Додик: Српска има највише надлежности на путу ка ЕУ и то се мора поштовати

24.02.2016 Актуелно

Додик је истакао да је сва суштина механизма координације, који је један од услова за апликацију БиХ за чланство у ЕУ, управо у томе да се уваже сви органи.

„И оно што је било потребно је да се та врста договореног механизма у форми одлуке донесе на свим нивоима у истом тексту и на Влади Српске, Влади ФБиХ, владама кантона, Брчко дистрикта, и механизам да се усвоји у том тексту и у Савјету министара за она овлаштења која он има везано за европски пут“, каже предсједник Српске.

Према његовим ријечима, за она овлаштења која имају ентитети то су требале учинити ентитетске владе и на тај начин се могло доћи до кредибилног механизма координације.

„То је игнорисано из разлога који су познати онима који су то учинили. Зато је то неприхватљиво, зато што напросто Савјет министара БиХ нема снагу да донесе одлуку која би обавезала друге у том процесу механизма координације и сама та координација губи смисао јер она није искоординисана, није договорена и како онда кренути даље“, рекао је Додик за „Анадолију“.

Он је оцијенио да домаће снаге у БиХ имају веома мало времена да сједну и усагласе тај заједнички текст механизма координације који мора уважавати надлежности у складу са Уставом, те да је то једино што Српска тражи.

„Оно што је потребно урадити је да одмах сједну сви нивои власти и усагласе текст механизма координације и усвоје на органима и предају Европљанима као усвојени механизам. Уколико се то не деси, вјероватно ће Европљани почети да мисле да је то била подвала, та најава и то би требало да брине управо оне који су направили ову лакрдију са доношењем такве одлуке“, навео је Додик.

Он је додао да у Српској постоји додатни проблем са људима који сједе у заједничким институцијама БиХ и који се понашају мимо одговорности за Републику Српску.

Додик напомиње да су они то покушали представити као добру ствар за Српску, али да то нису људи који то могу урадити јер Република има своју владу, парламент и предсједника.

„Парламент као кључно мјесто је ту да одлучи шта је добро. Парламент је први у БиХ усвојио механизам координације. Није усвојио само свој, тај механизам је раније договорен у Бриселу као механизам“, подсјетио је Додик.

Он је додао да су касније проблеми настали у ФБиХ између Бошњака и Хрвата у политичком смислу јер нису могли да се договоре гдје је улога кантона и шта они раде.

„Зато стојимо четири-пет година. Да би сада неко брзо пребацио да створи или покушао да створи привид како Српска нешто опструише. Не, Српска је усвојила договорени механизам координације са европским структурама, већ има три-четири године у парламенту. И ми немамо ниједан проблем с тим“, навео је предсједник Републике Српске.

Додик је поновио да Савјету министара не спори надлежности које има, али да ће наставити спорити оно што је наметнуо високи представник, истичући да је још 2005. године Венецијанска комисија писала о томе како се прво мора ријешити проблем високог представника да би БиХ могла кренути у ЕУ.

Он је истакао да је потпуно увјерен да БиХ не може бити на европском путу ако има међународни протекторат високог представника и његове ингеренције и судије на различитим нивоима, као и амбасадократију гдје се амбасадори састану и они су најважнији орган одлучивања у БиХ.

„Овдје морамо, и ја апелујем на то, да се договоримо о томе на који начин ће се и шта уредити. И да се правила игре поштују. Да се утврде и поштују, а не да се стално крше и да стално чекају неку сједницу Савјета министара БиХ, 26. јануара, која ће бити тајна, за коју нико није знао и да се донесе нешто што представља проблем. На тај начин БиХ неће кренути ни до Нове Градишке, а камоли до Брисела“, упозорио је Додик.

Говорећи о чланству БиХ у NATO, Додик је поновио да је NATO јака организација и да то не може нико игнорисати, а да је политичка гарнитура у Српској, као и опозиција, става да о томе неће одлучивати елита, већ ће, када дође вријеме за то, питати народ на референдуму.

„Ако народ овдје, у овој земљи, у Српској, каже да то хоће – хоће. Ако каже неће, онда ће то бити обавезујуће и за политичаре. Ми смо дио гласа БиХ“, истакао је Додик и поручио да се тај глас не може заобићи.

Суд и Тужилаштво траже нови политички договор у БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да, ако БиХ хоће легитимитет Суда и Тужилаштва БиХ, онда треба да се постигне споразум о томе, како би им се дао потпуни уставни легитимитет а не овај „натегнути“ од Уставног суда БиХ који подржава у правилу високог представника.
„Суд и Тужилаштво БиХ траже нови политички договор у БиХ да би добили легитимитет. У томе договору, ми из Републике Српске нисмо против да се инсталира одређени капацитет Суда и Тужилаштва БиХ. Али смо против онога што сада јесте Суд и Тужилаштво БиХ. Неки дан сам из Сарајева чуо да су рекли да од свих могућих концепата Суда и Тужилаштва БиХ овај који сада важи је најгори. Значи, постоји свијест о томе да то није уреду“, истакао је Додик.

Он је поновио да није одустао од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ и да је његов став јасан – то су неуставне институције наметнуте насиљем високог представника.

„Студенту који није ни пришао Правном факултету јасно је да нема уставног основа за Суд и Тужилаштво БиХ. Постоји само политичка моћ и ароганција Запада да то наметне и сагласност Бошњака да то прихвате… Тај суд, односно тужилаштво морали би да се реформишу. Колико сам разумио, та агенда која је написана за Европу тражи реформу правосуђа. У тој реформи мора се јасно разграничити позиција шта ко ради и за шта је одговоран“, поручио је Додик.

Он је оцијенио да је највећи проблем Суда и Тужилаштва БиХ одговорност, јер они немају никакве одговорности за било шта што ураде.

„Можда ти људи који тамо раде немају осјећај те врсте. Али, на јавној сцени постоји осјећај да је то злоупотребљено као што је злоупотребљена прича са Фахрудином Радончићем, као што су неке друге приче, неке раније – затварање Шаровића, Човића, који су пуштени без казне, а да нико није одговарао. Немогуће је то тако радити. Немогуће је да се исплати тим људима одређени новац и да нико није крив или да падне пресуда на Европском суду правде, а да у Суду БиХ нико не одговара. И све остане исто“, навео је Додик.

Он је оцијенио да се и Суду и Тужилаштву БиХ мора дати капацитет који подразумијева пресуде и прогон ратних злочина, тероризма, регионалног криминала и по ономе што је БиХ надлежна по Уставу да доноси законе и да тај суд има право да за ту инстанцу то одлучи.

„Тада би могли у том концепту договорити апелациони суд као другостепени. Али, ако нема претходног договора нема ни апелационог суда. Остаће овако, а то значи неприхватљиво за многе“, рекао је Додик за Анадолију.

Он је рекао да и Суд и Тужилаштво БиХ највише раде против себе, јер ауторитет који они имају и оно што може да се види јесте чисто наметање политичке државе, прогона и оптужница без основа.

„Правило у којем нико није крив док се не докаже претворено је да су сви криви док се не докаже да нису. То је потпуно обрнута ситуација. На такав начин не можете обезбиједити ниједну инвестицију. Све што је кренуло да се ради, све је под паском неких квазиобавјештајних структура које стално нешто дозначавају, стално се врши неки прогон, све иједна фирма се провјерава, све иједан странац који овдје дође се провјерава, губи се интерес за ово подручје. Ништа ми на том плану нећемо урадити док имамо овакву ситуацију. Мора држава прогонити криминал, корупцију, то није спорно. Али ако се то тражи, да кажем дефинитивно свој став – онда један неправедно осуђен је већа срамота за државу него да пропустите десет оних који треба да одговарају“, истакао је Додик.

Предсједник Српске је нагласио да се не боји пријетњи правосудним поступцима зато што нема елемената за било какву одговорност те врсте.

„Прво нисам ја ни наиван ни блесав човјек који би радећи овај посао у оваквој држави себи дозволио да урадим неку незакониту радњу или да будем несвјесно у нешто убачен. Урадио сам, доносио сам одлуке у најбољем интересу за Републику Српску. И у том погледу немам нити једнан проблем. Не бојим се фер процеса, са било које стране. Никаквог страха немам. Али, наравно, није везано за страх, везано је за отпор који се ствара, то је та политизација свега тога. Опет, мислим да је сјајно вријеме ових такозваних из Републике Српске, који на томе јашу, прошло и да су они у силазним путањама. То говоре и анкете. И видјеће како ће то бити на сљедећим изборима“, рекао је Додик.

Он је изразио мишљење да је Бакир Изетбеговић учинио најлошију услугу БиХ наивно вјерујући да ће нешто учинити и јачати БиХ довођењем опозиције из Српске у институције БиХ.

„Наравно да неће и види се да не може. Да ли ће бити задовољан тиме што је направљена нека мала галама у Републици Српској, то припада његовом карактеру и његовој личности. Али, ни то није важно. Они су сада дио власти. Мене не занима та власт на том нивоу. Могу спокојно сви да спавају. Најбоље ми је када се види како раде. Најбоље се види. Чак им ни странци не могу помоћи да се издигну и буду успјешни у томе“, оцијенио је Додик.

Предсједник Српске је рекао да постоје конкретне ствари које се проводе и да је против његове породице покренута широка врста истраге у многим институцијама у Републици Српској па чак и региону.

Он је нагласио да је направљен списак, по налогу Тужилаштва БиХ, у оквиру којег Сипа тражи податке о Милораду Додику, Сњежани Додик, Игору Додику, Горици Додик и Богољубу Додику.

„Сњежана је моја супруга, Игор је мој син, Горица је моја кћерка, а Богољуб мој отац. Значи против свих тих људи покушава се вршити харанга. Наравно да то није једноставно“, каже Додик.

Он је рекао да то говори о томе шта се покушава и зашто се то ради.

„Кренуло се са великим обећањима. Чак датим на неким међународним мјестима о томе да ће ови такозвани, а ви знате ко су они, учинити да се докаже нека врста криминала. Па су причали о Бобар банци, о аутопуту, о згради Владе, о згради РТРС, превоју Чемерно, Боски, нигдје наравно ништа нису могли да нађу. Сада су одлучили вјероватно да траже нешто. Пошто ништа нису могли да нађу, сад, гурај, тражи, ваљда ћемо нешто искомбиновати, па ће рећи ово или оно… Ја мислим да је то најопсежнија истрага која је икада вођена против нечије породице у БиХ. Немам ја никакву потребу да тражим солидарност са собом или нешто друго, али вам говорим да човјеку наравно није драго да види да му је породица комплетно нападнута“, истакао је Додик.

Он је рекао да је то ствар која, наравно, не даје спокојство човјеку.

„Ако има неко дјело онда уреду. А ако нема – шта је проблем. Шта то хоћете од мене? Да држите тензију о Милораду Додику и његовој породици. То је она прича коју смо могли да чујемо овдје од опозиције. Ја никада нисам коментарисао ничију породицу. И моја породица је све што имам у животу. Наравно зна се у мом крају на који начин и шта је урађено. То не може да појача осјећај према БиХ. Злоупотребе институција сигурно ће само умањити значај“, каже Додик.

Архива