Додик је рекао да БиХ никада није била суверена држава, а да историјски гледано, готово никада није било могуће усагласити ставове три конститутивна народа у БиХ.

Рекао је да је Алија Изетбеговић намјерно рушио принцип констутивности народа рачунајући на бројчану већину коју су муслимани имали. Додао је да је то довело до нелегалне одлуке о референдуму и отцјепљењу од Југославије а да су за те потребе изманипулисани Хрвати који су данас за посљедицу навјише мајоризван народ у БиХ.

Одмах на почетку суђења генерал Младић је упозорен јер је на уласку у судницу салутирао предсједнику Додику који је данас образлагао политичку ситуацију прије почетка рата.

Рекао је да су националне странке, СДС и ХДЗ настале као реакција на формирање ултрадесничарске – Странке демократске акције, претече онога што се данас зове радикални исламизам и која је слиједила приницп да се муслимани прилагоде тамо гдје су мањина, а да уведу шеријат тамо гдје су већина.

– Алија Изетбеговић је рекао да је био спреман да жртвује мир за независност БиХ, односно рат је могао да почне. Он га је и призивао, рекао је Додик.

Говорећи о узроцима рата, Додик је рекао да их види у рушењу принципа конститутвности народа од стране Изетбеговића. Конститутивност, која је према Уставу СФРЈ значила да је народ носилац суверенитета, те да је консензус био једини могући и прописани начин одлучивања, срушили су СДА и ХДЗ који су одлучили да се одлуке усвајају простом већином. Да није било тога, не би било рата, јер би се морало тражити политичко рјешење, рекао је Додик.

– То је можда био и основни разлог за рат, јер да је било поштовања принципа и уважавања сигуран сам да не би дошло до рата, тражили би се политички договори, појаснио је предсједник Српске.

Сама одлука о референдуму донесена је крњом већином, односно нелегално. Хрвати су мислили да тако подржавају одлуку Хрватске да прогласи независност. Данас, увјерен је Додик, Хрвати, када виде посљедице, не би подржали отцјепљење.

– Данас кад причам са Хрватима тог времена, кажу да сада никада не би ишли на тај реферндум. Јер је он не само био референдум о унилатерзалној сецесији него и почетак прегласавања и мајоризације Хрвата, додао је Додик.

На питање тужиоца, током унакрсног испитивања, да ли је у новоформираној скупштини српског народа, било позива на протјеривање других народа, Додик је рекао, да је било емоција, јер су људима убијане блиске особе, али да нико не би дозволио политику етничког чишћења. За одлуку Скупштине о доношењу шест стратегијских циљева од којих је један радзвајање од друга два народа, Додик каже да је била институцинална и да ни у којем моменту није значила да Срби не желе консензус са друга два народа нити би он пристао да буде чојвек који промовише подјеле.

– Политичка одлука тог времена није била мотивисана полтичким раздвајањем. Досад смо жијвели заједно а сад једни поред других.Може се тумачити само тако, никако другачије, појаснио је предсједник Додик.

Милорад Додик је рекао да никада није би члан СДС-а, али да је сматрао да је то била једина могућа политика за српски народ.

Тужилац Ален Тигер, тражио је од предсједника Српске да потврди наводе са својих претходних свједочења, Радовану Караџићу, Радославу Брђанину и Биљани Плавшић.