12.45 Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су уочи и за вријеме рата у БиХ политичке и војне потезе повлачили искључиво Бошњаци и Хрвати, а да су Срби само реаговали на њих да би заштитили српски народ.
Током свједочења на суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, Додик је истакао да је то јасно видљиво и да се хронолошки гледано може и доказати.
Он је додао да је српски народ једнако био угрожен и у Сарајеву, и у Крајини и Херцеговини. „Постојала је свијест о томе да има страдања и код муслимана, али је чињеница да је то био рат и да се у том погледу није довољно ни имало информација о страдањима на другој страни“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је током рата више пута српска страна покушала да дође до договора, посебно истичући Кутиљеров план и договор из Португалије које је одбацио Алија Изетбеговић.
Током унакрсног испитивања у својству свједока одбране, Додик је рекао да је рат на простору БиХ деведесетих година /20. вијека/ за посљедицу имао готово једнак број расељених и Срба и Бошњака.
„То је рат који је са обје стране дао готово исти резултат, а то је да су људи морали да напусте своје првобитно мјесто становања и преселе се на неку другу локацију. Када би се извела нека рачуница, могло би се видјети да је то готово идентичан број људи и онда не можемо рећи да су Срби истјерали Србе из Сарајева“, рекао је Додик.
Он је нагласио да стоји иза изјаве да неки људи треба да одговарају за оно што се дешавало за вријеме рата, али никако да то буде цијело руководство народа, како се то често интерпретира и генерализује.
На питање да ли је било одговорности руководства СДС-а, Додик је одговорио да не може тако нешто рећи јер то треба да утврди суд, „али да му се чинило да је било укључености људи који су били у врху“.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су му данас током свједочења на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом постављана питања о мјестима на којима није био с намјером да га изманипулишу.
Додик је више пута поновио да се многих изјава народних посланика или политичара из времена рата не сјећа, посебно имајући у виду да су на сједницама Народне скупштине многи људи говорили, што су сједнице биле емотивне, што неким сједницама није ни присуствовао, али и да треба имати у виду да се различито говорило ’91. и ’95. године зависно од ситуације на терену.
11.20 Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су потези који су повлачени у стварању Републике Српске били сасвим легитимни и логични, те да је српски народ имао право на њих.
„Користећи прокламовано право народа на самоопредјељење Устава Југославије, и Срби су имали право на своју политичко-територијалну организацију“, рекао је Додик.
Он је нагласио да тада није имао утисак да је Радован Караџић имао план око формирања заједница српских општина, него да је то био захтјев људи са терена, а као посљедица тренутка у којем се налазио српски народ.
„Мислим да је било потпуно легитимно и формирање заједнице општина и касније конституисање Републике Српске“, додао је Додик, истичући да би се тако нешто десило и да Караџић није био предсједник.
Додик је рекао да није био на састанцима тадашњег руководства и војног врха Републике Српске, али да је, као независни посланик, присуствовао сједницама Народне скупштине Српске на којима су се доносиле неке од одлука.
Он је додао да се на сједницама говорило о ратним дејствима, али да никада није било ријечи о етничком чишћењу или прогону.
„Стално је у Скупштини било тражено да се дефинише циљ рата и то је највише долазило од посланика са подручја које су Срби морали да напусте под дејством муслиманских снага“, навео је Додик.
Свједочење предсједника Републике Српске Милорада Додика у својству свједока одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом почело је јуче. Свједочење је тренутно прекинуто због редовне паузе у судници.
Свједочење предсједника Републике Српске Милорада Додика у својству свједока одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом почело је јуче, а траје и данас прије подне.