Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, у једном од својих излагања оцијенио да је БиХ данас мјесто наметнутих политичких љубави и вјежбалиште међународне заједнице. Подсјетио је да у БиХ долази до кршења међународног права, што су, каже, масовно чинили представници међународне заједнице.
Да је увелико распакован документ на који је прије 20 година стављен потпис, став је предсједавајућег Предсједништва БиХ, Драгана Човића. Истиче да је штета управо на равноправности народа. Ипак, сигуран је да ће бити памети да се нађе одговор на оно што је неко назвао „пузајућим промјенама Дејтона“.
У свом постојању, од самог почетка, за предсједника Додика, Дејтонски споразум је контровезран. Ипак, сматра да је показао одрживост мира, само зато што је успоставио политички систем који је обезбједио, какву-такву равноправност народа и ентитета у БиХ. Да није било кршења међународног права, Дејтон би можда био успјешан, јер је предлагано да БиХ буде конфедерална заједница.
„На нивоу ентитета, потпуно је девастирана та конститутивност Хрвата, а на нивоу БиХ покушава да се девастира Република Српска и српски народ. И то је кључно питање у коме је асистирао високи представник у континуитету подржавајући перманентно мислиманске пројекте“, рекао је Додик.
„Уколико се буде поштовала равноправност и конститутивност три народа, што је основа Дејтона, БиХ има будућност“, сматра предсједавајући Предсједништва БиХ, Драган Човић.
„Сигуран сам да БиХ може бити простор један правни и економски снажно децентрализован и у основи да слиједи оно што је изворно дефинисано Дејтонским споразумом… Сигуран сам да оно што нама треба данас је промјена изборног закона да више никад не паднемо у замку да један народ другом бира представника“, каже Човић.
Бошњачки члан Предсједништва, Бакир Изетбеговић, сматра да је разлог што Међународна заједница стоји уз Бошњаке управо тај што су спремни на компромисе и рјешења. Дејтон се данас, каже, доживљава као шведски сто, са којег свако узима шта жели.
А, право је чудо што смо за 20 година успјели да дођемо и овдје гдје смо сад, сматра бивши лидер СДП-а Златко Лагумџија. Незадовољство је велико, каже, јер су и очекивања била много већа: „Замислите експеримент – да су прије 20 година узели Швајцарској њен Устав и дали им наш, или Белгији, ја сам потпуно увјерен да ни Белгија ни Швајцарска не би биле ни близу тако успјешне, ако би уопште и постојале да су имале Устав као што смо га ми имали“.
У међународном праву, дејтонски мировни споразум је најозбиљнији међународни уговор, истичу стручњаци. Његова заслуга није само обезбјеђивање стабилности, већ процес конституисања нове државе.
И док су панелисти излагали своје погледе на Дејтон – 20 година касније, високи представник у БиХ, Валентин Инцко коначно је навео чланове Споразума који су, наводно, прекршени расписивањем референдума о раду Суда и Тужилаштва БиХ.
„То су чланови 3.1. Г, 3.5. А, 3. Б и 6. Е Дејтонског мировног споразума… Гдје се крши Дејтон, то можете погледати у Дејтону. То су надлежности државе која има, да ли је то кривично право, да ли је то уставни суд, то су надлежности“, рекао је Инцко.
Што је апсолутна неистина, тврди предсједник Српске Милорад Додик, да расписивањем референдума о Суду и Тужилаштву БиХ Српска крши наведене чланове. Инцку се, сматра, само причињава. „Ако погледа добро, у тим члановима ће видјети да нема овлашћења за правосуђе БиХ“, нагласио је Додик.