„Нису сви муслимани били у Ханџар дивизији нити су сви Хрвати били у усташама, као ни сви Срби у партизанима. О томе се не треба ћутати, али устанак није дигнут у Сарајеву“, рекао је Додик на обиљежавању 73 године од Битке на Козари које први пут заједнички организују владе Србије и Републике Српске.

Предсједник Републике Српске је навео да данашњи датум сигурно не би био обиљежаван да нема Републике Српске јер се не може очекивати да би то организовао Бакир Изетбеговић, будући да му је отац био у Ханџар дивизији.

„Ми само тражимо слободу и упорно је тражимо, а она нам се упорно оспорава. Док други величају своју историју, ми не смијемо да поклекнемо јер српска историја је света и увијек на правој страни, на страни цивилизацијске слободе, за глобалну слободу и глобални мир“, истакао је Додик.

Он је оцијенио да они који су мешетарили и заговарали распад Југославије, данас заговарају БиХ, иако се увијек говорило да је БиХ Југославија у малом.

„Како не може велика, а може мала?“, упитао је Додик.

Додик је нагласио да је он дијете Козаре и да је одрастао и васпитаван на вриједностима Козаре.

„Србин сам који је имао заблуду о Југославији. Данас сам Србин спреман да брани Републику Српску, Србију и укупно српство“, закључио је Додик.

На скупу су се обратили и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин и предсједник СУБНОР-а Републике Српске Благоје Гајић.

Обиљежавању 73 године од Битке за Козари присуствовали су и министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија, министар просвјете и културе Дане Малешевић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, министар унутрашњих послова Драган Лукач, министар правде Антон Касиповић, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић и делегација Народне скупштине Српске.

Вијенце на централно спомен-обиљежје положиле су и делегације Народне скупштине Републике Српске, Дома народа и Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Предсдједништва БиХ, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, амбасада Србије и Русије у БиХ, те мисије ОЕБС-а.

Вијенце су положиле и делегације Борачке организације Републике Српске, Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, представници ратних војних инвалида, СУБНОР-а Републике Српске и Словеније, те представници поткозарских општина и градова.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Око 11.000 Нијемаца уз подршку 20.000 усташа и домобрана водило је офанзиву против око 3.000 партизана с циљем заузимања стратешки значајног простора.

Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успјели да се провуку, брутално је убијен. Преживјели су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку, а, према усташким и њемачким документима, у козарачкој офанзиви заробљено је 68.000 људи.

Обиљежавање Битке на Козари је од ове године дио Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Церемонији су присуствовали и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда и представници Министарства одбране и Војске Србије.

Обиљежавање је почело пријемом званица у вили „Мраковица“, а настављено служењем парастоса на спомен-крсту, полагањем вијенаца на централно спомен обиљежје и обраћањем званичника, а услиједио је пригодан културно-умјетнички програм и велики народни збор.