Откривен споменик Принципу, поклон Српске Србији

28.06.2015 Актуелно

Додик је нагласио да је споменик симбол данашње борбе за слободу, јединства и поруке свијету да на овим просторима живе Срби, народ који је имао снаге да направи двије државе – Србију и Српску.

„Ако је Винстон Черчил у својој књизи ‘Непознати рат’ написао да је Принцип умро у затвору, а споменик који су његови сународници подигли слави његов и њихов злочин и геноцид, онда не чуди и предлог резолуције о Сребреници, којим би од данас симбол злочина била само Сребреница“, поручио је Николић.

Он је рекао да неће дозволити вријеђање покланих и маљем убијених Срба у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну, стријељаних у Краљеву и Крагујевцу, живих подављених у Новом Саду.

„Гаврило Принцип у Србији није имао споменик, а ништа није случајно, чекало се да о томе одлучују људи који живе по његовим принципима слободе, независности, заједништва, чекало се да у Србији о Принципу одлучују они који не би рушили његов споменик да је, којим случајем, до сада било храбрости да буде подигнут“, истакао је предсједник Србије.

Судове и оцјене о Принципу и његовом споменику одређивали су, како је истакао, историјски вртлози и дневне потребе.

Све што се у протеклих сто година градило и разграђивало, зидало и рушило, свака промјена у држави и друштву, од Југославије до Федерације БиХ, политичка превирања, међунационални односи, преламали су се кроз однос према споменику Принципу у Сарајеву, нагласио је Николић и додао да је споменик постављан па рушен, мијењан…

Тај споменик, додао је Николић, није служио култури сјећања и утемељеним вриједносним историјским судовима.

„Најлакше је данас за све окривљавати Србију и Србе. Зато у назови историјским тумачењима читамо да може да се стави знак апсолутне повезаности између сарајевског атентата и Првог светског рата, као покушај амнестије агресора и окривљавања нападнутог, оног који је сву своју дипломатску снагу усресредио да избегне рат“, указао је Николић.

Он је оцијенио да би рата било, што се Аустро-Угарске и Њемачке тиче, и без Видовдана у Сарајеву 1914, и без Принципа.

Према његовим ријечима, због тога се не смију изгубити ни битке које се данас воде кроз књиге, расправе преко медија, интернета, како се не би изгубили и ореол праведника и победника.

„Ореол праведника и победника смо заслужили и добили за време и непосредно после оба светска рата“, рекао је Николић и подсјетио да Србија тада, као сада, као и увијек била против рата.

„Принцип је био херој, симбол ослободилачких идеја, тираноубица, носилац идеје ослобођења од ропства, која је кружила Европом“, подвукао је предсједник Србије.

Србија, навео је, ни данас не брани Принципа и његове другове, већ они бране Србију својом одбраном на суђењу које није било завршено када је увелико рат трајао, својим истрајавањем на истини, идејама и мотивима, чак и онда када су тамновали у нељудским условима и умирали на мукама.

„Србија свој однос према ‘побуњеним анђелима’, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века“, закључио је Николић.

Предсједник Српске Додик поручио је да српски народ не жели да буде потлачен у новим савременим условима тлачења, већ жели да гради партнерство и мир са свима.

Додик је навео да се „морају одбацити сви силни напади“ и у том контекту поменуо Велику Британију.

„Британци су кроз историју увијек били на негативној страни наше историје, због њих је неоправдано дуже остала Отоманско царство на нашој територији, а послали су и Педија Ешдауна који је покушао од Срба да направи Босанце. Ова резолуција опет је стигла од Британаца“, рекао је он.

Додик је упитао зашто је тешко рећи да је Сребреница мјесто континуираног злочина од 1991. до 1995. године, да је убијен огроман број људи без обзира на вјероисповест и народност и упитао Британце зашто хоће да издвоје само један догађај.

„Шта је са Залажјем и многим другим селима“, рекао је Додик и питао ко је побио више од 3.500 Срба у том периоду, као и у чему је разлика између побијених.

Он је изразио захвалност предсједнику Николићу и премијеру Александру Вучићу што бране те позиције и противе се, како је указао, срамном британском приједлогу резолуције, али и поновио критику што се Србима оспорава свако право на референдум о статусу као другима.

Споменик Гаврилу Принципу, који је постављен на углу Немањине и Сарајевске улице у Београду, дјело је смедеревског вајара Зорана Кузмановића и изливен је у два примјерка – једна статуа је у Источном Сарајеву, а сада, годину дана касније, други одливак, дар Републике Српске, донијет је у Београд на 101. годишњицу атентата у Сарајеву.

Споменик, који је освештао владика Атанасије Ракита, је висок два метра и тежак 350 килограма.

Архива