Једино нам Русија никада није постављала никаве услове ни захтјеве, рекао је у интеријуу за руску Новинску агенцију Спутњик предсједник Републике Српске Милорад Додик
Осим о безбједности, након терористичког напада у Зворнику у Републици Српској, и економији, предсједник Републике Српске Милорад Додик у петак је у Београду са српским премијером Александром Вучићем разговарао и о резултатима његове посјете Сарајеву. У разговору за Спутњик предсједник Додик одговара и на питање да ли је ЕУ тражила прекид или слабљење односа између Српске и Србије?
„Ако је Србија и добила тај налог она се тако не понаша. Имамо веома добре односе и наставићемо да их градимо у том правцу. Али, то је спин који покушавају да наметну, као прича о нежељеном дјетету — Републици Српској — која у континуитету треба да буде спорна, и да буде укинута. Иначе, Српска је данас један од најстабилнијих простора у овом региону. И економски и политички врло добро функционише. Постоји незадовољство једног дијела Муслимана у Босни, дијелу међународне заједнице, па чак и једног дијела опозиције у РС, који да би се показао сервилним и европејцима, жели да укине глас РС, што је најважније. Матрица разбијања српског јединства у регину и даље је на сцени“.
Једна од прича у медијима је и да ЕУ покушава да „уцјени“ Србију, као једног од потписника Дејтонског споразума, унитарном Босном у оквиру преговора са ЕУ, слично као што то ради са Косовом. Колико је то тачно и да ли је то могуће?
— На Балкану је наравно све могуће. Не могу да искључим могућност да ће то неко тражити. Али свака деградација и удар на Републику Српску, није само удар на нас, већ и на Србију, јер она гарантује Дејтонски споразум. Према Србима на Балкану се у континуитету врши неправда. Она је и видљива. Ако би неку кумулативно изучавао позиције народа прије рата и послије рата, видео би да смо највише помјеран народ и да су највећа кумулативна страдања имали Срби. Кад саберете све Србе са простора бивше СФРЈ који су морали да оду са својих простора, видјећете да су то највећа помјерања. На нама вјежбају трећеразредни политичари и службеници разних администрација који на тај начин одржавају свој примат. У суштини, постоји осјећај да међунардна заједница, или оно што ми мислимо да јесте, овај простор вјечито држи у стању ванредног стања који се стално продубљује. Сваки дан добијете нешто што изазива ванредност, што изазива реакцију. То говори да морамо што прије да се одмакнемо од свих аспирација и да нама управља и уређује простор неко други. Када мени кажу да сам босански Србин — то је за мене погрдно називање. То је за мене алузија да постоје још неки Срби, да сами Срби нису народ, него да постоји неких шест сегмената тог народа. Ово говори да нисмо уважени и да смо само једна врста експеримента. Само стабилан и национални и државни договор Србије и Српске може да мијења те ствари. Свако подаништво може само да доведе до још драматичнијих захтјева и вежјбања неких концепција на нама.
О Дејтонском споразуму неки западни званичници често говоре да је прошлост. Други да је потребна ревизија. Шта ви о томе мислите?
— То није нова прича и о томе се говори од тренутка потписивања Дејтона. Проблем БиХ јесте у томе што је Дејтонски споразум, прије него што је почео да се примјењује, почео да се разграђује од стране високих представника Запада који су имали за циљ да га моделирају у неком покрету, и да промјене његову саму суштину. Имамо проблем што су неправним политичким насиљем, прије свега високи представници, подржани од стране неких структура са Запада, мијењали, кроз доношење одлука и закона, политички систем успостављен Дејтонским споразумом, и направили још тежу ситуацију у Босни, него што је била. Онемогућили су напредак у самој релизацији тог споразума. И наравно да они, који су то на тај начин неких пет, шест година разграђивали, кад смо ми у Републци Српској са тим стали, и нисмо дозволили више да се то дешава, постали незадовољни јер су жељели више. Дејтонски споразум представља стални интерес тих структура да га, наводно, усаврше, а они га деградирају. Избациване су разне тезе о томе. Једна од њих је да треба одустати од Дејтона и укључити се у Брисел. То је исто као да сте рекли једној Немачкој прије него што је ушла у ЕУ, да треба да одустане од Њемачке. Тај Брисел и тај приступ европским интеграцијама не значе ништа друго него да се постојећа структура неке државе прилагоди и прихвати правно насиље ЕУ. Нико није промјенио своју унутрашњу организацију — ни Аустрија, иако и она има своје покрајине, као и Њемачка, Белгија… Нико од њих није тражио да их укине и да успоставе неку нову државу. Од нас се очекује да се укине Република Српска, како би нас наводно са осмијехом чекали у Бриселу, што је потпуна илузија, јер РС не може да одустане од својих права. Доминантна политика РС данас је да права која су прописана Дејтоном поново вратимо и сматрамо да је то неопходно учинити, ако постоји жеља да се одржи Дејтон и дејтонска структура.
Да ли резолуцију о самосталности РС са могућношћу одржавања референдума, коју је изгласала ваша странка, има управо за циљ да сачува РС у случају деградације или мијењања Дејтона?
— Наравно. Срби, нити било који други народ, не смије да одустане од свог права на исказивање демократске воље путем референдума о било ком питању. Онемогућавање тога, значи мајоризацију и деградацијау самог тог народа. Афирмација права да се на тај начин одлучује о било ком питању није супротно повељи УН, нити другим документима, принципима и стандардима у свијету. РС је страна потписница Дејтона и као таква, има право да одлучује. Ми сматрамо да су нам наметнули и отели надлежности без питања. Ми само желимо да будемо питани и да се одлучује концезусом. Ако тога нема, зашто се онда искључује могућност да народи о томе одлуче на референдуму?
Запад је недавно направио анализу о безбједности на Балкану, где су наведене три кључне опасности: међуетнички конфликти, радикални ислам и утицај Русије.
— Више имате насиља између демонстраната и америчких полицајаца него у Републици Српској. Нама се, заиста, десио терористички чин, али то се дешава и у другим мјестима у свијету. То не значи да је безбједност угрожена. Ми смо поносни што смо стабилни. Немамо изазова те врсте, али имамо оних који су незадовољни односом у свијету и успјехе који се нигде не биљеже. Њима треба неко успјешно мјесто, а онда се враћају на старо мјесто гдје нису довршили посао и неком имагинацијом покушавају да затворе ту причу. Тако је сада у Македонији, у којој су јасно подјељене етничке позиције између два већинска народа, и њихово засебно живљење, као посебних заједница, и у друштвеном и у политичком смислу апсолутно производи трење које ствара конфликт. Тако је и у БиХ. Без обзира на имагинације и нека далека обећања о лијепој будућности, за сто година кад уђемо у ЕУ, они нису могли да превазиђу историјске несугласице, тренутне различите позиције и интересе народа који тамо живе. Очигледно да у Босни и Херцеговини, шта год ко причао, Муслимани желе да изграде унитарну Босну и желе друге да виде као мањину или расељене из БиХ и да Босна остане скроз њима. Ми, Срби, смо рекли да смо за Дејтон онако како пише, а не онако како га они читају. Хрвати су незадовољни својим статусом и свакако желе нешто да промјене. Према томе, то је нешто што је константно, али је и дио незавршених политика које су на распаду бивше Југославије покушали да граде квази државу БиХ, која је по свему личила, и имала исту унутрашњу структуру, као што је имала Југославија — која није могла, само четири, пет година раније да преживи. Онда су у БиХ гурнули Бошњаке, Србе и Хрвате који су ратовали за нову Југославију, и који сад у тој карикираној Југославији треба да сарађују по свим питањима, као доказ потпуне толеранције.
Нисте нам одговорили како гледате на фактички изједначавање исламског радикализма и утицаја Русије на Балкану као ставке које угрожавају Балкан по оцјенама Запада.
— Упоређивање утицаја Русије са исламским радикализмом је бесмислен! Само злонамјерни могу да праве то поређење. Русија је овдје присутна као добар пословни партнер и помаже у економској стабилизацији, зашта смо јој веома захвални. Нема ни једног фактора или појединца државе Русије који је уперен на нарушавање безбједности, за разлику од исламских „бораца“ који су овдје доспјели тако што им је Запад, за време ратова, дозволио да уђу на ове просторе и направе највеће злочине. Манипулација, спин и подметање неће престати, јер им треба рат на промотивном нивоу. Русија ни на који начин, нити војно нити у било ком безбједносном смислу, није пристуна овде. Њихово економско присуство није ничим условљено. Руске трупе нису раширене у свијету. Морам да кажем да сам најкоректнији и најугоднији став имао у разговору са предсједником Русије Владмиром Путином и да нисам никада осјећао никакву тежину или нити сам добио било какав политички захтјев који би ме довео у позицију да нешто морам, а да не могу. С других страна је било много тога. Увјерен сам да се, и под притиском санкција, Русија стабилизовала. Међутим, само зато што имамо коректан, стабилан однос према Русији нама набацују етикету да смо некакав руски „тројански коњ“. То је вјештачка поларизација направљена на Западу. Наш позитиван однос према Русији није споран — ми нисмо могли да прихватимо да будемо дио оних који ће увести санкције Русији или да на неки други начин учествујемо у нечему што је против саме Русије, јер сматрамо да Запад није у праву са оним што је чинио у Украјини, и да је Русија поступила исправно у функцији заштите свог народа на том простору.
Како гледате на дашавања у Македонији?
— Што се тиче Македоније тамо постоји легално и легитимно изабрана Влада која покушава да одбрани националне интересе Македоније по Уставу и Закону. Неко други то види као проблем. Очито је да је тамо ситуација ровита и да се као таква покушава искористити.
Да ли сте упознати са новом платформом за Косово предсједника Србије?
— Нисам прочитао ту резолуцију… БиХ није признала Косово само зато што ми нисмо на то пристали и остајемо на тој линији. Свака наша одлука о Косову може да дође само послије Србије, а не прије ње. Косово је доказ ароганције међународног фактора који је кроз серију кажњавања Срба растурио и отео дио територије Србији. Срби су тамо понижени и деградирани. Печат на то је ставила међународна заједница која је промовисала Косово као такво.
Како видите ситуацију унутар Европске уније?
— Европска унија није оно што је била прије неколико година. Тај оптимизам је сломљен и много је евроскептика у ЕУ. Сама чињеница да је Камерон побједио у Британији, а да му је једно од основних изборних залагања била управо прича о референдуму о издвајању Британије из ЕУ, због чега је по оцјени аналитичара и добио изборе, говори о нестабилности саме ЕУ. А европска администрација са нама, који треба да се придружимо ЕУ, наставља да ради као да се тамо ништа није промјенило и као да теку мед и млијеко. И ако овај регион уђе у ЕУ, то неће бити она ЕУ са почетка нашег пута, већ ЕУ на крају свог пута. Не могу да предвидим како ће изгледати, али мислим да ће бити највјероватније без Британије. Или са Британијом, али уз велике уступке Брисела и Немачке. Али то опет неће бити она ЕУ која је постојала.