Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац рекао је да је то био „терористички чин дубоко осмишљен у некадашњем политичком врху, тада, муслиманског народа“.
„Нажалост, двије деценије након 1. марта поново имамо терористичке нападе, а то говори о утицају политике Бошњака на стварање милитантних структура. Поново на политичкој сцени, такође, имамо креаторе одређених рјешења који су били присутни и 1992. године“, рекао је Кошарац, додавши да те политичке структуре нису одустале од идеја исламске декларације.
Он је истакао да, према свједочењима пред Хашким судом, Рамиз Делалић јесте извршио ово убиство, али за то није одговарао.
„Он је признао да је извршио убиство према наредби Алије Изетбеговића. Слична ситуација је и сада, јер Тужилаштво БиХ чува бошњачке политичаре од времена Изетбеговића до сада Шефика Џаферовића“, рекао је Кошарац, наводећи да ће СНСД и даље инсистирати на смјени Џаферовића у руководству парламента БиХ.
Кошарац сматра да је овај злочин прошао некажњено, зато што би процесуирање дало одговор ко је наредио убиство српског свата.
„Први март никада неће бити празник за нас, јер су два народа прегласали српски народ. Ником добронамјенрном није донио ништа добро, а очигледне су и даље видљиве посљедице које се не могу залијечити. То је дан туге када је убијен човјек који је носио српску заставу, што је био и кључни догађај и повод за почетак рата“, рекао је Кошарац.
Предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић рекао је да је убиство Гардовића било увод у крвави грађански рат у којем су толике жртве страдале у Сарајеву и цијелој БиХ.
Он је навео да је 24.000 људи дало свој живот за Републику Српску, а да је 982 српских цивила нестало је у Сарајеву.
„Осуђујемо неке наше политичаре јер не смјењују Шефика Џаферовића. Босић, Иванић и Чавић бране Џаферовића који је учествовао и помагао неке злочине. На Озрену је 21 тијело ексхумирано, а од тога 17 тијела без глава. Тужилаштво БиХ неће да то доказује“, рекао је Вранић, додавши да случајеви „Добровољачка улица“, „Дудаковић“, „Тузланска колона“ и злочин у Ледићима још нису процесуирани.
Испред Старе православне цркве на Башчаршији 1. марта 1992. године убијен је српски сват Никола Гардовић, што је наговијестило грађански рат, односно почетак трагичног ратног сукоба у бившој БиХ.
На „крвавој“ српској свадби убијен је отац младожење, а православни свештеник Раденко Мировић је рањен. Убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле су и српску заставу.