За министра финансија предложен је Зоран Тегелтија који је ову функцију обављао од 2010. године. Тегелтија је рођен 1961. године у Мркоњић Граду гдје је завршио основну школу и Гимназију, а потом Економски факултет у Сарајеву, док је магистарске студије завршио 2006. године, а звање доктора економских наука стекао је 2008. године.
Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода, те Републичкој управи царина. По националности је Србин.
Драган Лукач предложен је за министра унутрашњих послова. Рођен је 1968. године у Крњеуши, општина Босански Петровац, гдје је завршио основну школу. Средњу техничку школу завршио је у Бихаћу, док је Вишу школу унутрашњих послова, а затим и Високу школу унутрашњих послова завршио у Бањалуци, као и постдипломске студије и стекао звање магистра државно-правних наука.
Током 25 година радног искуства обављао је послове у СУП СРБиХ, ЦСБ Сарајево и ЦСБ Бихаћ, а од 1992. године у МУП Српске све до 2005. године, када прелази у Градску управу Бањалука гдје обавља послове начелника Одјељења комуналне полиције. По националност је Србин.
За министра просвјете и културе предложен је Дане Малешевић. Рођен је 1952. године у мјесту Чивчије у општини Прњавор, а након завршених основних студија на којима стиче звање професора политехничког васпитања и образовања, одбранио је 2011. године докторску тезу која се односи на квалитет средњег стручног образовања.
Радио је као професор, а потом и директор Техничке школе у Градишци, савјетник у Министарству просвјете и културе, а тренутно обавља функцију начелника Одјељења за друштвене дјелатности општине Градишка. По националности је Србин.
За министра рада и борачко-инвалидске заштите предложен је Миленко Савановић.
Рођен је 1955. године у Подрашници, општина Мркоњић Град, гдје је завршио основну школу, а средњу школу, Машински факултет и магистарске студије завршио је у Бањалуци. Борац је прве категорије и ратни војни инвалид седме категорије. По националности је Србин.
Петар Ђокић, досадашњи министар рада и борачко-инвалидске заштите, предложен је за министра индустрије, енергетике и рударства. Рођен је 1961. године у Брчком гдје је завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова завршио је у Сарајеву, а Економски факултет у Београду.
Радио је у органима унутрашњих послова у Брчком гдје је прије рата обављао и значајне политичке функције. Обављао је дужности члана Извршног одбора Скупштине општине Брчко, а у више мандата је био и одборник Скупштине општине Брчко, као и важне дужности у Комесеријату за избјеглице Републике Српске.
У више мандата биран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске у мандатима од 1997. до 2000. године. Дужност министра рада и борачко- инвалидске заштите обаљао је у мандатима посљедње двије Владе Српске. По националности је Србин.
За министра правде предложен је Антон Касиповић. Рођен је 1956. године у Бањалуци гдје је завршио основну и средњу школу и дипломирао на Правном факултету.
Био је дугогодишњи новинар, а потом и директор и главни и одговорни уредник дневног листа „Глас Српске“, а у богатој новинарској каријери радио је, између осталог, као дописник Радио-телевизије Сарајево, уредник у дневном листу „Независне новине“, те директор маркетинга Јавног РТВ сервиса БиХ.
Од 2006. до 2013. године обављао је функцију министра просвјете и културе Републике Српске. По националности је Хрват.
Акутелни министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Стево Мирјанић предложен је да и у новом сазиву Владе Српске обавља ту функцију. Рођен је 1945. године у Романовцима код Градишке. Пољопривредни факултет завршио је 1971. године у Сарајеву, магистрирао је 1978. године, а докторирао 1984. године.
Био је члан Владе БиХ и министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду, затим генерални директор Комбината АИПК – Бањалука, члан Савезне Владе бивше СФРЈ као министар без портфеља, те савезни министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду бивше СФРЈ. По националности је Србин.
Драган Богданић је предложен да и даље обавља функцију министра здравља и социјалне заштите. Рођен је 1965. године у Теслићу, гдје је завршио основну и средњу медицинску школу. Медицински факултет и специјализацију из интерне медицине завршио је у Бањалуци, а субспецијализацију из кардиологије у Београду. По националности је Србин.
Јасмин Комић предложен је да и даље обавља функцију министра науке и технологије. Рођен је 1956. године у Бањалуци, гдје је завршио основну школу и Математичку гимназију, а дипломирао је и докторирао на Економском факултету у Баањалуци, гдје је изабран у звање редовног професора. По националности је Бошњак.
За министра управе и локалне самоуправе предложена је актуелни министар тог ресора Лејла Решић. Рођена је 1981. године, у Приједору, дипломирала је журналистику на Факултету политичких наука у Сарајеву, гдје је тренутно и магистрант на катедри за политологију.
Као новинар и уредник радила је 10 година. По националности је Бошњак.
За министра трговине и туризма предложен је Предраг Глухаковић. Рођен је 1954. године у Бијелој код Брчког, гдје је завршио основну школу, потом Средњу техничку школу у Брчком, а Економски факултет у Новом Саду, гдје је и магистрирао економију.
Од 2001. до 2006. године радио је у Влади Брчко дистрикта на руководећем мјесту у Одјељењу за комуналне послове, док је у мандату Владе Српске од 2006. до 2010. обављао функцију министра трговине и туризма. Од 2010. до 2014. изабран је на дужност потпредсједника Народне скупштине Српске. По националности је Хрват.
Јасмина Давидовић предложена је за министра породице, омладине и спорта. Рођена је 1952. године у Подлуговима, гдје је завршила основну школу, док је Гимназију завршила у Илијашу, а Медицински факултет у Сарајеву, као и специјализацију из гинекологије и акушерства. У ратном периоду радила је као љекар у Хитној служби Дома здравља Фоча. Данас води најбројнији тим породичне медицине са 2.200 регистрованих пацијената. По националности је Бошњакиња.
Актуелни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић поново је предложена на ту функцију. Рођена је 1958. године у Бањалуци, гдје је завршила основну школу, Гимназију и Правни факултет.
Радила је у Скупштини општине Челинац, предузећу „Шипад – Комерц“ Сарајево, у предузећу „Крајинапромет“ Бањалука, затим као шеф кабинета и савјетник предсједника Владе Републике Српске. По националности је Бошњак.
За министра саобраћаја и веза предложен је Неђо Трнинић. Рођен је 1956. године у Рамићима, општина Кључ. Машински факултет завршио је у Бањалуци.
Радио је као професор у Средњошколском центру у Кључу, те имао руководеће позиције у привреди – као управник производње у Фабрици масивног намјештаја „Превија“ у Кључу, технички руководилац електромашинског одржавања у Руднику олова и цинка „Сасе“ Сребреница, а од 2000. године је генерални директор Фабрике за поцинчавање Сребреница. По националности је Србин.
Златан Клокић је предложен за министра за економске односе и регионалну сарадњу. Рођен је 1983. у Прњавору, гдје је завршио основну и средњу школу, а потом Електротехнички факултет у Бањалуци, на одсјеку за електроенергетске и индустријске системе.
Од децембра 2009. запослен је у „Електродистрибуцији“ Прњавор гдје је обављао послове руководиоца радне јединице. По националности је Бошњак.
Давор Чордаш је предложен да и даље буде министар за избјеглице и расељена лица. Рођен је 1959. године у Славонском Броду, радио је као средњошколски професор у Маглају, асистент на Пољопривредном и Природно-математичком факултету у Сарајеву, посланик у Парламенту Федерације БиХ, замјеник министра социјалне политике и избјеглица у Влади Федерације БиХ, те савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ.
Од 2006. до 2010. године био је потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа. По националности је Хрват.