„Грађанима се суштински не нуде нове политике, нити нови политички субјекти који учествују у изборима. Били су на власти и они, били смо и ми, грађани треба да упореде како им је било тада и како им је сада“, рекла је Цвијановићева за београдски недјељник „Сведок“.
Одговарајући на питање да ли је ослањање на гласове Бошњака тактика опозиционог блока потпомогнутог Сарајевом, коме је битно да СНСД не буде у власти, Цвијановићева је рекла да је чињеница да се и на овим и на претходним изборима лидер ПДП-а Младен Иванић ослањао на бошњачке гласове.
„Чињеница је и то да је Иванић у досадашњем политичком раду преварио и Србе, и Хрвате, и Бошњаке, као и све политчке партије са којима је у власти сарађивао“, рекла је Цвијановићева.
Она је указала на то да је прича о удруженој опозицији у Републици Српској „спин“ који промовишу поједини медији који дјелују у служби опозиције, али и дијелова међународне заједнице „који не желе да виде реалност у БиХ о којој СНСД говори јасно и отворено већ годинама“.
Подсјетивши да су једини заједнички кандидати за предсједника Републике Српске и члана Предсједништва БиХ они које је предложила коалиција СНСД – ДНС – СП, Цвијановићева је нагласила да је то коалиција која најдуже траје, не само у БиХ, него на цијелом Балкану.
Цвијановићева, која је кандидат за српског члана Предсједништва БиХ, навела да Републику Српску види као отворену демократску заједницу у којој и већински српски, као и други малобројни народи, поштују институције и законе Српске и у којој могу да остварују сва права.
Она је нагласила да ће њена уставна дужност, ако буде изабрана за српског члана Предсједништва БиХ, бити да представља и штити интересе српског народа и Републке Српске.
Цвијановићева је напоменула да је њен политички мото „да треба да се договоримо како да живимо, а да нико никога не угрожава“.
„Знам шта су политички, економски и финансијски приторитети Републике Српске и како се у практичном и институционалном смислу може организовати живот у БиХ, а да БиХ не буде непријатељски настројена према својим грађанима као што је до сада била“, истакла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је СНСД, доласком на власт, спријечио даљи пренос надлежности, „а веома је јасно да у случају већ пренесених надлежности и успостављања нових институција на нивоу БиХ оне нису донијеле концепт који је рационалнији ефикаснији и јефтинији, нити су подигле степен унутрашње кохезије“.
„Имамо само један гломазни административни апарат са 23.000 државних службеника који, управо захваљујући претходној Иванићевој власти, ужива приоритет у финансирању из индиректних прихода, а онда тек оно што остане непотрошено одлази у ентитете који су задужени и у чијој су надлежности здравство, просвјета, полиција, привреда, пољопривреда, енергетика, инфраструктура и сва социјална сфера“, подсјетила је Цвијановићева.
Она је додала и да ће један од политичких приоритета, када ступи на ту дужност, бити „враћање надлежности тамо гдје оне по Уставу припадају, јер многе ствари функционишу на нивоу БиХ мимо уставне расподјеле надлежности“.
Када је ријеч о евентуалном формирању хрватског ентитета у БиХ, Цвијановићева је истакла да Хрватски народ има право да дефинише своје политичке циљеве и то може да буде трећи ентитет, уз предуслов да било какве промјене не могу да се дешавају на штету Републике Српске – у територијалном, административном, политичком и економском смислу.
Она је изразила очекивање да ће коалиција око СНСД-а имати стабилну парламентарну већину која ће јој омогућити да, као већ провјерена функционална коалиција, формира стабилну Владу како би завршили започете пројекте и даље јачали позицију Републике Српске.
Истичући да су промјене „власништво СНСД-а“, Цвијановћева је подсјетила да је та странка од када је дошла на власт 2006. године, између осталог, повећала пензије и плате за 100 одсто.
„Република Српска се за вријема наше власти градила и развијала. Цијела земља, сваки град, захваљујући нашим интервенцијама имају бољу инфраструктуру и услове за живот него што је то било у вријеме Иванићевог мандата као предсједника Владе Републике Српске“, рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је, осим јавних инвестиција, омогућена и реализација бројних приватних инвестиција, као што су двије велике термоелектране, чија је градња у току и од којих је свака вриједна више од 550 милиона евра.