„Страшна је ствар да седам-осам година имамо људе у в.д. мандату на неким позицијама. У „Електропреносу“ БиХ било је људи којима је 2008. године истекао мандат. Читав низ институција БиХ и заједничких тијела два ентитета суочава се са таквим проблемима“, рекла је Цвијановићева новинарима у Сарајеву.
Према њеним ријечима, дошло је вријеме да садашњи в.д. директора РАК-а Кемал Хусеиновић, који је на тој позицији у „неком магловитом и нејасном статусу“, оде, а да ту функцију заузме неко ко може да управља тим системом.
„Та тачка дневног реда наћи ће се у четвртак, 21. августа, на сједници Савјета министара БиХ“, додала је она.
За крај августа одгођена је ванредна сједница Савјета Регулаторне агенција за комуникације на којој је, између осталог било планирано разматрање актуелне ситуације у вези са поступком именовања генералног директора Агенције.
Савјет РАК-а 30. маја доставио је Савјету министара БиХ одлуку о именовању Срђана Рајчевића за генералног директора Регулаторне агенције за комуникације. Именовање је требало бити завршено у року од мјесец.
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је Влада Српске путем одређених интервенција и програма за запошљавање, односно акционог плана за запошљавање, смањила стопу незапослености за 2,7 одсто.
„Читав низ година након рата имате ситуацију да је већи број пензионера од броја запослених и нека друга статистика нам не иде на руку, али боримо се. Сада, након што су се десиле поплаве, био је тежак период мјесец и по дана, али статистика се поправља“, рекла је Цвијановићева новинарима у Сарајеву.
Она се нада да ће до краја године Влада Српске успјети да ствари у том смислу подигне на већи ниво, те да се постигне већи ниво запослености.
„То остаје проблем који треба рјешавати читав низ година и то тражи системска рјешења. Мјесечно више од седам милиона КМ се издваја да би се платиле пензије пензионерима који су стекли то право у Федерацији и њих је сада 23.000, што би, да није таква ситуација, представљало уштеде у Заводу за пензионо-инвалидско осигурање“, нагласила је она.
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас да Влада Српске провјерава све евентуалне лажне пријаве пребивалишта која могу да послуже изборном инжењерингу.
„Надам се да неће никоме бити ускраћена права, али хоће лагања и манипулације те врсте. Морамо да провјеравамо тачност података. То јесте и политичко, али првенствено безбједносно питање о којем се у овој земљи јако мало води рачуна. Крајње је вријеме да се поведе рачуна о безбједносним аспектима свих врста“, рекла је Цвијановићева новинарима у Сарајеву.
Према њеним ријечима, недопустиво и ненормално је на цивилизованим просторима да можете да дајете „криве папире“ и лажете систем и државне органе, тако што пријављујете адресу гдје не живите.
„Свугдје у цивилизованом систему то се санкционише, треба и овдје гдје се то искључиво пласира као политичко питање, како се тиме угрожавају права одређених етничких заједница, што нипошто није тако. Све мјере Влада је усмјерила да се спријечи манипулација, да се појача безбједносна димензија свега тога, да знамо тачне податке о пребивалиштима“, рекла је она.
Уставни суд БиХ 4. јула укинуо је одлуку о вршењу провјере тачности и истинитости података приликом пријаве пребивалишта на територији Републике Српске.
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да ће процес обнове након поплава сигурно трајати дуже, а да се Влада усмјерила приоритетно на санирање школских простора да би се ученици могли вратити у школске клупе.
„Заједно са организацијама, као што је УНДП који је ту најактивнији као члан међународне заједнице и коме захваљујем, санирамо школе. Постоји новац, паралелно теку активности у неколико општина. Путна комуникација и инфраструктура је тешко страдала, а интервентне ствари посредством жПутева Српскеж и министарстава смо кренули радити“, рекла је Цвијановићева новинарима у Сарајеву.
Према њеним ријечима, велики захвати траже велике пројекте и обезбјеђивање средстава и за реконуструкцију тих подручја треба се ослонити на међународне кредитне аранжмане, који су већ договорени и гдје нема брзог рјешења.
„Ту су сада проблеми клизишта који су се у међувремену појавили, слабости инфраструктуре и стамбених објеката. Биће пуно посла након ових поплава, пуно измјена ранијих пројеката, јер је очито природа одлучила сада да покаже неко друго лице на овим просторима“, рекла је она.