МИЛОРАД ДОДИК ЗА КУРИР: Сарајево је град где ме увек псују!

13.06.2014 Актуелно

 БЕОГРАД – Милорад Додик, председник Републике Српске, каже да се његов однос према БиХ и Сарајеву за све ове године колико је на власти није променио, и да и данас у престоницу Федерације ретко одлази. Он у разговору за Курир иде и корак даље тврдећи да је БиХ неодржива творевина, која опстаје захваљујући међународном фактору.

Пре неколико година за Курир сте рекли да вас када идете за Сарајево, питају: „Шта има ново у Техерану?“ Да ли је Сарајево и даље Техеран и осећате ли се безбедно тамо?
– Није ми баш пријатно да идем у Сарајево. Увек ми неко нешто добаци, опсује ме, али то је део посла који обављам. Сарајево је у политичком смислу проклето место, где се страни шесторазредни службеници тренирају да се сутра појаве у неком кризном подручју. Што се тиче поређења с Техераном, млади тако мисле. Не можете очекивати емпатију од деце која су расла током рата. Они су социјализовани у неком другом времену, а ускоро ће одлучивати, и зато је БиХ апсолутно илузорна прича. Кад би неко рационално ушао у разматрање да ли је БиХ могућа или није, сигурно би рекао: „Људи, ово треба на миран начин раздвојити.“

Који ирационални разлози држе БиХ као државу?
– Сила међународног фактора. Ту је и интерес исламског света, о чему се мало прича. Неће Америка доћи у проблеме с Турском као са својим традиционалним савезником у вези с Босном. Шта јој фали да жртвује српске интересе?

Је ли то разлог што сте на почетку премијерског мандата ишли у Вашингтон, а сад као председник у Москву?
– Немам ја проблем да одем у Вашингтон, одем ја и тамо, одем и у Москву, и увек имам коректне разговоре. Кад сам се састао с председником Путином, нисам добио ниједан ултиматум, ни за шта нисам притискан. Када одем у Вашингтон, већ при првом контакту са званичницима или чак протоколом поручују: треба ово урадити, треба оно урадити. Пустите нас једном да урадимо оно што ми мислимо да треба!

Дакле, имате проблем с Америком?
– Не, немам проблем с Америком, ми нисмо глобални играчи. Имам проблем кад се деси да њихови људи на арогантан начин покушавају да девастирају систем који се зове дејтонски, да подржавају пројекте које високи представник намеће иако нема право на то. Проблем је кад Америка помаже да се инсталира тужилаштво, судство, иако за то нема основа у Дејтонском споразуму, кад одем у Уставни суд, а тамо од девет чланова пет Бошњака, и за сваку одлуку кажу да је уставна. Американци кажу – океј. Како океј? Наравно, они су велики, али то не значи да ја као мали треба да ћутим.

Ако је БиХ неодржива као држава, да ли РС јесте?
– Једино је РС одржива, има своје институције, свој буџет, имамо само финансијску штету од БиХ, а они огроман новац узимају да би у Сарајеву финансирали 22.000 службеника који ничему не користе. Дефинитивно, РС је једина одржива, БиХ није. Да нема странаца и те силе која је дневно присутна и политички и војно, БиХ би се распала, а мислим да треба мирно да се разиђемо.

На који начин мислите да је могуће мирно раздвајање РС?
– То је комплексно питање које може да се креће од договора три народа до референдума.

Може ли то да се изведе на миран начин?
– А где пише да је немогуће?

Рецимо, искуство источне Украјине?
– Украјина је друга прича, она је била нерешен проблем и раније. Проблем у односима између Срба, муслимана и Хрвата решавали смо на најгори могући начин, ратом. Данас су многе ствари дефинисане. РС има међународни субјективитет, то је рекла и Венецијанска комисија. Мислимо да је могуће да се БиХ раздвоји мирно, само да се поштују принципи који су другима дати. Ако неформална група каква је била на Косову може да прогласи независност и да то признају најзначајније земље света, и да у томе виде правну логику и поступање, зашто није могуће да се изјасни једна РС, која има све што се тражи за државу.

Значи независност?
– Пре десет година нисте смели да проговорите о независности. Само да слушате. Данас имате Шкотску, која на јесен излази на референдум о самосталности. Небитно је да ли ће успети или не, битно је да успостављају процедуре. Имате Каталонију, Венето, Крим… Ту је и Косово, ако хоћете. Свет је пун примера који претендују да постану пракса или правило, и зашто би се РС крила? За независност Косова нисам, јер ју је прогласила неформална група људи, није било референдума, ничег. Насиље међународне заједнице вуче Косово ка независности, ми пред тим не треба да затворимо очи.

Премијер Александар Вучић наглашава да Србија поштује територијални интегритет БиХ онакав какав је сада.
– Да сам ја премијер Србије, и ја бих то рекао, али реалност је нешто сасвим друго. Нисам ја против БиХ каква је направљена у Дејтону. Међутим, она је разграђена насиљем међународне заједнице, њој је дато више него што је имала по Дејтону. Она је по Дејтону сложена држав на заједница, две скоро самосталне државе. Да су градили дејтонску БиХ, она би вероватно била одржива. Пошто су претерали, она никад неће бити одржива. Не верујем у БиХ ни као човек ни као политичар, и не желим да се бавим нечим у шта не верујем.

Пала одлука
НА СП НАВИЈАМ ЗА БРАЗИЛ!

Светско првенство почиње, за кога ћете навијати?
– Навијаћу за Бразил. Нисам против момака који играју за БиХ, ја сам против те политизације, то је, као, ођедном нешто политички веома важно. Неважно је. Што се СП тиче, једино ми је важно то што ми као Србија нисмо отишли.

Страни притисци
НИЈЕ МОЈЕ ДА САВЕТУЈЕМ

Да ли имате неки савет за Србију, коју међународна заједница притиска због кризе у Украјини.
– Није моје да саветујем Србију. Ја сам свој став о Украјини рекао. Србија је у много комплекснијој ситуацији. Она подржава територијални интегритет, али не жели да подржи санкције према Русији. Мислим да је то једино што Србија може да уради у овом тренутку.

О премијерима
САРАЂУЈЕМ СА СРБИЈОМ

Која је разлика између Вучића и његових претходника?
– Имам задатак да сарађујем са Србијом. Сарађивао сам и с претходним властима, сада са Вучићем имам добар контакт. Дачић веома добро разуме контекст у коме се налазимо, Вучић још боље. Ко каже да Вучић за неколико или десет година, ако се БиХ мирно разиђе, неће рећи да је то у реду?

 

 

Архива