„Веома сам захвалан премијеру /Вучићу/ и читавој српској Влади и држави Србији на таквом разумијевању“, рекао је Додик након састанка у Влади Србије, којем су присуствовали и прослављени српски режисер Емир Кустурица, те шеф дипломатије Србије Ивица Дачић.
На конференцији за новинаре Додик је навео да Република Српска „нема другу адресу да се обраћа“, него управо Србији, а Српска је поносна што постоји „позитиван рефлекс“ на то обраћање.
Додик је изразио захвалност Влади Србије што је, и поред великих страдања у Србији, нашла начина да помогне Републици Српској.
Предсједник Српске је додао да је данашњи састанак наставак његовог разговора од прије неколико дана са Вучићем о поплавама.
„Када питате о специјалним и паралелним везама Републике Српске и Србије, онда се погледајте оно што радимо на конкретном плану и везано за поплаве и све друге пројекте које смо реализовали и имамо намјеру да реализујемо“, рекао је Додик.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће Српска и Србија заједнички обиљежити један од најзначајнијих српских празника Видовдан отварањем Андрићграда, а на тај дан биће обиљежено и 100 година од Сарајевског атентата, о којем постоје многе спекулације и зато је битно да се чују истина и чињенице.
Додик је подсјетио да на исти дан у Сарајеву покушавају да организују неке програме који имају сасвим другу политичку подршку и поруку.
Он је навео да је јасно да је, не само однос према том дану политизован и проблематичан у БиХ, него да то у суштини говори о БиХ као земљи у којој нема ничега заједничког, осим међународних празника – Нове године и Дана побједе.
„Ниједан догађај не обиљежавамо заједно. Увијек смо били на различитим странама кроз историју и никада се нисмо окупљали око истих вриједности и истог догађаја, ни у патњи, ни у радости. Тако је и када је ријеч о Сарајевском атентату“, рекао је Додик на конференцији за новинаре након састанка са премијером Србије Александром Вучићем, којем су присуствовали и режисер Емир Кустурица, министар спољних послова Србије Ивица Дачић и министар културе Иван Тасовац.
Додик је нагласио да такав апсурд у БиХ говори и о прошлости БиХ и дубоко говори о њеној садашњости, као подијељене, тешко одрживе земље на принципима на којима је подјела видљива на сваком кораку.
„Морање да се ту остане сваки дан нас притиска као мора, јер то жели неко изван, моћан и јак, и у том погледу игнорише реалност о таквој земљи“, нагласио је Додик.
Он је рекао да је заједничко обиљежавање овог датума Републике Српске и Србије у Андрићграду тек почетак обиљежавања свега што је српски народ задесило.
Према његовим ријечима, те 1914. године било је огромно страдање једног народа који је своју земљу, територију и народ, морао да брани са простора друге земље.
„Све је то дио наше славне историје и зато смо осјетљиви на сваки напад на истину тог времена. Зато смо одлучни да се управо на овај начин понашамо“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је још прије три године, када је почела изградња Андрићграда, речено да ће бити отворен баш на Видовдан, јер се рачунало да долази обиљежавање 100 година од почетка Великог рата.
„Обиљежићемо тај дан тако што ћемо отворити Андрићград. Тамо су сви садржаји завршени и изграђени уз огромне напоре који су сви улагали. То је имало огромно разумијевање свих који су прошли и били у додиру са тим пројектом. Апсолутно нигдје нисмо имали опструкције и нигдје није било застоја, ни овдје у институцијама Србије, нити било гдје у Републици Српској“, истакао је Додик.
Он је рекао да ће на тај начин бити обиљежено 100 година од Сарајевског атентата који је изврши Гаврило Принцип и да ће се на тај начин покушати представити истина и чињенице, на начин који је осмислио Емир Кустурица.
БЕОГРАД – Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је у обраћању учесницима међународног научног скупа „Срби и Први свјетски рат“ у Београду да је Велики рат имао несумњив утицај на сва данашња кретања, прије свега у БиХ.
Додик је у обраћању у Српској академији наука и уметности /САНУ/ указао да је БиХ „покушавала да се изгради на циљевима које су увијек постављали велики“ и да су БиХ, и тада потпуно администрираној од Аустроугарске, наметане вриједности које народ тада није могао да прихвати.
„Покушаји да се уведе посебан језик и створи посебна нација завршили су неуспјехом јер то народ није могао, нити желио да прихвати, а оно што се десило у Сарајеву само је одраз народног бунта који није желио да трпи туђу власт земље која је правила пруге, али за експлоатацију, а не за бољи живот народа“, рекао је Додик.
Он је указао да је та нова власт преузела скоро све исте елементе владања на простору БиХ и да нису испуњена очекивања Срба на почетку доласка Аустроугарске да ће се то промијенити.
„Увијек је важно да са овим посебним освртом посматрамо те догађаје, јер ево и сада као предсједник Републике Српске могу да кажем да на многим мјестима срећем те давне идеје као лајтмотив многих политичких процеса на простору БиХ. Од тога да се избрише национална припадност, створи или направи посебна атмосфера за промоцију нове нације и језика на простору БиХ“, рекао је Додик.
Он је указао да чињеница да је промовисан „босански језик“, а да за то није било консензуса научних кругова, говори о томе да идеје које су некада владале никада нису заборављене.
„Зато наш одговор мора да буде суочавање са истином, оном која је у сваком свом чињеничном елементу на страни онога што тврди српски народ“, поручио је Додик.
Он је истакао да је данас, када многи покушавају да поново рехабилитују кривицу српског народа, важан овај скуп и захвалио организатору што ће са научног нивоа дати осврт на догађаје, али и његове посљедице.
„Велики рат битно је утицао на дешавања послије њега, а догађаји из процеса распада бивше Југославије најбоље говоре да српски народ није престао да буде страдалачки. Треба примијетити да је српски народ страдао од Словеније, Хрватске, БиХ, али и у Црној Гори, на Косову и Македонији, па и у самој Србији“, рекао је Додик.
Никад нам нису дозволили, каже Додик, да се бавимо тим питањем и посматрамо Србе у цјелини, поручујући да су неодрживе крилатице попут „босански Србин“.
„То што живим и рођен сам у Бањалуци не одређује моју припадност у националном смислу. Ја сам Србин и долазим из Републике Српске, а у широј конотацији БиХ, која је неодржива као заједница, јер не промовише интересе српског народа у цјелини“, нагласио је Додик.
Он је рекао да ће у БиХ бити организоване двије различите прославе обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, од којих је једна у Сарајеву.
Додик је указао да прослава у Сарајеву покушава да наметне слику да је Принцип када је пуцао малтене „поробио све нас“ и указао да та монструозност сплетке која се покушава наметнути говори о политичким мотивима обиљежавања овог јубилеја.
Додик је поручио да, стога, нико од важних имена из Републике Српске неће присуствовати том обиљежавању.
„Знам да има неких који мисле да се можда треба тамо појавити. Рекао бих им: ‘немојте бити наивни у увјерењу да можете Сарајеву да наметнете било коју истину. Бићете само прихваћени ако говорите оно што се очекује од вас и ако аплаудирате’. То је матрица у којој живимо“, рекао је Додик.
Он подсјећа да је БиХ простор који никада није имао самосталност, истичући да је долазак Отоманске империје уништио било коју причу о самосталности.
„Наметнули су нам БиХ зато што нису жељели да виде реалност. Брзо признање од велких сила, прије свега од Америке, као да је предодредило њено опстајање. БиХ је направљена као широка конфедерална заједница са упорним настојањем високих представника који су покушали да буду реална власт, доносили законе, смјењивали људе и прекрајали Устав“, рекао је Додик.
Подсјећајући на то да је Република Српска стално проглашавана кривцем за покушаје ревизије Дејтонског споразума, Додик је указао на то да је у стварности сталну ревизију чинила међународна заједница посредством високих представника.
Он је примијетио да су два висока представника дошла из Аустрије и да су се у њиховим подступцима могли препознати поступци из времена Аустро-Угарске.
Предсједник Српске поручио је да се Срби не смију заморити доказујући истину, јер „кад год устукну, појаве се неки други који говоре своју истину и зато морају остати упорни у том настојању“.
Додик је навео да тема Великог рата отвара проблем покушаја ревизије Другог свјетског рата, а посебно питање НДХ и Јасеновца, те опоменуо на опасност да приликом обиљежавања 100 година од почетка тог рата Срби буду доведени у позицију да се боре против релативизације Јасеновца и НДХ.
У раду скупа „Срби и Први свјетски рат“ учествује око 60 еминентних историчара и стручњака за Први свјетски рат, од којих 18 из иностранства, с циљем да научно освијетле Велики рат, а у контексту покушаја ревизије историје.
Скупу, који заједно организују САНУ, Академија наука и умјетности Републике Српске и Матица српска, обратиће се између осталих и предсједник Србије Томислав Николић и Његова светост патријарх српски Иринеј.