Он је напоменуо да је БиХ „заглављена“ око питања на који начин ће формирати фонд солидарности за санирање штета од поплава, те да представници Републике Српске нису дали сагласност да се та помоћ дијели по принципу пола-пола.
„Свима је јасно да су штете у Српској далеко веће него у Федерацији БиХ, али Федерација БиХ жели, на терет наше патње, да искористи средства која долазе са стране“, рекао је Додик.
Предсједник Српске је поручио да на тај начин БиХ сама себи даје аутоголове.
„Желимо да неко изван БиХ утврди штету и каже колика је она у Федерацији БиХ, а колика у Републици Српској, те би на бази тог процента требало да се дистрибуишу средства“, рекао је Додик новинарима у Сарајеву.
Он је поручио да Српска неће дозволити да буде угрожена било чим.
Говорећи о данашњем сусрету са предсједником Владе Србије Александром Вучићем у Београду, Додик је подсјетио да је у фокусу разговора била ситуација након катастрофалних поплава које су Србији и Српској створиле огромне проблеме.
„Србија има значајну активност на прикупљању помоћи од страних донатора и кредитора, и у Београду сам био да бих видио какву би корист Српска могла имати од тога“, напоменуо је Додик.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас да нико из Српске неће присуствовати обиљежавању 100 година од Сарајевског атентата које организују власти у Сарајеву, јер је ријеч о политизацији тог догађаја.
Он је напоменуо да обиљежавање 100 година од Сарајевског атентата у Сарајеву организују локалне структуре власти и да то нема подршку унутар цијеле БиХ.
Предсједник Српске је указао на чињеницу да су уклоњене стопе Гаврила Принципа са мјеста атентата, те истакао да нема намјеру да долази у Сарајево испред табле на којој пише да је атентат извршио српски агресор.
„Уколико је некоме стало да још једном БиХ представи на погрешан начин, нека организује обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата у Сарајеву“, поручио је Додик.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да је могуће постоћи компромис када је ријеч о доношењу измјена и допуна Кривичног закона БиХ тако да не буде преноса надлежности.
„Кривични закон није требао ни постојати на нивоу БиХ, а ни Суд и Тужилаштво, јер их нема ни у Уставу, нити у Дејтонском споразуму“, рекао је Додик новинарима у Сарајеву.
Он је нагласио да је Кривични закон на нивоу БиХ, уствари, авантуристичка одлука неких високих представника, који сада „праве гужву око тога“.
„Што се тиче те неке фамозне приче око санкција донесен је Закон о спречавању прања новца и финансирању терористичких активности и видимо да, уколико то није за унутрашње обрачунавање у БиХ, нико са стране не помиње ништа везано за ту причу о санкцијама“, рекао је предсједник Српске, истичући да то питање сматра ријешеним.
Говорећи о Кривичном закону, Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да оно што је Уставна надлежност БиХ може да буде дио правосудне праксе и правосуђа, а не да задире у ниже правосудне нивое.
„Ти што, наводно, хоће да граде БиХ, истовремено су слијепи за чињеницу да странци управљају Тужилаштвом БиХ. Савршено се добро зна да су странци ти који су одређивали да се дигне оптужница против директора Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ Горана Зупца који је радио свој посао“, рекао је Додик.
Он је напоменуо да је оптужница против Зупца подигнута за наводно угрожавање уставног поретка, а да нико у овој земљи није утврдио ко је угрозио уставни поредак пошто у закону нема квалификације те врсте.
„Све апсурд до апсурда и зато ова земља иде крупним корацима ка свом неуспјеху“, закључио је предсједник Српске.
Усвајање измјена и допуна Кривичног закона БиХ је један од услова Манивала да не стави БиХ на „црну листу“. Други услов је Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности који је усвојен без расправе 6. јуна на сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.