Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је протекла година била тешка и препуна изазова, али да се Влада Српске успјешно носила са свим проблемима и, што је најважније, обезбиједила стабилност и функционалност буџета.
„Оно што је најважније јесте да смо обезбиједили стабилност и функционалност буџета, да смо извршавали своје обавезе, сервисирали дуг, али и измиривали обавезе према буџетским потрошачима“, рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да је Влада комбиновала сет системских и краткорочних интервентних мјера и, упркос, економској кризи била посвећа великим пројектима.
„Успјели смо да обезбиједимо враћање пет одсто плате буџетским корисницима у јулу прошле године, а ишли смо и на повећање пензија за 3,5 одсто у септембру. Сад слиједи и додатно повећање пензија од два одсто. Ако томе додамо редовно усклађивање пензија од 1,6 одсто на почетку 2013. године, то заправо значи – ако упоредимо јануар 2013. и јануар 2014. године – повећање пензије за укупно 7,3 одсто“, прецизирала је Цвијановићева.
Наводећи да је свјесна да је то повећање пензије недовољно да би се значајно побољшало материјално стање пензионера, Цвијановићева је истакла да, ипак, оно представља добар гест и знак да је Влада препознала потребу да се интервенише у тој области, што ће се морати чинити и у будућем периоду.
Премијер Српске је напоменула да је Влада успјела да повећа и давања за борачке категорије, задржи ниво уписнина на високошколским установама у Српској, које су значајно мање у односу на Федерацију БиХ, а посебно у односу на земље у окружењу, те подсјетила и да су остале исте цијене смјештаја и исхране студентима, које су најниже у регији.
„Овђе није ријеч само о помоћи студентима, колико и помоћи њиховим родитељима и свим оним породицама које имају студенте“, рекла је Цвијановићева и додала да остаје обавеза универзитета да се повећају смјештајни капацитети, на чему они и раде.
Говорећи о стању у пољопривреди, Цвијановићева је навела да је Влада Српске измирила обавезе по основу субвенција од 28 милиона КМ, обезбиједила средства за плави дизел, прољећну и јесењу сјетву, док ће у наредних мјесец или два бити измирене и преостале обавезе из 2013. године.
Предсједник Владе Српске је подсјетила да је предузет и цијели сет мјера у области здравства, међу којима је и рјешавање проблема вишка радника.
„Могли смо тај број да сведемо на онај који би био адекватан одређеном субјекту, али наравно да се нисмо одлучили да пошаљемо људе кући, оставимо их без посла, него да идемо тежим путем – да их задржимо на радном мјесту и кроз одређене активности менаџмента омогућимо опстанак таквих субјеката“, истакла је Цвијановићева.
Говорећи о смањењу стопе незапослености, она је подсјетила да је Влада Српске, кроз реализацију акционог плана, успјела да обезбиједи додатна запошљавања и самозапошљавања, што су поздравили и социјални партнери.
Она је рекла да се цијели сет мјера које је Влада предузимала односио на очување постојећег броја радних мјеста и оживљавање предузећа која су готово била заборављена.
„Веома је важно да Влада није ишла на повећање пореза, нити увођења нових, а да је, у вријеме економске кризе, успјела направити програм који ће значити растерећење привреде. Цијенимо да ће то произвести позитивне резултате у свим сферама“, рекла је Цвијановићева у интервјуу Срни.
Она је нагласила да се тиме постиже двоструки циљ – помаже се привреди, а обезбјеђују се радници и њихово приоритетно право да добију зарађену плату.
„Уведен је и неопорезиви дио плате од 200 КМ и ограничени су парафискални намети, а ту је и цијели низ законских рјешења, међу којима је закон о мултилатералној компензацији, као и закон о фискалној одговорности. Све су то ствари који треба да омогуће већу ликвидност привреди“, рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је Влада у протеклој години успјела да сачува или оживи око двије до двије и по хиљаде радних мјеста кроз подршку предузећима која су готово била „избрисана са привредне мапе“ и омогући им пословање.
„Имамо субјеката који воде судске спорове, што знатно отежава интервенцију Владе, али оно што можемо обећати је да ћемо гђе год постоји простор за интервенцију то и чинити и у наредном периоду“, истакла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је конкретно за предузеће „Бирач“ из Зворника обезбијеђено несметано одвијање процеса производње и, што је најважније, сачувано око 1.000 радних мјеста, као и још 600 радних мјеста која су у вези са том компанијом.
Премијер Српске је напоменула и да се тренутно одвија комуникација са Укио банком, како би се окончао судски спор и стечајни поступак, те изразила очекивање да ће сарадња у том погледу бити настављена.
„Битно је да она постоји, немамо рокове кад ће се шта десити и то је просто немогуће прејудицирати, али тијесна сарадња постоји, као што постоји и сарадња између тужилаштава и институција власти на утврђивању одговорних у овом случају“, рекла је Цвијановићева.
Говорећи о предузећу „Енергоинвест – Расклопна опрема“ из Источног Сарајева, Цвијановићева је навела да је у перспективи отварање нових радних мјеста у овом колективу, те најавила могућност да „Расклопна опрема“ постане једно од веома важних ремонтних центара регионалног карактера.
Цвијановићева је подсјетила да је и у Фабрици дувана Бањалука очувано скоро 300 радних мјеста. „Паралелно су текле и наше активности на ‘поспремању’ стања у јавним предузећима и ту су забиљежени помаци, а један од добрих примјера су ‘Шуме Републике Српске’, гдје су циљеви које је Влада задала реализовани у краћем року него што је било предвиђено. Заједно са руководством овог предузећа идемо ка томе да ‘Шуме’ буду не само стабилне, него да доносе добит Републици Српској“, рекла је Цвијановићева.
Она је додала да су саниране и штете које су постојале у „Жељезницама Републике Српске“, иако у том предузећу, како каже, има још пуно изазова.
На основу свега што је Влада урадила у протеклом периоду, каже Цијановићева, очигледно је да нема много разлога за свакодневне нападе опозиције.
„Опозиција има право да критикује, али се мора разграничити да ли је у питању прављење галаме без аргумената или неко има нешто да поднесе као аргумент. Нажалост, у већини случајева била је само галама како неће бити плата и пензија, затим галама о ‘Еклектропреносу’ и пројекту ‘Средња Дрина’, али у правилу увијек је у кратком року демантовано оно што је опозиција говорила. Над тим се они, а не ми, требају да замисле“, нагласила је Цвијановићева.
Када је ријеч о пројекту „Средња Дрина“, изградњи три хидроцентрале на ријеци Дрини, што је заједничка активност БиХ, Србије и Италије, те спекулацијама да ће пројекат имати негативне посљедице по Српску и испуњавање обавеза БиХ према директиви ЕУ, Цвијановићева је поручила онима који спекулишу да морају располагати правим информацијама да би могли да суде о нечему.
„Приоритетно је почета ова активност на релацији Србије и Италије, а с обзиром да је у питању гранична ријека, пројекат је понуђен и БиХ. Овај пројекат је сада много мање извјестан него прије неколико мјесеци и то једним дијелом због кризе, а другим због галаме, иако је пројекат требало да буде користан за све стране“, рекла је Цвијановићева и додала да нико у овом пројекту, а посебно не чланица ЕУ, као што је то Италија, сигурно неће радити против директиве ЕУ.
Говорећи о могућим посљедицама по финансијско стање у Српској због кашњења транше ММФ-а и неангажовања средстава од „Електропреноса“, Цвијановићева је нагласила да транша ММФ-а није изостала зато што је Српска нешто погрешно урадила, већ зато што буџет на нивоу БиХ није усвојен у року који је тражен од ММФ-а.
„Што се тиче расподјеле новца од ‘Електропреноса’, његов изостанак утиче на то да не можете према роковима и прецизно да планирате када ће доћи до враћања пет одсто плата буџетским корисницима“, појаснила је Цвијановићева, додавши да ће та средства бити оперативна, само са неким одгођеним дејством.
Она је оцијенила да је парадокс прича опозиције и дијела међународне заједнице у вези са „Електропреносом“.
„Премијер Федерације БиХ Нермин Никшић и ја, као представници два акционара, не желимо да угрозимо инвестиције, али не желимо ни да се било ко нама испријечи на путу да дођемо до средстава која нам припадају по основу сувласништва у ‘Електропреносу“, поручила је Цвијановићева.
Говорећи о ускраћивању средстава из ИПА фондова за БиХ зато што није дошло до политичког договора у вези са одлуком „Сејдић-Финци“ и механизма координације, Цвијановићева је напоменула да та средства не утичу буџет Српске.
„Треба јасно знати да средства која нису дошла у БиХ нису намијењена директно ниједном кориснику, јер БиХ није у фази да добија средства за, на примјер, кориснике у пољопривреди или у бизнису“, појаснила је Цвијановићева.
Она је оцијенила да та одлука ЕУ није одржива и да ће нека будућа гарнитура руководства у европским институцијама, након избора који слиједе у мају, то питање посматрати на други начин.