Србија мора бити јединствена и одлучна. Ултиматум мора да одбије. Јер, ако би га прихватила, то би само значило нову деградацију националног и државног достојанства. То сам јасно поручио државном врху Србије, иако нема никог коме није јасно да је политика међународног фактора од распада бивше Југославије до данас била искључиво у функцији урушавања српског националног бића. Овако је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, непосредно послије састанка са државним врхом Србије, пренио утиске за „Новости“.
Постоји ли вјеровање у државном врху да се још нешто може промијенити у приједлогу из Брисела у којем се Србији не нуди ништа? И да уопште постоје добре намјере да се српској заједници нешто понуди?
– Та дилема је одавно ријешена. Међународна заједница је признала државу Косово и она, не због Албанаца, него због себе, неће дозволити омекшавање своје позиције. С друге стране, Србија је јасно, у свом Уставу, рекла да неће да призна независност Косова. Ја, онда, не видим какву би дилему неко још могао да има у вези са прихватањем ултиматума који Србији не нуди ништа.
Државни врх каже да је ово што тренутно ишчекујемо вагање посљедица одлуке да прихватимо или да не прихватимо понуду. Које су посљедице теже?
– Нема ни те дилеме. Ово је покушај да се на један, само по наивнима софистициран начин, подметне Србији да, прихватањем овог ултиматума, призна Косово. Да тако сахрани Резолуцију 1244, која је гарантовала двије ствари: територијални интегритет Србије и ширу аутономију Косова. А све под плаштом катастрофе ако се зауставе европске интеграције. Па, бојим се да је цијена превисока – са једне стране споре или никакве интеграције, а са друге понижење нације и одрицање од националних интереса. Карактер треба да је скупљи. Њиме се не тргује.
Саопштили сте Николићу, Дачићу и Вучићу директно Ваш став?
– Јесам. Одговор је – одбити. А онда наставити разговарати о могућем рјешењу. Јер, проблем неће нестати ако затворимо очи, ово или оно прихватимо. Проблем ће постојати док не буде ријешен.
Добар дио опозиције, а и појединци из власти, упозоравају да ће генерације да трпе ако договор изостане и да ћемо чекати датум преговора више од двије године. Хоће ли народ, а и власт, да се поцијепају на овом питању?
– Само се Србији догодило да се добијање датума, што је у свим земљама била техничка ствар, искористи за сахрањивање територијалног интегритета. И не знам ко би онда могао да од тога прави катастрофу. Наравно да се ништа неће десити. Што је најгоре, не би било напретка ни кад би Србија прихватила ову уцјену, јер за њу нема чланства ни за деценију. И на крају те приче је чека признање Косова. Дакле, опет се враћамо на почетак. То свако ко је иоле политички упућен зна. Питам, онда, све те који интеграције претпостављају интегритету државе – шта ће у Европи без земље?!
Они ће вам одговорити да ће земља пропасти без Европе…
– На срећу, они који тако мисле не одлучују данас у Србији. Ја сам убијеђен, тако су ме и увјерили кључни људи земље са којима сам се срео, да јединство постоји. Нећу да арбитрирам, дошао сам да помогнем. Али, знам да вријеме неће опростити никоме ко у оваквом тренутку буде нарушио јединство. Ово није вријеме за политички став. Ставови се могу износити о разним стварима, али кад је национални интерес у питању, нема личних ставова.
Јесу ли Вам на недељном састанку говорили о детаљима понуде – може ли се ту уопште нешто изнијансирати ако је она у старту толико лоша?
– Не може. Колико сам разумео, то би било прихватање без поговора нечега у чему нема баш ништа што Србији одговара. И то да се прихвати уз осмјех и захвалност.
Шта треба чинити наредних дана? Како ће изгледати у реалности одбијање, које је извјесно?
– Треба беспоговорно стати иза српске националне заједнице и државних интереса. Треба објединити српски национални корпус. Јер, Косово није изгубљено! Да је изгубљено, не би Европа и Америка толико наваљивали да се питање ријеши, сматрали би га ријешеним.
Када је усвојена скупштинска декларација и затражена шира аутономија у виду Заједнице српских општина, свијет је одмах ту идеју одбацио у страху од нове Републике Српске. Зашто, кад је она настала по њиховом рецепту?
– Зато што је заживјела, а заживјела је и ојачала због поноса и љубави људи који у њој живе. Сада тумаче властите законе погрешно да би обезвриједили права српског народа и направили унитарну Босну, која је неодржива. Неодрживо је и Косово. Они то знају. Знају и да ће Српска једног дана бити самостална. Зато желе да избјегну сваку паралелу са сјевером Косова.
Како ће изгледати живот косметских Срба наредних дана и мјесеци? Не крије се да је могуће да Албанци покушају силом да интегришу сјевер?
– Е, ако то ураде, онда ће бити јасно да их је међународна заједница у томе подржала. Српски народ мора да се брани свим капацитетима државе, како год то изгледало и шта год то значило. Доста је илузија.
Истог дана када се делегација вратила из Брисела, предсједник Николић био је на вези са Путином, Дачић путује у Москву, јавила се нада да ће се на Истоку надокнадити оно што се на Западу изгуби. Је ли то реално?
– Србија мора да јача своје капацитете и да их окреће више ка Истоку. Уосталом, то чини и Европа. Тај исти Запад нас је гурао у брзе приватизације, што нам је девастирало привреду. Пошто су нам отели привреду купујућу будзашто наше фирме, сад би и државу да нам узму, тако што ће наметнути директиве ЕУ. И ја сам за Европу. Али, доста више тог фанатизма и вјеровања да се без ЕУ не може живети.
Рјешење које тражи Србија за Србе на Косову је много мање од оног што има Српска…
-Оно што је Србија тражила мање је и од оног што има Брчко дистрикт. Па, опет не дају ни толико. Брчко има владу, скупштину, полицију, финансије… Ништа од тога неће припасти српском народу на Косову. Па, колика је онда поквареност тог свијета? Зар цијелој заједници да не дају права ни колико су дали једном граду?