Влада Републике Српске неће одустати од јачања одговорности у свим карикама система, због чега ће ускоро услиједити нове смјене директора у јавним предузећима и републичким институцијама, открива за Пресс недјеље Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске. Послије бурне седмице, у којој је покренут стечај у Фабрици глинице „Бирач“ и покренуто преузимање Балкан инвестмент банке, премијерка најављује да је то само један од енергичних потеза које намерава повући у наредном периоду.
Истовремено, тврди да неће бити проблема ни у функционисању буџета, иако је стенд бај аранжман са ММФ-ом, који је требало да попуни рупе у буџетима, доведен под знак питања због политичких сукоба у Федерацији БиХ.
– Стечај у „Бирчу“ смо отворили јер смо једино на тај начин могли сагледати све проблеме и видјети које потезе треба повући у наредном периоду. Прије тога смо направили стратегију потеза које морају повући контролни органи, с циљем да се у одвојеном поступку истражи зашто је фабрика доспјела у овакву ситуацију. Иницијална каписла за акцију било је сазнање да би производња могла стати за 15-так дана ако се држава хитно не умијеша и сачува фабрику од пропадања.
Шта је био конкретан повод за улазак у фабрику?
– Схватили смо да би огроман систем од којег зависи цијела једна регија могао стати врло брзо ако се не повуку енергични потези. Поред саме истраге, наши напори су усмјерени прије свега у наставак производње, што подразумијева да се не прекину контакти са купцима и да се обезбједи несметано снадбијевање сировинама. Истрага је потпуно одвојен процес, с тим да досадашњи резултати указују да су злоупотребе, прије свега излачење новца из земље, далеко веће него и што смо могли и да замислимо. Први резултати истраге указују да је добар део њиховог пословања био потпуно незаконит.
Тешко је очекивати да овакво стање остане довијека и да држава води фабрику попут „Бирча“. Већ се говори да се спрема његова продаја?
– До те фазе још нисмо дошли. Вјерујте да о томе нисмо чак ни размишљали. Циљ нам је био да сачувамо фабрику и сагледамо њено пословање, а касније ће се доносити одлуке везане за њену даљу будућност.
Каква је будућност Балкан инвестмент банке, која ће по свему судећи прећи у државне руке? За опозицију је неприхватљво да се „подржављава“ једна приватна банка?
– Искрено, не придајем великог значаја шта они говоре јер од цјелодневних обавеза не могу да стигнем да размишљам о таквим стварима. Влада је одлуку о докапитализацији банке донела како не би дозволила да пропадне, а њом и улози грађана и предузећа. Како ствари стоје, државни удио власништва би послије докапитализације могао бити и већи од првобитно најављених 90 одсто акција банке. Кад се остваре те намјере, биће то прва државна банка у власништву Републике Српске послије више од деценије од приватизације посљедње државне банке.
Шта, међутим, ако не буде искориштен стенд бај аранжман са ММФ-ом због проблема са испуњавањем кредитних услова у ФБиХ. Могу ли због тога настати проблеми у ликвидности саме Републике Српске?
– Имамо спремну резервну варијанту коју ћемо активирати ако пропадне аранжман са ММФ-ом. Њиховим представницима смо јасно казали да ћемо испунити све постављене услове, али и да имамо алтернативну варијанту да не би били изненађени ако због проблема будемо морали прибјећи том решењу. ММФ разумије наш став, јер знају да не можемо дозволити ситуацију да буџет буде угрожен. Једна транша тог кредита требало је да буде повучена још прошлог мјесеца, а видјећемо да ли ће можда у јуну заједно бити пласиране двије транше кредита ако се претходно ријеши ситуација у ФБиХ. Међутим, питање је да ли ће ФБиХ бити у стању да испуни обећано. Изнад овог аранжмана виси велики број питања која су сва везана за ФБиХ, због чега смо и спремили алтернативну варијанту којом мислимо надомијестити тај новац.
Резервна варијанта је руски кредит? Колико ће уопште недостајати новца у буџету ако се не повуче кредит ММФ-а?
– То ћемо саопштити ако се испуне услови за активирање тог сценарија, односно ако пропадне аранжман са ММФ-ом. Што се тиче недостајућих средстава, планирана транша није повучена због ФБиХ, иако је Република Српска испунила све услове. Међутим, без обзира на то, не постоје никакви елементи који указују на то да је буџет угрожен, о чему свједочи и то што све своје исплате обављамо на вријеме и без икаквих кашњења.
То је само један дио изазова који вас очекују до општих избора 2014. године. Чини се и да немате баш много времена да бисте повукли неке крупније потезе?
– Била бих јако задовољна ако би до тада успјели направити конкретне помаке на привредном плану. У том смислу, идентификовали смо неколико привредних субјеката у којима ћемо морати снажно интервенисати, као што смо то урадили у „Бирчу“. Већ смо покренули и низ мјера везаних за пољопривреду, „Шуме РС“ и још нека друга предузећа. Дешавања око „Бирча“ су нас донекле одвукла од тога, али већ ових дана ћемо се вратити овим проблемима и покренути промјене у више јавних предузећа.
Да ли је тачно да ће актуелни вршиоци дужности остати на тој дужности и да ће социјалисти тако остати без позиције генералног директора „Шума“?
– Актуелно руководство је сачинило план деловања на период од три и шест месеци. Ако се план испуни, након тога ћемо разговорати о томе ко ће од њих остати на функцији, а ко ће отићи. Увјерена сам да ћемо завести ред у пословање „Шума“. Ово је својеврсни тест и за Владу и за руководство предузећа. Ако смо ми који сједимо у Влади стално изложени тесту јавности, зашто не би били и они? Ако један министар стално одговара јавности за стање у свом сектору, зашто и они испод њега и поред њега, као директори јавних предузећа, не би јавно одговарали за свој посао? Што се тиче страначке комбинаторике, нисмо причали о томе да ли се СП одрекла ове функције или не. Ово није прича о међустраначким диобама, него о напорима да се једно важно јавно предузеће постави на здраве ноге.
Зашто је, на одређен начин, замрла прича о враћању мандата директора предузећа и челних људи републичких институција?
– Та активност није замрла, него је Влада у међувремену била заокупљена ургентнијим стварима. Тај чин није био акт послушности и лојалности према новој премијерки, како су то неки из опозиције тумачили. Ради се о потезу одговорности којим се жели показати да нема вјечних и незамјенљивих. Биће још промјена кадрова, вјерујте ми на ријеч. Али, такве потезе нећемо повлачити због очекивања јавности, него кад послије анализе рада предузећа и институција процијенимо да је потребно.
Гдје се могу очекивати промјене?
– У разним областима. Један број људи није оправдао очекивања, други, из низа објективних разлога, и није могао постићи више него што јесте, а има и неких који ће морати да одступе и из моралних разлога. Нећемо, међутим, упасти у замку брзоплетих одлука нити покретати било какве хајке. Међутим, Влада има пуно право да захтјева да све карике система буду подједнако одговорне као и сами чланови Владе.
Шта се промијенило у вашем приватном животу откако сте дошли на чело Владе?
– Није се ништа промијенило у мом односу према другим људима нити се, бар колико уочавам, промијенио однос људи с којима сам и прије сарађивала. Што се мене тиче, једино се промијенио режим свакодневеног кретања јер имам обезбјеђење, а то је нешто на што се никако не могу навићи.
Како тумачите то што поново није постигнут договор о провођењу пресуде „Сејдић – Финци“? Мислите ли да ће Брисел дићи руке од свега?
– Сва одговорност је сада на политичким странака у ФБиХ. Мислим да је више дегутантно да постављамо рокове за решавање тог питања и да нам их други задају. Сваки пут кад су пробијани рокови – а ово је већ трећи пут да се то ради – губи се дио нашег кредибилитета. Поврх свега, и сам механизам координације, који је дио услова за даљњи пут у европским интеграцијама, запао је у ћорсокак, иако се чинило да смо дошли надомак коначног решења.
Прошле седмице, чини се, коначно је решена судбина Фабрике дувана Бањалука, која прелази у руке „Булгартобаца“?
– Надам се да је то питање коначно иза нас и да је потписивање меморандума између Владе и бугарске компаније симболичан почетак знатно интензивније производње у овој фабрици. Урадили смо оно што смо могли – одустали од тужбе против власника фабрике и тиме омогућили да „Булгартобацо“ преузме фабрику. Ништа друго и није било у нашој моћи. Јако нам је важно што смо ово питање оставили иза нас, јер нам је жеља да се подигне производња те на тај начин помогне домаћим произвођачима, будући да је „Булгартобацо“ пристао на наш захтев да купују сировину од произвођача из Републике Српске и, наравно, да се очувају радна мјеста.