Поштовани Предсједниче (и потпредсједници) Републике Српске, Предсједниче и руководство Народне скупштине, (Предсједавајући Предсједништва БиХ),
Уважени народни посланици, Уважени вјерски великодостојници, (представници заједничких органа БиХ) Ваше екселенције амбасадори, Уважени гости,
Даме и господо,
Потпуно свјесна озбиљности и тежине повјереног задатка, али и указаног повјерења да у својству мандатара представим у овом уваженом дому програм рада нове Владе Републике Српске и њен састав, обраћам се пред Народном скупштином тражећи подршку како за идеје садржане у овом програму, тако и повјерење у тим људи који је спреман да га реализује у наредном периоду.
Ово чиним с посебним осјећајем одговорности, како због важности додијељене улоге, тако и због политичких и економских реалности у којима формирамо нову Владу и утврђујемо приоритете њеног рада, уз потпуно разумијевање ситуације у којој ће ова Влада дјеловати, а коју ће обиљежити борба за очување сваког радног мјеста, очување фискалне и социјалне стабилности, реформисање пословног амбијента, стварање простора за стране и домаће инвестиције, и све то уз настојања да рехабилитујемо принципе социјалне правде, унаприједимо транспарентност у раду институција и трошењу јавних средстава, останемо стабилни у условима изложености одређеним политичким процесима и не изгубимо из вида потребу да Влада буде проевропска и активна у процесу европских интеграција.
Дозволите да се, прије него што изнесем виђење о овим темама, осврнем на опште и непромјењиве правце и приоритете, који ће бити оквир и основ за понашање Владе:
Основни и незаобилазан правац дјеловања јесте очување уставне позиције Републике Српске са свим њеним надлежностима. Дејтонски споразум је трајни основ и оквир за понашање и дјеловање Владе. То је оквир у којем је Република Српска градила и јачала своје институције и постигла функционалност.
Уз то, европски пут је наше опредјељење, а Влада ће наставити да јача своје институционалне капацитете како би извршавала своје европске обавезе. Влада Републике Српске наставиће да постепено усклађује домаће законодавство са регулативом Европске уније стварајући на тај начин систем и амбијент који ће бити компатибилан са оним у који се желимо интегрисати. До сада је ову процедуру прошло 685 закона, 117 подзаконских аката и 16 стратешких докумената Републике Српске.
Влада ће проводити европску агенду и бити спремна на сарадњу, партнерство и интеракцију са осталим нивоима власти у БиХ како би се обезбиједило организовано и координисано кретање ка Европској унији или реализовали пројекти од заједничког интереса.
Осим тога, регионална и међурегионална сарадња и добросусједски односи један су од приоритета Владе. Кроз развојни програм Подриња као заједничког пројекта Србије и Републике Српске на простору од 25 општина са двије стране Дрине, реализоваћемо велики прекогранични пројекат по узору на сличне пројекте у оквиру Европске уније. Бићемо Влада отворена за све регионалне иницијативе, као и за сарадњу са европским и неевропским регијама.
Влада ће својим радом доприностити јачању демократског амбијента у
Републици Српкој, који ће бити лишен дискриминације по било којем основу. Наш циљ је друштво у којем се поштују људска права и слободе.
Ово су трајне претпоставке и опредјељења; политички оквир за понашање и поступање Владе; дакле – очување уставних надлежности и капацитета Републике, Европска унија као циљ, демократски амбијент, регионална сарадња и отвореност према свијету, и на Уставу заснована интеракција са осталим нивоима власти у БиХ.
Даме и господо,
Формирамо нову Владу у сложеним економским условима. Ово се дешава у вријеме кад међународне финансијске институције веома опрезно дају пројекције о кретању свјетске, а посебно европске привреде, за коју је везан наш простор, а све што се дешава на свјетском, односно европском финансијском тржишту има негативна утицај на цијели регион, па тако и на привреду Републике Српске. Нова Влада ће радити у рестриктивним
буџетским и финансијским условима, стога су стабилност институција и финансијска одрживост система у центру свих активности Владе и њен примарни циљ.
Свједоци смо да се у готово свим европским земљама одређена дугорочна планирања комбинују са системом циљаних краткорочних мјера. Једноставно речено, уводе се мјере које ће имати брзо видљиви ефекат, јер је криза наметнула потребу да се креативније и инвентивније реагује на проблеме које је донијела, али и на отклањање унутрашњих слабости, које управо у вријеме кризе показују сву своју озбиљност.
Влада ће бити реформски-орјентисана, јер то више него икада захтијевају околности у којима живимо и услови у којима функционише данашњи свијет погођен економском кризом. Влада ће бити креативна, брза, ефикасна и покретна у тражењу рјешења и за оне проблеме који су резултат наших унутрашњих слабости.
Влада ће напустити правила традиционалног нормирања и приликом доношења прописа имати довољно слуха и довољно осјетљивости да разумије да наши грађани нису статистичка бројка, посебно кад је ријеч о прописима који регулишу њихова права или приступ услугама. То су живи људи са својим потребама који очекују да институције реагују на њихове проблеме. У тешка времена какава су ова, и њихова очекивања су већа. Влада ће бити у служби грађана, осјетљива на њихове потребе. Не далека, и не одвојена, већ народна.
Влада ће проводити реформе којима ће се унаприједити пословност.
То значи и унапређење јавне управе и стварање ефикаснијег система јавних служби и сервиса који ће бити на услузи грађанима и који ће онима који желе да улажу у Републику Српску дати јасну поруку да су њихове инвестиције безбједне, и да свако онај који жели отпочети неку привредну активност неће бити препуштен милости или немилости административне службе. Институције и службе ће морати да реагују брже и да буду флексибилније, ажурније и одговорније према кориснику услуга.
Направићемо хитни преглед стања неријешених предмета. Ако буде потребно, извршиће се привремено прераспоређивање кадрова и задатака унутар Владе како би се у наредним мјесецима ријешили заостали предмети или захтјеви, а истовремено омогућила ажурност у
даљем поступању. Непоштовање рокова у владиним службама биће санкционисано, било да је ријеч о издавању аката којима се регулише статус корисника, или оних који су битни за отпочињање привредне активности.
Грађани или пословне иницијативе неће бити таоци јавне управе. Закони и дефинисани рокови вриједе како за грађане, тако и за јавну управу, од најнижег до највишег државног службеника, директора управе или управне организације, министра или премијера. Јавна управа у цјелини биће отворенија за корисника и доступнија за медије.
Влада ће водити битку за свако радно мјесто кроз програме подршке привреди или креативније програме запошљавања како би средства намијењена за ову сврху имала јасно прецизиран циљ, а резултати давања имали мјерљив резултат.
Влада ће обезбиједити наставак реализације Стратегије запошљавања Републике Српске за период 2011-2015. година кроз доношење и реализацију Акционог плана запошљавања за 2013. годину, за коју су планирана средства у износу од 25.558.000 КМ, с превасходним циљем очувања постојећих, и стварања претпоставки за отварање нових радних мјеста.
Сматрамо и да невладин сектор, односно организације цивилног друштва могу допринијети процесу новог запошљавања или очувања постојећих радних мјеста, а пројекти који уз провођење пројектне активности подразумијевају и запошљавање незапосленог лица, за којег се плаћају обавезе, имаће приоритет. Да би се постигао бољи ефекат, давања и грантови за провођење њихових активности биће интерресорно повезани и координисани гдје год је то могуће на нивоу Владе.
Влада ће приликом подршке новом запошљаваљу или одржању постојећих радних мјеста узимати у обзир мишљења и препоруке Савјетодавне групе невладиних организација које се баве питањем родне равноправности и положаја жена у друштву, у циљу подршке запошљавању жена и унапређењу њиховог друштвеног статуса.
Влада ће успоставити Фонд за суфинансирање пројеката које организације цивилног друштва реализују из фондова Европске уније, у случајевима кад се захтијева и учешће из јавних средстава.
Влада ће извршити додатну идентификацију могућих уштеда у оквиру буџета, али и унутрашњих прерасподјела. Влада ће анализирати постојећи систем грантова, подстицаја и субвенција, како би се давањима и мјерама подршке постигли мјерљивији, циљани ефекти и по потреби га реформисати у складу са налазима анализе.
Влада ће радити на побољшању пословног амбијента и унапређењу законодавства, посебно у области пословања, те проводити мјере растерећења привреде. Могла бих рећи да ћемо донијети пословно и привредно законодавство које ће у потпуности бити по стандардима Европске уније. Али, онда бих морала рећи и да, ако хоћемо да имамо европску тржишну економију, онда то значи да прихватамо и примјењујемо сва права и обавезе које она подразумијева.
Али, наши привредни субјекти нису, или већина њих није, способна да поднесе конкуренцијски притисак на тржишту Уније, и зато се овај процес мора одвијати постепено, а пословна заједница и Влада кроз партнерство и на реалним основама тражити начине за растерећење привреде. Тако дефинисане мјере морају имати у виду потребе и радника и послодаваца. Влада ће заједно са социјалним партнерима дефинисати такве мјере.
Влада ће у предвиђеном року провести пројекат реформе пословне регистрације, којим ће се омогућити брза, једноставна регистрација привредних субјеката уз вишеструко смањење трошкова, процедура и времена, а која ће се заснивати на концепту једношалтерског система или електронске on-line регистрације. Цијенимо да ће ово бити стимултивно за покретање бизниса и допринијети запошљавању, а да ће се управо новим запошљавањем надомјестити приходи којих се буџет одриче смањењем трошкова регистрације. Влада Републике Српске ће реализовати овај пројекат уз подршку из средстава Европске комисије.
У оквиру реформе пословног амбијента, те сарадње са локалним заједницама, Влада ће проширити и интензивирати подршку општинама које желе ући у пројекат регионалне сертификације, који се реализује на простору четири земље, а који општинама, након успјешно проведене реформе за стварање повољног амбијента за привлачење, прихват и задржавање инвестиција даје регионални сертификат и рангира их на препознатљиво мјесто на листи општина који имају повољно пословно окружење.
Влада ће у оквиру Одбора за регулаторну реформу, којег чине представници институција и пословне заједнице, анализирати и препоручити измјене пословног законодавства, мјере растерећења привреде, те утврдити евентуалну потребу да се проведе нова „гиљотина прописа“. При томе, као што сам већ рекла, помоћ привреди мора да буде помоћ и послодавцу и раднику. Мјере за растерећење привреде морају бити изведене из свеобухватне функционалне анализе свих намета које плаћа привреда и становништво. Значи, Влада ће морати да интервенише, и да брзо поступа, али то не значи да ће интервенисати напамет.
Бићу потпуно искрена: Влада је спремна да се одрекне дијела јавних прихода у корист привреде и да из буџета инвестира у стварање бољих услова пословања, али то не значи да је спремна да, одричући се јавних прихода и трошећи јавни новац, покрива трошкове лошег пословања и промашене инвестиције предузећа. Тражићемо заузврат допринос економској и социјалној стабилности Републике. Радићемо на принципима партнерства, а то је увијек двосмјерна улица.
Влада ће захтијевати ефикасност и одговорност у вођењу јавног сектора. Принцип ефикасности и одговорности подразумијева да ће сваки директор јавног предузећа или члан управног или надзорног тијела бити везани за резултате рада, јер ће од пословних резултата или предложеног концепта за превазилажење проблема зависити и њихов останак на тим позицијама.
Тамо гдје се биљеже губици у пословању задатак директора и управе биће да их сукцесивно сваке године пропорционално смањују. Јавни сектор не смије да акумулира губитке и зато ће Влада афирмисати принцип да они који праве губитке морају да иду са позиције и сносе одговорност у случају недомаћинског понашања, а они који на губитке долазе, имаће обавезу да их плански смањују. Наш циљ је квалитетан и одговоран менаџмент у нашим предузећима и у нашој привреди.
Један од приоритетних циљева јесте обезбјеђивање правне сигурности за пословање већ постојећих привредних субјеката или за долазак нових. Компаније које послују у оквиру закона имаће пуну подршку Владе. Свака пословна иницијатива која обезбјеђује ново запошљавање уживаће подршку Владе.
Република Српска мора достићи степен развоја који ће омогућити да се систем ефикасно и сам бори против девијација створених током свих поратних година. Један од приоритета у раду Владе биће стварање амбијента и унапређење регулаторног оквира за ефикасну борбу против криминала и корупције.
Послати поруку да су сви бизнисмени, сви политичари, сви државни службеници криминалци или да су сви корумпирани, једнако је опасно као и тврдити да нико није криминалац, или да нико није корумпиран. То би било једнако страшно као и рећи да су сви професори, сви љекари, сви новинари, све судије или неки други сви из неке друге професије – корумпирани.
Политичка галама или шпекулације о било чијој корумпираности не рјешава проблем корупције. Можда може помоћи да се неко окаља у политичкој арени, али не помаже искорјењивању овог зла. Да бисмо идентификовали и санкционисали оног ко то јесте, а поштедјели оног ко то није, потребно је стално унапређивати законодавство и дограђивати у нашим институцијама одговарајуће механизме за борбу против корупције. То је намјера, а и обавеза и ове Владе.
Покушаћу да објасним тежину овог проблема примјером из Европске уније, јер је то систем са развијеним механизмима за борбу против корупције, да бисмо претпоставили обим и озбиљност проблема с којим се суочавају мање развијена друштва, какво је и наше. Финансијски трошкови корупције у ЕУ су у једном истраживању, које је спроведено за Европску комисију, процијењени на приближно 120 милијарди евра годишње (што је једнако 1% БДП ЕУ). Студије су показале да се 20-25% вриједности јавних уговора губи због корупције, а да се у здравственом сектору годишње губи приближно 56 милијарди евра.
Упркос предузетим законским и политичким иницијативама, стварни резултати у борби против корупције широм Европске уније и даље су означени као незадовољавајући. Еуробарометар о корупцији објављен
2012. године показује да 74% грађана Европске уније и даље корупцију сматра једним од највећих проблема у својој земљи, а скоро половина Европљана (њих 47%) сматра да се ниво корупције у њиховој земљи повећао у задње три године. У Извјештају о борби против корупције у ЕУ из јуна 2011. године, Европска комисија је указала да је главна препрека успјешној борби против корупције недовољна политичка посвећеност
рјешавању овог проблема, као и то да на међународном, европском и државном нивоу постоје одговарајући антикорупциони закони и политике, али да је њихово спровођење недовољно ефикасно. Предвиђено је да ће почевши од 2013. године, Европска комисија сваке двије године изнијети
“дијагнозу“ проблема везаних за корупцију у Европској унији, указати на
критична питања и предложити рјешења за јачање мјера против
корупције.
Ако је проблем на простору ЕУ толики, и ако му се посвећује толика пажња, онда није тешко претпоставити да је на нашим просторима овај проблем далеко израженији, и да му се треба далеко више посветити. Влада Републике Српске ће у наредном периоду додатно оснажити механизме борбе против корупције и неће затварати очи пред овим проблемом. Али, дозволите да кажем да борба против корупције не смије запасти у замку политиканства. Влада ће имати и храбрости и политичке воље да укаже да лоповлуку, корумпираности и криминалу треба дати име и презиме умјесто генералних одредница. Али, Влада је орган извршне власти, а правосуђе треба да утврди име и презиме.
Влада ће иницирати успостављање антикорупционог тима Републике Српске по узору на тим стручњака за борбу против корупције који је успоставила Европска комисија са задатком да савјетује, и даје препоруке и приједлоге нових мјера, као и да проучи евопске праксе у областима идентификације имовине стечене криминалом, јавних набавки, заштите финансијских интереса и квалитета финансијских истрага, развоја и размјене финансијских обавјештајних података, унапређења сарадње између судства и полиције, затим обавезе коју је утврдила Европска комисија, а која се односи на објављивање исплата у сектору шумарства, нафте, гаса и рударства, с циљем побољшања транспарентности и одговорности владе, предузећа и пословних операција у којима се експлоатишу природни ресурси (нафта и гас, минерали и шуме), као и у другим областима од интереса.
На основу тога, Влада ће користити искуства и најбоље праксе из ЕУ приликом израде прописа и уграђивати у своје институције механизме борбе против корупције које је утврдила ЕУ у различитим областима.
Влада ће предложити Стратегију за борбу против корупције за период
2013-2017. године, с циљем спречавања корупције кроз низ активности и
мјера и то: доношење квалитетног антикоруптивног законодавства,
пооштравање казнених (репресивних) мјера за кажњавање корупције, смањење корупционог ризика путем елиминисања коруптивних ситуација и могућности функционерима и државним службеницима, едукација становништва, доношење и провођење антикорупционог кодекса за функционере и државне службенике, доношење и провођење планова институционалног интегритета, давање већих овлашћења јединицама и припадницима МУП-а у превентивном дјеловању према корупцији и развој и примјена општих друштвених мјера и активности (успостављање и рад антикоруптивних тијела и сл.).
Наш циљ је модеран образовни систем, било да је ријеч о предшколском, основном, средњем или универзитетском образовању. Образовање мора да прати захтјеве модерног времена и да се у складу с тим унапређује и прилагођава стању на тржишту рада. Али, Влада није једина која томе треба или може да доринесе. Треба да будемо реални и признамо да отпори или неспремност за реформе и промјене постоје у широј друштвеној заједници. Морамо да се запитамо и да ли смо у сопственој породици упутили нашу дјецу на размишљање с којим занимањем се лако, а с којим се тешко долази до запослења, или смо као родитељи заробљеници традиционалних форми у оквиру којих смо ми стицали образовање, и то у вријеме које ни по чему не личи на вријеме у којем наша дјеца треба да се школују и дођу до запослења.
Даме и господо,
Наш образовни систем мора да буде динамичнији, и то треба да буде задатак ове и свих наредних Влада. У задњих шест година захваљујући Развојном програму Републике Срспке обновили смо или изградили више од стотину школа, вртића, студентских образовних или смјештајних капацитета. Али не треба да будемо самозадовољни оним што је учињено и не смијемо стати. Ова Влада ће бити томе посвећена. Важно је да нашу дјецу шаљемо у добро опремљене школе и да у таквим условима раде наши наставници. Да ли је то довољно и да ли се од тога живи? Не, није довољно, јер је за добар живот потребно да функционише привреда, и да радник добије своју плату, а пензионер своју пензију. Али, не смијемо губити из вида потребу да истовремено унапређујемо услове рада у нашим школама, факултетима или услове живота у нашим студентским домовима. Не смијемо бити ни самозадовољни тиме што је наша школарина на факултетима најнижа у регији, или се тјешити тиме што је на
нивоу Европске уније школарина порасла за 19%, а код нас није, већ је потребно унапређивати студентски стандард, и услове школовања и студирања. Влада је томе посвећена и реализоваће све планиране активности.
Наш циљ је транспарентна власт и транспарентно трошење новца, а то између осталог значи и јасну слику о томе да ли, и гдје, постоји одлив средстава и да ли она завршавају изван, умјесто у институцијама система, као и то и да ли се новцем или давањима из буџета постиже очекивани ефекат. Уз рјешавање проблема незапослености и ниског животног стандарда појединих категорија нашег становништва, цијеним да ће највећи изазов за ову Владу управо бити, речено народним језиком, одвајање жита од кукоља, и да ћемо ту наићи на највише препрека, али то нас неће зауставити у намјери да рјешавамо проблем. Поред проблема незапослености постоји, наравно, и проблем структуре запослених, омјер оних који примају плату из буџета и оних који плату зарађују у привреди, на мјестима гдје се ствара вишак вриједности, и како осигурати да њихова радна мјеста буду квалитетна и одржива.
Пред Владом су и тешки изазови у сфери здравственог и пензионог система.
Тежиште у здравственом сектору биће на даљем развоју примарне здравствене заштите, модернизацији болничког сектора и унапређењу јавног здравља. Влада ће унапређивати концепт породичне медицине и услове рада у домовима здравља и амбулантама, радити на увођењу
потпуног информационог система у примарној здравственој заштити и
јачати додатне сервисе, као што су: ментално здравље, физикална рехабилитација у заједници, консултативно специјалистичка заштита, орална хигијена, заштита дјеце, жена и трудница, те јача сарадња са центрима за социјални рад.
Фокус ће бити и на модернизацији и унапређењу болничких капацитета што подразумијева завршетак већ започетих пројеката изградње и опремања болница широм Републике, али и на припреми и изналажењу средстава за почетак градње нових болничких капацитета у мјестима у којима то од нас очекују наши грађани.
Један од највећих изазова у наредном периоду за Владу биће изналажење додатних и одрживих извора финансирања здравственог сектора и јачање доступности здравствене заштите за све грађане Републике Српске.
У оквиру социјалне заштите, Влада ће наставити са потпуном примјеном новог Закона о социјалној заштити, а посебну пажњу ће усмјерити на бригу о социјално најугроженијим категоријама становништва, инвалидима, дјеци и старим лицима, кроз израду стратегија развоја социјалне заштите и социјалне заштите старих лица, као и подршку функционисања система дјечије заштите. У циљу јачања ових капацитета социјалне заштите биће потребно створити предуслове за оснивање и подршку рада Завода за социјалну заштиту.
Кад је ријеч о пензијама и пензионом систему, Влада ће обезбиједити редовну исплату пензија у складу са Законом, и предузимати мјере на обезбјеђивању дугорочне одрживости пензијског система, мјере у циљу побољшања основног индикатора система тј. односа броја осигураника према броју корисника права из пензијског и инвалидског осигурања, што подразумијева смањење сиве економије и рада на црно, те повећање запослености односно смањење незапослености; као и мјере у циљу свеобухватне наплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање чиме треба обезбиједити више средстава по основу доприноса у односу на издвајања из буџета. Влада ће континуирано пратити и анализирати кретања у систему пензијског и инвалидског осигурања и доносити прописе који ће доприносити побољшању стања у систему. Влада ће предузимати активности на рјешавању спора у вези са квалитетнијим регулисањем исплата пензија лицима која су то право остварила у Федерацији БиХ.
Направићемо пресјек стања половином године да видимо на који начин се може побољшати стање. У том периоду ће се анализирати и могућност и динамика враћања смањених плата на пређашњи ниво. Пред нама је тежак задатак да пробамо терет кризе што равномјерније распоредити и да заштитимо најсиромашније, и Влада ће томе бити посвећена. Знамо да не постоји друштво једнакости, али знамо да постоје владе које настоје да смање неједнакости и које промовишу принцип солидарности. Тако ћемо радити.
Борачка популација, породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди, логораши и породице несталих уживаће подршку Владе, било да је ријеч о
предвиђеним давањима, стамбеном збрињавању или програмским активностима.
Влада ће бити усмјерена на породицу, мајку и дијете, и наставиће са реализацијом пројекта „Фонд треће и четврто дијете“ и пројеката у области подршке породици.
Влада ће подржати пројекат станоградње за младе као и субвенционисања каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове.
Влада ће промовисати одличност и посветити пажњу онима који су себи у школовању поставили и остварили најбоље резултате, или су најбољи у оном чиме се баве. Влада ће наставити да стипендира најбоље студенте који одлазе на престижне стране универзитете или се школују у Републици Српској.
Влада ће одржавати квалитетан дијалог са социјалним партнерима у настојањима да дође до добрих рјешења у привредној и у социјалној сфери, односно у области права радника.
Влада ће његовати добру сарадњу са вјерским заједницама и организацијама цивилног друштва.
Влада ће, у оквиру својих могућности, водити рачуна о избјеглицама, расељеним лицима и повратницима.
Влада ће увести додатне мјере штедње. Али, то треба да раде и све друге институције система. Судбину народа треба да дијеле и институције на нивоу БиХ и ускладе своје понашање са садашњим економским тренутком. Растрошност прегломазне административне структуре на нивоу БиХ се мора ставити под контролу. Влада ће иницирати израду каталога трошкова и упоредни приказ плата министара, директора, државних службеника, материјалних и других трошкова на нивоу Републике Српске и нивоу БиХ, као и стуктуре упосленика да би се знало колико од уплаћених пореза и доприноса отпада на кога. Флоскула коју смо често слушали од појединих политичких субјеката из Сарајева, или појединих међународних представника, да је свако преиспитивање трошкова на нивоу БиХ или захтјев за смањењем расипништва – напад на државу, је бесмислица коју је безброј пута демантовала и коју ће безброј пута демантовати реалност. Приоритети у финансирању су погрешно постављени, и они ће морати да
се преиспитају. Дакле, задатак ове Владе је да утврди да ли се, и гдје се одливају средства, и Влада ће, уз остало што је наведено, а што се односи на Републику Српску, помоћи да се то утврди и кад је ријеч о институцијама на нивоу БиХ.
Али мјере штедње нису довољне уколико губитке акумулирају компаније које по природи ствари треба да буду најуспјешнији и најмаркантнији привредни субјекти, ако не створимо услове за потпуну безбједност и правну сигурност страних и домаћих инвестиција, или не уредимо пословни амбијент на најбољи могући начин, или ако нисмо у стању да реагујемо брзо онда кад је то потребно.
Уз мјере штедње, увођење појачане дисциплине и преиспитивање ефеката буџетских давања, растерећење привреде, реформисање пословног амбијента, потребно је обезбиједити и нове инвестиције и стратешки се односити према областима које су од стратешког интереса. У нашем случају то су енергетика, пољопривреда и модерна инфраструктура као
предуслови укупног развоја.
Сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије један је од најзначајних сегмената наше економије и друштва, и један од најзначајнијих ресурса, па ће му Влада посветити посебну пажњу. Влада ће редефинисати одређене развојне циљеве, као и поједине, до сада кориштене мјере, како би се боље користили расположиви природни ресурси и кадрови, и остварили мјерљивији резултати.
Владине мјере у сектору пољопривреде ићи ће у правцу повећања и јачања конкурентности правних и физичких лица у примарној пољопривредној производњи и прехрамбеној индустрији, побољшању производне структуре, обима и квалитета пољопривредне производње и прехрамбене индустрије, изградњи иригационих система, модернизацији производних субјеката, едукацији учесника у аграрној репродукцији, одрживом интегралном руралном развоју, повезивању субјеката и организованом наступу на домаћем и иностраном тржишту, стварању модела развоја производних породичних газдинстава са дефинисаним радним и социјалним статусом, као својеврсним обликом самозапошљавања.
Влада ће радити на реализацију пројеката који се односе на:
наводњавање, успостављање развојних модела у анималној производњи,
унапређење противградне заштите, заштите од поплава, унапређење руралног предузетништва и животних услова на селу, стимулисање процеса укрупњавања пољопривредног посједа, креирање рјешења насљедног права по узору на праксе развијеног свијета, стимулисање повећања производње извозно перспективних производа, заштиту домаће пољопривредне производње колико то дозвољавају Споразум о стабилизацији и придруживању, ЦЕФТА споразум и очекивано учлањење БиХ у Свјетску трговинску организацију, усклађивање домаћег законодавства са регулативом Европске уније у области пољопривреде, те провођење свих потребних активности заједно са осталим надлежним институцијама у БиХ у вези са уласком Хрватске у Европску унију.
Уз редефинисане циљеве, проводиће се стратешка опредјељења која се односе на развој пољопривреде, рурални развој, развој задругарства, а за те намјене биће расположива одговарајућа подстицајна средства у оквиру аграрног буџета, из којег ће се примарно подстицати тржишно орјентисана пољопривредна производња. Тежиште подстицаја биће усмјерено на капитална улагања, односно на развој породичних производних јединица, а мање на подршку текућој репродукцији. Влада ће се залагати за увођење диференциране, односно ниже, стопе ПДВ за пољопривреду, а нарочито за увођење плавог дизела за пољопривредне произвођаче. Подстицајна средства ће бити исплаћивана на вријеме и условљена испуњавањем критерија уз јасно диференцирање прописаних правила. Влада ће изнаћи рјешење да се одмах измире обавезе из 2012 године пољопривредним произвођачима и да се осигура редовна исплата субвенција предвиђена за
2013. годину, што ће у значајној мјери допринијети повећању обима текуће производње.
Република Српска ће имати свој Савјет за пољопривреду.
Област шумарства је веома важан ресурс за укупну економију Републике Српске. Осим значајног учешћа у формирању БДП, шумарство је основ за развој дрво-прерађивачких капацитета и локалних заједница. Иако су у протеклом периоду предузимане мјере за боље уређење области шумарства, посматрајући организационо-економске параметре и резултате пословања ЈП Шуме РС, као и шумарства у цјелини, може се закључити да посао око консолидације стања у овом предузећу и шумарству није ни изблиза доведено до краја, те ће Влада у наредном периоду провести додатне мјере. Поред тога, мора се издефинисати квалитетан дугорочни пословни однос између шумарства и дрво-
прерађивача, а основни циљ мора бити максимална финализација и извоз финалних производа умјесто извоза обловине и резане грађе и др. Да би се направио ред у области шумарства, нужно је усвојити најбоља законска рјешења, прописујући такве норме којима се елиминише било какав облик неприхватљивог дјеловања, те водити рачуна о квалитету менаџмента.
Енергетика је највећи привредни ресурс и потенцијал којим располажемо. Влада је опредјељена да задржи постојећу структуру капитала у Електропривреди Републике Српске, што значи да неће бити даље приватизације и Република Српска ће остати власник 65% капитала у зависним предузећима.
Наш је циљ осигурати стабилност електроенергетског сектора и сигурност снабдијевања свих потрошача електричном енергијом, али обезбиједити и одређене количине електричне енергије за извоз, као и рационалну и ефикасну експлоатацију угља у циљу производње електричне енергије, ревитализовати или изграђивати нову дистрибутивну мрежу и постројења, и смањивати губитке електричне енергије на дистрибутивној мрежи.
Влада је опредијељена да задржи социјално осјетљиву политику цијена електричне енергије и у условима постепеног отварања тржишта електричне енергије и да обезбиједи субвенције за социјaлно угрожене категорије становништва.
Влада ће бити посвећена реализацији започетих енергетских пројеката, и креирању нових, и биће отворена за стране инвестиције, али и за преиспитивање домаће потентности за инвестирање.
Успоставићемо Савјет за енергетику.
Привредни, али и укупни друштвени развој Републике Српске ће у значајној мјери бити ослоњен на реализацију ивестиција у области енергетике, пољопривреде и саобраћајне инфраструктуре. Влада ће наставити инвестиционе активности на изградњи нових енергетских објеката, уз максимално поштовање еколошких стандарда и норми, те максимално ангажовање домаће радне снаге, механизације и опреме.
Влада ће убрзати динамику реализације раније започетих пројекта и радити на привлачењу нових инвестиција.
Изградња започетих пројеката попут Термоелектране Станари,
процијењене вриједности око 1, 1 милијарду КМ, затим Термоелектране
„Угљевик 3″, процијењене вриједности око 1,8 милијарди КМ, или
планираних пројеката хидроенергетског система Горња Дрина од четири хидроелектране, процијењене вриједности од 900 милиона КМ, као и активности на изградњи хидроелектране Дабар процијењене вриједности од око 350 милиона КМ представљаће значајан инвестициони циклус у Републици. За привредни развој локалних заједница биће значајна планирана изградња хидроенергетских пројеката мањег капацитета.
Један од кључних приоритета Владе биће активности које се односе на изградњу крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску, који треба да обезбиједи енергетску стабилност и независност Републике Српске, у условима континуираног смањења нафтних ресурса у свијету. Пред нама су послови који се односе на утврђивање коначне трасе гасовода кроз Републику Српску, рјешавање имовинско-правних односа и дефинисање финансијских могућности и капацитета за наше учешће у пројекту, убрзане активности у административно-техничком сегменту, у смислу потписивања међудржавног споразума са Руском Федерацијом, те активности на дефинисању и разради трасе, капацитета и осталих техничких и оперативних детаља. Предвиђено је да будућа траса гасовода, у највећој мјери, прати постојеће и планиране саобраћајне и жељезничке комуникације, а планирано је да у склопу овог пројекта у Републици Српској буде изграђено око 450 километара гасовода и двије електране на гас, процијењене вриједности основне инвестиције од скоро 1,5 милијарди евра.
Сви ови пројекти поред енергетске стабилности имају за циљ и отварање нових радних мјеста, ангажовање домаће радне снаге, као и пуњење буџета локалних заједница и Републике Српске, а то значи да су у функцији укупног развоја.
Томе треба додати да је и квалитетна саобраћајна и друга инфраструктура предуслов привредног развоја. Завршетком аутопута Бањалука-Градишка и започетом изградњом аутопута Бањалука–Добој, те завршеном изградњом Маховљанске петље, као споја ова два аутопута, Република Српска ће бити повезана са западом и југоистоком Европе.
У 2013. години за изградњу аутопута Бањалука–Добој издвојиће се 213.5 милиона КМ, а у 2014. години 228.9 милиона КМ. Као приоритет остаје и
изградња аутопута Вукосавље-Добој, на Коридору Vc, те изградња моста на ријеци Сави у Градишци чији почетак је планиран у 2013.г. и моста на ријеци Дрини у Братунцу са планираним завршетком до краја 2014.г. чиме ће се омогућити повезаност Републике Српске са Хрватском, односно Србијом.
Уз пројекте у области енергетике и саобраћаја и инвестициони пројекти који се односе на изградњу система одбрана од поплава и изградњу комуналне инфраструктуре у општинама широм Републике Српске допринијеће њеном укупном развоју.
Даме и господо,
Република Српска нема времена да се враћа уназад, а нема времена ни да стоји у мјесту.
За свако друштво важно је да разумије трендове и кретања и да им се
прилагоди, али и да препозна кад мора мијењати навике или прихватити нова правила која изискују другачији начин понашања да би друштво остало стабилно или постало успјешније. Сматрам да је дошло вријеме да мијењамо навике, и на тој чињеници ћемо базирати и рад наше Владе.
Република Српска мора остати отворена за стране инвестиције, али и додатно мотивисана да истражује, унапређује, користи и осмишљава кориштење сопствених потенцијала и идентификује способност сопствених привредних система да наступе као инвеститори. Тражићемо да наши привредни системи искажу сопствене могућности да наступе као инвеститори са прегледом потенцијалних инвестирања. Тражићемо и од јавних предузећа да презентују јасне планове за санирање губитака и њихову трансформацију у предузећа која позитивно послују, поготово за она за која би било природно, очекивано и логично да биљеже успјех, а не губитак.
Република Српска мора наставити да унапређује своје капацитете на путу ка Европи, и да развија и унапређује добросусједске, регионалне и међурегионалне односе, као и да сарађује са осталим партнерима у оквиру БиХ. Видим Српску која наставља градити своје достојанство и позицију и која је спремна бранити своје ставове, Српску која се не боји заступати своје интересе унутар и изван БиХ поштујући Дејтонски темељ и принципе, а прије свега своје надлежности.
Али, видим и Српску која је способна да кроз институције система рјешава и сва унутрашња питања, укључујући и проблеме које сам овдје апострофирала.
Унапређење сарадње и развој институционалних односа између Србије и Републике Српске, и што садржајнији односи на основу Споразума о специјалним и паралелним везама, остаће приоритетни за Владу у наредном периоду. Влада Републике Српске ће са Владом Србије дефинисати заједнички приступ дијаспори, али и бројна друга питања. Пројекат попут оног којег смо дефинисали за простор Подриња можда на најконкретнији начин може да произведе стварне позитивне ефекте сарадње и да се одрази на живот грађана.
Република мора остати отворена према свијету, зато је један од циљева Владе унапређење односа Републике Српске и европских и неевропских регија. Влада ће наставити да прима на стручно усавршавање и праксу младе из евопских регија јер је то услов да би млади људи из Републике Српске могли да учествују у европском програму размјене младих кадрова у циљу стажирања, стручног усавршавања и професионалне обуке. Влада ће његовати отвореност Републике Српске према свијету и путем својих представништава у иностранству.
Влада ће остати посвећена процесу европских интеграција, уз стално
јачање капацитета за усвајање европских стандарда.
Даме и господо,
Дозволите да на крају излагања предложим чланове свог кабинета и затражим подршку за састав будуће Владе:
1. Министарство финансија – др Зоран Тегелтија
Рођен је 1961. год. у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и Гимназију, а потом Економски факултет у Сарајеву. 2006. године завршио је магистарске студије, а 2008. године стиче звање доктор економских наука. Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода БиХ, Републичкој управи јавних прихода Републике Српске, те Републичкој управи царина Републике Српске, као савјетник директора, шеф царинске испоставе, начелник сектора за царинско-правне послове, те шеф одсјека за наплату прихода и статистичке анализе. Од 2000. до
2002. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике
Српске, а од 2004. године начелник општине Мркоњић Град. Поред тога,
био је предавач у школском центру Републичке управе царина Републике Српске, члан Комисије за провођење царинске политике БиХ, предсједавајући Државне комисије за границе БиХ, виши асистент на Универзитету за Пословни инжињеринг и менаџмент у Бањој Луци, а од
2009. године је доцент на Универзитету за Пословни инжињеринг и
менаџмент у Бањој Луци – област финансија, на предметима Јавне
финансије и Монетарна економија. Ожењен је и отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
2. Министарство унутрашњих послова – Радислав Јовичић
Рођен је 1971. године у Угљевику, гдје је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на вишој школи унутрашњих послова и на Факултету безбједности у Београду, а тренутно похађа и постипломски студиј на Факултету за безбједност и заштиту Универзитета Синергија. У свом двадесетогодишњем искуству рада у полицији радио је као командир вода одреда специјалне полиције, као помоћник начелника за унутрашњу контролу у Служби специјалне полиције, затим као командир јединице полиције за обезбјеђење личности у покрету, те као начелник Управе за заштиту личности и објеката МУП-а Републике Српске. Обављао је и дужност замјеника команданта Јединице за специјалну подршку и начелника службе за оперативну подршку у Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА), одакле га је 6. јуна 2009. године смијенио високи представник Валентин Инцко, под лажном оптужбом да је прислушивао међународне званичнике по налогу власти Републике Српске. По укидању поменуте одлуке, 2012. године, преузео је дужност шефа одјељења за безбједност на Универзитету у Бањој Луци, а тренутно ради на пословима консултанта за заштиту информација и истраге. Отац је једног дјетета. Национална припадност: Србин.
3. Министарство правде – Горана Златковић
Рођена је 1951. године у Босанској Крупи, а стално је настањена у Броду. Завршила је Правни факултет у Бањој Луци и положила правосудни испит у Сарајеву. Од укупно 33 године радног стажа, 15 година је радила на функцији судије и тужиоца, а пет година је обављала адвокатску дјелатност. Од 2007. године до избора за члана Владе Републике Српске у претходном сазиву, обављала је послове окружног тужиоца у Окружном тужилаштву Добој, док је 2008. године именована за члана Високог судског и тужилачког савјета БиХ, гдје је од 2008. године обављала и функцију потпредсједника.
Национална припадност: Хрватица.
4. Министарство управе и локалне самоуправе – Лејла Решић
Рођена је 1981. године у Приједору, гдје је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 2006. године на Факултету политичких наука у Сарајеву, Одсјек журналистика, гдје је тренутно и студент постдипломских студија, на смјеру „Дипломатија у савременом свијету“. Радила је у ЈП Радио-телевизија Републике Српске, као уредник информативног програма телевизије Републике Српске, а била је члан Владе и у њеном протеклом сазиву.
Национална припадност: Бошњакиња.
5. Министарство за економске односе и регионалну сарадњу – Игор
Видовић
Рођен 1975. године у Бањалуци, гдје је завршио основну и средњу школу. На Електротехничком факултету у Бањалуци дипломирао је 2004. године. Неколико година је радио на мјесту демонстратора на Катедри за електронику Електротехничког факултета и у Телекомуникацијама Републике Српске а. д. у Служби билинга. У мандату 2004-2008. године обављао је функцију одборника у Скупштини града Бањалука. Запослен је у Управи за индиректно опорезивање у Сектору за информационе технологије на мјесту Aдминистратор системског софтвера. Од јуна 2009. године члан је Управног одбора Радио-телевизије Републике Српске, а од
2012. године и предсједавајући овог тијела. Ожењен је, отац троје дјеце. Национална припадност: Хрват.
6. Министарство рада и борачко-инвалидске заштите – Петар Ђокић
Рођен је 1961. год. у Брчком, гдје је завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова завршио је у Сарајеву, а Економски факултет у Београду. Радио је у органима унутрашњих послова у Брчком и био је директор приватног трговачког предузећа Интермаркет из Брчког. Обављао је и дужност повјереника за избјегла и расељена лица у Брчком, те дужност инспектора у Комесаријату за избјеглице Републике Српске. У више мандата је биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске, а у више сазива Народне скупштине обављао је и дужност предсједника Одбора за одбрану и безбједност. Живи у Брчком и отац је једног дјетета.
Национална припадност: Србин.
7. Министарство трговине и туризма – Маида Ибришагић-Хрстић
Рођена у Бања Луци 1959. године, по професији је инжењер архитектуре. Завршила је магистарски студиј на Архитектонско-грађевинском факултету у Бањој Луци и пријавила магистарску тезу из области архитектуре и урбанизма под насловом – Проблем „бесправне изградње“на подручју града Бања Луке – социолошки аспект. Стручни испит из области архитектуре и урбанизма положила је 2001. године у Министарству за урбанизам, стамбено-комуналне дјелатности, грађевинарство и екологију. Стални је судски вјештак из области архитектуре, те овлаштени вјештак за вјештачења у управним поступцима пред органима управе и самоуправе из области архитектуре. У више наврата боравила је на студијским програмима у иностранству (Италија, Аустрија, Швајцарска и др.), а посједује и богато теоретско и практично искуство у планирању и пројектовању туристичких комплекса и објеката. У досадашњој каријери радила је у Урбанистичком заводу Бања Лука, МДП „ВРБАС“ Истраживачко развојни центар – Бањалука, те у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију као помоћник министра за урбанизам и просторно планирање од 2006-2011. године. У истом министарству тренутно је запослена на пословима стручног савјетника. Добитник је бројних награда и признања на међународном и локалном нивоу, међу којима истиче награду „Златни кључ“ Београда.
Удата је, мајка једног дјетета.
Национална припадност: Бошњакиња.
8. Министарство индустрије, енергетике и рударства – проф. др
Жељко Ковачевић
Рођен је 1957. год. у Бихаћу. Доктор је економских и магистар правних наука са дугогодишњим радним искуством на значајним менаџерским функцијама у привреди и јавној управи. Радио је као директор штампарије
„Братство“ Бихаћ, републички војни тужилац, управник царинарнице Бања
Лука, те инспектор за примјену царинских прописа у Управи царина Републике Српске и као руководилац слободне зоне Бања Лука при Управи за индиректно опорезивање БиХ. Прије избора за члана Владе Републике Српске обављао је функцију директора Зависног предузећа
„Електрокрајина“ а.д. Бања Лука. Поред тога, дугогодишње искуство биљежи и у области образовања и науке – од средњошколског до универзитетског професора, на групи економских и правних предмета. Ожењен је и отац двоје дјеце.
Национална припадност: Србин.
9. Министарство саобраћаја и веза – Недељко Чубриловић
Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Дипломирани је машински инжењер. Више од двадесет година је провео на пословима у привреди – од конструктора до директора предузећа. Био је предсједник Извршног одбора Града Бања Лука и директор Дирекције за путеве Републике Српске. У претходна два сазива Владе Републике Српске, био је министар саобраћаја и веза. Ожењен је и отац двоје дјеце.
Национална припадност: Србин.
10. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде –
проф. др Стево Мирјанић
Рођен 1945. године у Романовцима код Градишке. Пољопривредни факултет у Сарајеву завршио 1971. године, магистрирао 1978. године, а докторирао 1984. године. Био је члан Владе БиХ и министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду, затим генерални директор Комбината АИПК – Бања Лука, те члан Савезне Владе СФРЈ (СИВ), Београд – Министар без портфеља, предсједник Међурепубличког комитета за тржиште и цијене. Такође, био је и члан Савезног извршног вијећа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезни Министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду СФРЈ у периоду 1988-1992. године, те предсједник Савјета за аграрну политику Савезне Владе СФРЈ. Радио је и као директор у Пољопривредној банци Aгробанке у Београду, у периоду 1992-2004. године. Током своје каријере, био је, између осталог и предсједник УО Института за проучавање љековитог и ароматичног биља
„Јосиф Панчић“ у Београду, затим члан Предсједништва Републичке
Привредне Коморе у Сарајеву, Предсједник Извршног Одбора Удружене Привредне банке Сарајево, те члан УО више предузећа из области примарне пољопривредне производње, прераде и промета пољопривредних призвода, као и члан Комисије за рурални развој Републике Српске. Професор Мирјанић је сенатор Републике Српске и редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци, шеф студијског програма „Аграрна економија и рурални развој“ и руководилац првог мастер студија усмјерења рурални развој, те ментор више магистарских радова и докторских теза. Објавио је осам књига и 136 стручних и научних радова.
Национална припадност: Србин.
11. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију – Сребренка Голић
Рођена је 1958. године у Бањој Луци, гдје је завршила основну школу, Гимназију и Правни факултет. Радила је као шеф службе правне помоћи у Скупштини општине Челинац, руководилац Сектора правних и кадровских послова у предузећу „Шипад – Комерц“ Сарајево, помоћник директора за правне послове у предузећу „Крајинапромет“ Бања Лука, затим као секретар Секретаријата Главног одбора СНСД-а, те као шеф Кабинета и савјетник предсједника Владе. Прије избора за члана Владе Републике Српске обављала је послове директора Јавне установе „Службени гласник Републике Српске“. Удата је и мајка једног дјетета.
Национална припадност: Бошњакиња.
12. Министарство просвјете и културе – проф. мр Горан Мутабџија
Рођен у Сарајеву 1962. године. Основну школу и гимназију завршио у Хаџићима. Дипломирао је 1986. године у Сарајеву на Природно- математичком факултету, Одсјек за географију, а постдипломски студиј из Регионалне географије завршио 2001. године на Природно-математичком факултету у Бањој Луци. У Београду је 2008. године одбранио докторат из просторног планирања на Географском факултету Београдског универзитета. Од 1989. до 1992. године радио је у Ваздухопловној војној гимназији у Мостару, а у периоду 2002-2008. године радио је у Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ, те био представник БиХ у Комисији за ваздухопловну метеорологију Свјетске метеоролошке организације (ВМО) и радној групи за ваздухопловну метеорологију Међународне организације за цивилно ваздухопловство (ИЦАО / МЕТГ). Од 2000. године предавач је на Филозофском факултету Пале, гдје је био шеф Катедре за географију, а тренутно је продекан за научно-истраживачки рад Филозофског факултета Пале. Објавио је 22 научна рада из домена ваздухопловства, просторно-функцијских односа и демографске стварности Републике Српске. Ожењен је, отац двоје дјеце.
Национална припадност: Србин.
13. Министарство за избјеглице и расељена лица – Давор Чордаш
Рођен је 1959. године у Славонском Броду. Основну школу је завршио у Броду, Гимназију у Славонском Броду, а Природно-математички факултет у Сарајеву. Између осталог, радио је као средњошколски професор у Маглају, асистент на Пољооривредном и Природноматематичком факултету у Сарајеву, заступник у Парламенту Федерације БиХ, замјеник
министра социјалне политике и избјеглица у Влади Федерације БиХ, те савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ. Од 2006-2010. године био је потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа. Ожењен је и отац шесторо дјеце.
Национална припадност: Хрват.
14. Министарство здравља и социјалне заштите – др Слободан Станић
Рођен је 1963. године у Чајничу, гдје је завршио основну школу и гимназију. На Медицинском факултету у Сарајеву дипломирао је 1989. године, а 1999. године је положио и Специјалистички испит из опште хирургије. 2008. године завршава додатну едукацију из породичне медицине, а 2013. године магистрира на Медицинском факултету у Бањој Луци. Од 1989-2006. године радио је у Дому здравља у Новом Граду као љекар специјалиста, те као директор Дома здравља у Новом Граду од 2000
-2005. године. Од 2006-2008. године радио је као руководилац Филијале
Фонда здравственог осигурања Републике Српске у Приједору, те од 2008-
2009. године на пословима координатора за примарну здравствену
заштиту. Од 2009. године до данас, обавља дужност директора
акредитоване и сертификоване Јавне здравствене установе Институт за јавно здравство. Добитник је годишње награде за организацију здравствене службе за 2012. годину коју додјељује Комора доктора медицине Републике Српске. Члан је друштва доктора медицине Републике Српске и Коморе доктора медицине Републике Српске. Ожењен је, отац двоје дјеце.
Национална припадност: Србин.
15. Министарство науке и технологије – проф. др Јасмин Комић
Рођен је 1956. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Математичку гимназију. Дипломирао је на Економском факултету у Бањој Луци са просјечном оцјеном 9,5, а магистрирао на Економском факултету у Београду са просјечном оцјеном 9,9. Докторирао је на Економском факултету у Бањој Луци, гдје је изабран у звање редовног професора. Обављао је функцију продекана за наставу, био шеф Катедре за математику и статистику и предавач на постдиоломским студијама на бројним факултетима. Био је на стручном усавршавању у Јапану, Шпанији и Данској. Аутор је или коаутор седам књига и преко 45 научних и стручних радова, а био је и вођа пројектних тимова за девет научно-истраживачких пројеката, те је, као експерт, учествовао у изради преко 25 пројеката. Био је члан Комисије за праћење процеса економских реформи Народне скупштине Републике Српске, Савјета за статистику Републике Српске,
Управног одбора Градске развојне агенције Бања Лука, Управног одбора ЈП СРНА. Од 2004. године до именовања у састав Владе Републике Српске, обављао је функцију замјеника градоначелника Града Бања Лука. Ожењен је и отац двоје дјеце.
Национална припадност: Бошњак.
16. Министарство породице, омладине и спорта – мр Нада Тешановић
Рођена је 1952. године у Бањој Луци, гдје је завршила основну школу и Гимназију, а дипломирала је на Економском факултету у Загребу. Цијели радни вијек је провела у просвјети. Запослена је као професор економске групе предмета у Економској школи у Бањој Луци. У ваннаставним активностима нарочито се истицала у раду са омладинским организацијама, као и многобројним хуманитарним акцијама. 2000. године изабрана је за одборника Скупштине града Бања Лука, а за посланика у Народној скупштини Републике Српске 2002, као и 2006. године, када је била и потпредсједник Народне скупштине. Обавља дужност потпредсједника Савеза независних социјалдемократа и добитник је Ордена Његоша II реда. Удата је, мајка двоје дјеце.
Национална припадност: Хрватица.
Даме и господо,
На крају ћу додати да Вам је данас предложена, за наше просторе и политички миље, атипична влада која у свом саставу има шест жена, од којих је једна на њеном челу.
Хвала на пажњи !
Рођена је 1967. год. у Теслићу, гдје је завршила основну и средњу школу. Универзитетско образовање стицала је на Филозофском факултету у Сарајеву, Филозофском факултету у Бањој Луци, те Правном факултету у Бањој Луци. Професор је енглеског језика, а завршила је и постдипломски студиј на Правном факултету у области дипломатско-конзуларног права.
Радила је као наставник и професор енглеског језика, као виши преводилац, а потом и асистент у Мисији Европске уније у БиХ, као савјетник предсједника Владе за европске интеграције и сарадњу са међународним организацијама, а обављала је и послове шефа Кабинета предсједника Владе Републике Српске и руководила Јединицом за координацију и европске интеграције.
У протеклом скупштинском мандату била је члан из реда стручњака Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске, а у протеклом сазиву Владе – министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске.
Удата је и мајка двоје дјеце.
Национална припадност: Српкиња