Рекао је то у интервјуу, који је „Гласу Српске“ дао поводом 21. рођендана и крсне славе Републике Српске Светог архиђакона Стефана, предсједник Републике Милорад Додик.
* ГЛAС: Како оцјењујете годину иза нас? Колико је у њој Република Српска забиљежила побједа, а колико пораза?
ДОДИК: Свака година за РС је нова побједа. Српска је била у години јубилеја – 20 година постојања и тај јубилеј обиљежила достојанствено низом манифестација током читаве године. Енергија која је показана говори да Српска истински припада своме народу и да је народ доживљава на тај начин, да је спреман да се бори за њу и да разумије тешко вријеме на економском и социјалном плану. Политички гледано Српска је стабилна, проширила је утицај и обезбиједила јачање институција, што показује да није имала институционалних застоја и криза. На нивоу БиХ Српска је имала јасну политику која је довела у позицију незаобилазног фактора у одлучивању, а на регионалном плану проширила је и ојачала контакте и везе. На ширем плану ојачани су контакти са ЕУ, настављено је развијање сарадње са СAД, а ојачани су односи са Русијом, Кином и Израелом.
С друге стране, економија биљежи застој, чак и пад, али имајући у виду глобална кретања, усуђујем се да кажем да Српска држи одређени степен стабилности, да је ликвидна и обезбјеђује и сервисира све своје законом предвиђене обавезе. Увјерен сам да ће то, ако не дође до већих глобалних поремећаја, бити одржано и у 2013. години. Осим економске кризе, лоше спроведена приватизација довела је до урушавања предузећа и до тога да су многи људи остали без посла. Борба против незаконитости у том погледу није била ефикасна, искључиво због правосуђа. Људи у правосуђу су пресједили своје мандате, примајући високе плате и кооперирајући са разним криминалним и адвокатским круговима тако да формирање Специјалног тужилаштва РС и други потези које смо повукли и обезбиједили огроман новац нису дали резултате.
* ГЛAС: Aли често кажу да је правосуђе под утицајем политике и да зато не раде свој посао?
ДОДИК: Политика је учинила све и направила законски и институционални оквир за њихово дјеловање. Народ мора да разумије да Милорад Додик и било ко на политичкој функцији нити може да процесуира криминалце, нити да им пресуђује. Aли правосуђе је остало изван борбе против корупције и криминала посебно оног почињеног у приватизацији, а чак су погоршали стање јер су криминалне случајеве легализовали пресуђујући да су били законити. Неефикасно правосуђе је највеће зло Републике Српске данас.
* ГЛAС: Неоспорно је да се данас глас РС у БиХ чује и слуша. Колико је било тешко изборити се за то?
ДОДИК: Јасно је да се глас Српске чује, слуша и уважава, хтјели то неки или не. Савршено добро разумијемо нашу позицију, понашамо се у складу са Уставом и не чинимо ништа изван тога. Када смо 2006. године дошли на власт, Српска је у политичком смислу личила на општу пропаст. Нико озбиљан није долазио у РС, посјећивали су је трећеразредни службеници амбасада из Сарајева и утркивали се како ће отети неку надлежност. Пракса коју сам наслиједио била је да када закажете сједницу Владе, све тачке дневног реда и материјале, међу којима је било и тајних, морате да доставите OHR-у да би дали сагласност да ли нешто може да се стави на дневни ред. Када сам заказао прву сједницу Владе 2006. године казали су ми да све тачке дневног реда доставим OHR-у, што сам одбио и на тај начин смо кренули у отворену борбу за своје право. Зато ме боли кад чујем да они који су довели до институционалног пада Српске данас говоре како не треба да се више боримо за њу. Наша политика се неће промијенити, али постоји могућност да дођу неки људи и све те авети из прошлости ће одједном оживјети поново.
* ГЛAС: Својим политичким ангажманом сте поставили границу испод које они који представљају Српску не могу да иду?
ДОДИК: Морамо свакодневно радити, јер ништа није завршено. Постоји аверзија према Српској, прије свега из Сарајева, али и значајног дијела међународне заједнице. Треба бити опрезан. Мустафа Церић и Свјетски бошњачки конгрес у згодном тренутку бошњачку нацију могу да поведу у бошњачку партију, јер су наводно незадовољни свим овим што имају. Наши колективни односи и увјерење да радимо исправан посао било је од кључне важности за успјех, а пријетње и притисци су нас још више јачали. Када би ме питали да у ријечи или реченици опишем шта мислим да је урађено све ово вријеме, онда ћу рећи да је то достојанство које смо вратили Српској. То је оно што је веома тешко постићи у политици и веома се тешко примијети. Многи то, наравно, никада неће признати.
* ГЛAС: Да ли сте због притисака и пријетњи икада размишљали да одустанете?
ДОДИК: Нормално да није лако бити изложен пријетњама, али можда их никада нисам схватио озбиљно. Мотивисао ме осјећај да смо у праву и да понижавање и потцјењивање и генерализовање Срба као лошег народа мора да престане. Осјећај понижености у мени је развијао потребу да се томе супротставим. Када се изложите пријетњама схватите да немате право да одустанете, јер нисте требали ни да кренете. Због онога што сам радио и како сам се понашао, многи ме не воле. Не волим ни ја њих. Aли, ово није ствар љубави, већ политике, односа и реалног живота. Без РС не би било ни Срба од Требиња до Новог Града и за неких 20 до 30 година доживјели би судбину косовских Срба. Сматрам да сам својим радом допринио да Српска не остане на политичком и економском дну на којем је била.
* ГЛAС: Да ли Дејтонски споразум може да обезбиједи наставак тог пута и колико је важно да се не допусти његова измјена и селективна примјена?
ДОДИК: Моја кључна борба била је да се примјењује слово, а не дух Дејтона. Теза о духу Дејтона је смишљена да отвори могућност да Српска буде потпуно девастирана. Игноришући чињеницу да је Дејтонски споразум међународни уговор, а међународни уговор мора да се поштује и не може да се мијења, високи представници су кршећи тај уговор чинили кривична дјела. Ми немамо проблем са Дејтонским споразумом. У БиХ је, међутим, значајно урушен овај споразум, а томе је послужила и једна одредница која се злоупотребљава: дефиниција Дејтона као општег оквирног споразума се пренијела и на његове анексе који нису општи као што је Устав. Дејтон није оквиран, он је дефинитиван и може да буде мијењан само нашом политичком вољом. Управо та општост се покушала пренијети на анексе и на тај начин је промијењен систем. То је био најтежи ударац РС од 2002. године када се промијенио начин финансирања институција БиХ. Ту ерозију смо зауставили 2006. године. Или ће БиХ бити по Дејтону или је неће бити.
* ГЛAС: Велики број надлежности пренесен је у области финансија, правосуђа, војске?
ДОДИК: У концепту прављења БиХ као државе савршено се добро знало да су кључ финансије, правосуђе, војска и полиција. Кренули су у девастирање надлежности у области финансија, па су направили Управу за индиректно опорезивање. Високи представник је наметнуо законе о Суду и Тужилаштву БиХ правећи правосудну структуру које нема у Уставу. Они су инсталисали Уставни суд БиХ који има девет чланова од чега три странца и два Бошњака који су увијек били већина. Смислили су и причу о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, који је изван реалног односа и Устава. То су питања које ће се морати рашчистити у структуралном дијалогу са ЕУ. Како је могуће да је ЕУ подржавала политичко и правно насиље високих представника, а представља се као демократска страна? Они све виде и многи од њих су се сагласили с тим, али никада јавно.
* ГЛAС: Очекујете ли да ће ЕУ прихватити аргументе и исправити грешке?
ДОДИК: Они никад неће признати своје грешке. Они су велики, а велики и када гријеше су у праву. Aли, ми смо отварајући то питање довели госпођу Кетрин Ештон да би представили своје аргументе. И данас сам јој захвалан што је разумјела тренутак. Они су се највише плашили референдума, јер су знали да нису у праву. Рекли смо им да за то никада није касно и да ћемо дати шансу дијалогу.
* ГЛAС: Да ли инвестиције и пројекти који су договорени могу неутралисати утицај економске кризе?
ДОДИК: Мислим да је то оствариво. Уговорени су велики пројекти од „Јужног тока“, термоелектрана „Станари“ и „Угљевик 3“, хидроелектрана на Дрини, Босни и Бистрици до пројекта „Горњи Хоризонти“ у Херцеговини. То су пројекти који ће акумулирати најмање двије милијарде евра. Aко се томе дода изградња аутопута Бањалука – Добој, онда инвестиције достижу вриједност до три милијарде евра. Стварамо предуслове да инвестиције буду реализоване. Изградња аутопута Бањалука – Добој и ТЕ „Станари“ и „Угљевик 3“ је почела, потписан је уговор са компанијом RWE за изградњу система хидроелектрана на Дрини, а Србија је ратификовала уговор за средњу Дрину тако да се и тај пројекат одвија убрзано. Са компанијом из Чикага је потписан уговор о градњи хидроелектрана на горњем току Дрине, а на ријеци Босни је отклоњен проблем са норвешким инвеститорима. Осим тога, треба нам једна добра родна година која би обезбиједила стабилан раст пољопривредне производње, јер нам треба раст прерађивачке индустрије. Треба нам јача металска и текстилна индустрија и ту чинимо напоре. Са партнерима из Њемачке смо постигли договор који омогућава да у РС буде отворено до 2.000 радних мјеста у текстилној индустрији. Поред великих инвестиција морамо да покушамо да обезбиједимо нове, а кључно је и да очувамо постојеће привредне капацитете.
* ГЛAС: Крај 2012. године обиљежили су протести запослених у јавном сектору због смањења плата?
ДОДИК: Влада је дијалог са синдикатима требало да води раније. С друге стране, подаци из реалног сектора указују на то да је неопходно смањење јавне потрошње. То је увијек тешка одлука, али је она била потребна да се очува систем. Смањење плате за десет одсто је проблем свим људима и ја бих волио да будем политичар који сваке године повећава плате за десет одсто, али овај пут то се није могло урадити. Не смије се заборавити да су плате у образовању и полицији 2006. године биле 300 марака и да смо их повећали за готово сто одсто. Ове године се нерадо приступило њиховом смањењу, али није речено да је то трајно. Aко се ситуација не погорша, готово је извјесно да ће плате бити враћене на ранији ниво 2014. године. Мислим да сви треба да будемо разборити, да сви схватимо да се не налазимо у лакој ситуацији и да је важно да су те плате редовне.
* ГЛAС: Да ли је могло бити санирано стање у јавним предузећима и фондовима?
ДОДИК: Економска ситуација прави проблеме. Никада није ни била сређена ситуација у „Жељезницама“. Ниједна влада се не може похвалити да има сјајан период у функционисању „Жељезница“, али у кризи проблеми долазе до изражаја. Шта год да се уради у пензијском фонду не може се промијенити чињеница да имамо исти број запослених и пензионера. Како ту бити успјешан? Ово што ми радимо и одржавамо систем је за Гиниса. Не може се наћи ниједна земља у свијету у којој се на овај начин одржава функционалност пензијског фонда. Систем функционише и учинићемо све да га одржимо. Реконструкција здравственог сектора се ради периодично. Важно је да никога ко нема редовно здравствено осигурање држава није избацила на улицу и рекла да не жели да га лијечи, јер нема осигурања.
Порука
* ГЛAС: Како видите РС у 2013. години и шта бисте поручили грађанима поводом Дана Републике?
ДОДИК: Главни изазови су искључиво економски и биће потребно ангажовати све снаге да буде обезбијеђена стабилност привреде. Моја порука је да је Српска стабилна и да ће таква остати. Увјерен сам да је она вољена од огромног броја њених становника, који немају потребу да брину за њену будућност, јер ми који је водимо знамо шта радимо. Српска и у овом времену сигурно може да се избори са свим изазовима. С друге стране, многи људи који очекују од Републике да им ријеши све морају да се запитају шта они дају. Потребно нам је више разумијевања, солидарности и хуманизма, морамо бити окупљени и само на тај начин можемо се кретати у правом смјеру.