Говорећи о споразуму који су усагласиле делегације Савеза независних социјалдемократа и СДП-а, а којим је предложено да тужиоце предлаже Високи судски и тужилачки савјет БиХ, а именују ентитетски парламенти, предсједник Додик је рекао да у свим државама тужиоце именују државни органи.

2Немогуће је здраворазумски прихватити да једна шпекулативна комисија какав је Високи судски и тужилачки савјет, који је под утицајем странаца, има више јавне одговорности него парламент. То је нека накарадна свијест која се мора мијењати. Не може бити да судије и тужиоце бира тијело у којем се налазе судије, тужиоци и адвокати, дакле потпуно заинтересоване стране“, нагласио је предсједник и додао да су тужилаштва и судови данас мјеста највеће корупције.

Додик је истакао да је највише отпора оваквом рјешењу очекује од странаца.

„Странци желе да задрже монопол у управљању различитим сегментима друштва. Зато је предвиђено да ВСТС, који је страно тијело у овом систему, а који реално сада не можемо укинути, врши процедуре избора подобних кандидата за тужиоца. Та листа ће се достављати владама, а које ће затим предложити главног тужиоца парламенту, који ће га и именовати. Потом ће главни тужилац именовати све тужиоце и има одговорност за то. То ће допринијети повећаној одговорности читавог правосудног система, али и стећи повјерење грађана“, нагласио је Додик.

Када је ријеч о измјенама Изборног закона БиХ, лидер СНСД-а упозорио је на разне малверзације које су се дешавале у самом предизборном процесу.

„Ту мислим на избор бирачких мјеста и посматрача, а поготово на отворене листе, гдје се у оквиру неке странке формирала потпуно нелојална конкуренција и доводила до нежељених процеса. Зато смо сматрали да друштво још није зрело за отворене листе“, рекао је предсједник, скренувши пажњу на то да поједине европске земље имају затворене листе које подразумијевају да се гласа за листу, а да проценат добијених гласова одређује онога ко ће са листе проћи.

„Дакле неће бити могуће да прође 20. са листе. Ако сте 15. на листи и ако се ту завршава проценат, тај број улази и то је суштина затворене листе“, казао је Додик.

Предсједник Додик је истакао да је Централна изборна комисија (ЦИК) суочена са огромним проблемима у вези са Главним центром за бројање гласова, које измјенама закона укида.

„Резултате избора за локалне заједнице утврђиваће бирачки одбори са могућношћу жалбе на неком вишем нивоу ЦИК-а, гдје се посебно формирају комисије. Стална комисија за пребројавање довела нас је у позицију да је БиХ једина земља у којој се и мјесец послије избора не знају резултати избора. У многим земљама резултати се знају већ у току ноћи“, рекао је Додик.

Предсједник Савеза независних социјалдемократа је истакао да се на сцену мора вратити политика одговорних људи који ће се бавити одговорним пословима, а не спекулацијама. Нагласио је да за све што су договорили СНСД и СДП постоји капацитет да прође у парламенту.

Споразум о програмско-пројектној сарадњи у законодавној и извршној власти БиХ од 2012. до 2014. године између СНСД-а и СДП-а, осим измјене Изборног закона и избора тужилаца, садржи и економске мјере за јачање домаће производње и мјере које се односе на реформу јавне управе.

Говорећи о договору о „Електропреносу БиХ“, Додик је рекао да је ово предузеће формирано ван Устава, законом који је насилно прогласио високи представник.

„Нигдје у свијету из управљања компанијом нису елиминисани акционари. „Електропренос“ је замишљен да буде акционарско друштво два ентитета и они су ти који имају право да управљају тиме. У свим овим годинама акумулирана је добит од преко 100 милиона марака и средства за инвестиције од 156 милиона“, истакао је Додик.

Он је нагласио да су средства депонована код аустријских банака, а акционари немају никаквих приноса на то.

„Аустрија је забранила пласирање властитог новца овдје, а банке то могу радити само из депозита. То значи да банке нама сада дају тај новац као кредите по камати од девет одсто. Због тога је договором предвиђено да у идућих десет дана морају да се договоре пројекти који ће се радити у читавој БиХ за 156 милиона. Оно што смо ми годинама тражили јесте да се нивелација пројеката врши сваке три године, сходно власничком учешћу и то је дио договора“, нагласио је Додик и додао да ће добит од 100 милиона бити подијељена између ентитета, тако да Република Српска по том принципу треба да добије 41 милион марака.

„Суштина је да се тај новац деблокира, јер зашто бисмо узимали кредите кад имамо новац“,  нагласио је Додик