Ово није први пут да вам се обраћам са овог мјеста. Али данас то чиним са посебним осјећањем одговорности и части, захвалан на поверењу које су ми указали грађани Републике Српске, изабравши ме за свог Предсједника. Желим да захвалим свима вама који директно или индиректно учествујете у овом данашњем чину, али прије свега и изнад свега желим да са пијететом и посебном захвалношћу поменем све оне који су своје животе, или дијелове свога тијела, уградили у стварање Републике Српске.
Честитајући вам данас започете мандате народних посланика, као новоизабрани предсједник Републике Српске, желим да изнесем и са вама подијелим визију коју би требало да остваримо у наредне четири године…
Још живимо и радимо у преломним временима, који су резултат распада бивше заједничке државе, али и промјена у свијету , које су започете крајем прошлог вијека. Као мали дио свјетске заједнице народа, имамо обавезу да проникнемо у смјерове и токове кретања, који одређују будућност. На том путу немамо право на грешку. Од нашег дјеловања зависи будућност.
Не заборављамо да су мали народи и њихове земље „једна сламка међу вихорове“ како каже велики пјесник, умни владика Његош. Али исто тако смо свјесни да је српски народ стари европски народ, са идентитетом и интегритетом. Народ који жели да дијели тековине напредног и демократског свијета. Идући у сусрет догађајима, као изабрани представници народа, можемо испунити своје обавезе. Не препуштајући да нас догађаји носе. Не дозвољавајући да нама управљају други. Не чекајући рјешења која нуде они који овдје не живе своје животе, као што их ми живимо.
Повјерење које су ми грађани Републике Српске указали на изборима, обавезује. Тим прије што су пред нама године великих изазова, који ће тражити исте такве одговоре. Желим да сви заједно будемо гаранција сигурности, трајности, неуништивости и безбједности Републике Српске. Спреман сам да учиним све да на те изазове одговорим најбоље што знам и могу. За мене је Република Српска суштина мог политичког и животног ангажмана.
За те задатке, треба нам заједништво свих одговорних снага у Републици Српској – Народне скупштине, Владе, свих других иснституција и организација, као и појединаца, који желе развој демократске, модерне и успјешне Републике Српске. Сви који Републику Српску виде на такав начин, дио су истог тима.
Република Српска припада свим њеним становницима, без обзира на националну, вјерску или било коју другу припадност. Она је сигурно мјесто и кућа свих који желе да је унапређују, уљепшавају, обогаћују. И ја ћу бити предсједник свим грађанима, без обзира којој нацији или вјери припадају и без обзира да ли су гласали за мене. Ако су за просперитет и очување Републике Српске, гласали су за мој основни програмски циљ. Зато са овог мјеста поручујем да ћу у наредне четири године бити предсједник свих којима је Република Српска на срцу, без обзира на њихово страначко опредјељење.
Избори су завршени. Данас почиње нова кампања, са истим циљем за све. То је јака, стабилна, демократска и просперитетна Република Српска, са надлежностима које су јој верификоване у Дејтону и Паризу, и суверенитетом који је унијела у државну заједницу Босну и Херцеговину.
Дуго је Босна и Херцеговина тек пуки објекат међународних односа. То је свакако резултат положаја државне заједнице настале након грађанског рата. Међународна заједница је својим петнаестогодишњим дјеловањем одлучујуће допринијела успостављању мира, реконструкцији и стабилизацији друштва и свакако заслужује наше уважавање и захвалност. Владе земаља читавог свијета унијеле су у мировни процес своја очекивања и добре намјере и вријеме је да кажемо да су у томе успјеле. Али добре намјере не могу бити изговор за оно што је лоше урађено. Наше непристајање на нелегално дјеловање високих представника и ОХР-а, имало је за циљ заштиту легитимних интереса, и остваривање уставне позиције Републике Српске, као субјекта међународног уговора познатог као Дејтонски споразум. Својим потписом на 11 анекса Дејтонског споразума, који су по међународном праву његов саставни дио, Република Српска је стекла статус стране по међународном праву. Нашим активностима у протеклом мандату, остварили смо највећи капитал за Републику Српску, а то је ПРАВО НА СТАВ.
Ми смо за ону БиХ која уважава Републику Српску. Али не за БиХ из исламских декларација и неких усијаних политичких глава из Сарајева. Можемо бити у оној БиХ која је договорена и састављена у Дејтону. Које нема без Републике Српске. Оне Републике Српске која има своје надлежности. Данас потпуно отворено поручујем да ми нисмо задовољни учинком институција које су на силу креиране на нивоу БиХ, неке и мимо Устава БиХ, попут Суда и Тужилаштва, чија се улога мора довести у уставне оквире. Ја сам против свега онога што нема легалитет и легитимитет. Ја сам против тога да Република Српска и Федерација БиХ плаћају неефикасну и непотребну администрацију у институцијама које су креиране на нивоу БиХ. Против тога сам да порески обвезници из Републике Српске плаћају 22.000 запослених у заједничким институцијама БиХ, од којих најчешће трпимо и политичку и сваку другу штету.
Дакле, ја сам за могућу БиХ, а она је могућа само са Републиком Српском и надлежностима које су јој потврђене Дејтонским споразумом. Они који сањају унитарну БиХ, или који се надају да ће под плаштом европских интеграција, развластити Републику Српску, треба да знају да ми никада, и ни под којим условима, нећемо одустати од своје аутономије, ни по цијену неуласка у Европску Унију. Бар је Европска Унија примјер функционисања децентрализованих држава, те стога не видимо због чега и БиХ не би могла приступити Европској Унији као децентрализована сложена федерално-конфедерална државна заједница. Ми се у потпуности залажемо за поштовање Дејтонског споразума, не духа споразума, већ онако како је он написан, и свих анекса тог споразума, које је и Република Српска потписала. То је наше неотуђиво право и тиме и обавеза према будућности Републике Српске , али и стабилности БиХ. Успостављањем политичке воље која поштује Дејтонску структуру БиХ, ријешили би се заблуда о туђој моћи и властитој неодговорности. Што прије буде дошло до тога у БиХ, брже ћемо кренути напријед. У заблуди су сви који вјерују да би широм промјеном Устава, БиХ постала функционалнија државна заједница. Нема тог Устава који ће државу учинити функционалнијом уколико не постоји политичка воља да се он проведе.
Наше опредјељење за европски пут значи да смо спремни да у Европску унију уђемо као партнери. Са идентитетом и интегритетом стицаним вијековима. Желимо да у једну такву мултикултуралну заједницу узидамо свој камен, са свим посебностима и специфичностима. Ми смо увјерени да Европа без нас није, и не може бити потпуна. Од Европске уније нас дијеле можда и деценије придруживања, али за Европу нас веже дуга историја заједничких подухвата, у којима смо, раме уз раме, са великим европским народима и државама градили праведније, слободније и демократскије друштво.
Даме и господо,
За представнике Републике Српске у заједничким органима Босне и Херцеговине, Устав Републике Српске, Дејтонски споразум и његови анекси, су образац и упутство за дјеловање. Не одустајемо од разговора и договора са институцијама Федерације БиХ, са представницима конститутивних народа. Зато позивам све релевантне политичке представнике два ентитета и три народа да отпочнемо истински дијалог чија је мјера уважавање свих, а прије свега другог.
И поред супростављених политичких, националних и страначких пројеката, морамо наћи базични минималан консензус о нашој будућности. Једино мир нема алтернативу. Одбацујем свако насиље, и промотори тога ма гдје били, и на којој страни се налазили, морају бити кажњени ригорозно. До истински демократске БиХ можемо доћи одговорним разумијевањем недавног грађанског рата, или како то прецизно формулише Дејтонски споразум – трагичног сукоба у региону. Усклађивање посебних интереса можемо постићи координацијом и хармонизацијом, уводећи тиме стандарде и праксу Европске уније, као нашег крајњег циља. Што се тиче евроатлантских интеграција, као предсједник Републике Српске поштоваћу право грађана да се о том питању изјасне на референдуму, када то дође на дневни ред.
Имајући у виду да Устав Републике Српске чланом 69. утврђује да „Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике“, након објављивања изборних резултата, предузео сам активности на постизању политичког договора за дјеловање у органима БиХ. У том циљу су двије најјаче политичке странке у Републици Српској закључиле Споразум о усаглашеном дјеловању, што је надам се прихватљиво и за друге политичке странке које имају посланике у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ. На тај начин Република Српска у пуном капацитету наступа као страна из анекса 4. Дејтонског споразума, што ће се додатно потврдити и кроз начин дјеловања делегата које одређује ова Народна скупштина за Вијеће народа БиХ. То је брана и онима који би покушали правити раздор у Републици Српској, руковођени туђом руком и интересима.
Даме и господо,
Желим да истакнем да ми у свијету немамо непријатеље, нити желимо да их правимо. Ни са једном државом, која је на нивоу амбасадора представљена у БиХ, немамо лоше билатералне односе. Наша неслагања са појединим међународним службеницима углавном се своде на унутрашња питања у БиХ. Вријеме ја да се схвати да су то питања за нас, демократски изабране народне представнике, а не никако међународне посреднике, ма ко они били. Желимо да наставимо да унапређујемо пријатељске односе које имамо са Руском Федерацијом, да унапређујемо пријатељске односе које имамо и са Сједињеним Америчким Државама, земљама чланицама Европске Уније, са Кином, Израелом, са свима који уважавају наше право на политичко постојање и слободу за политичке ставове. Желимо да будемо партнери и Сједињеним Америчким Државама, и Руској Федерацији и Европској Унији. Желимо да будемо партнери и са земљама далеког истока. Свима који Републику Српску уважавају као партнера.
Ниједна од поменутих држава никада није оспорила ни Дејтонски споразум, ни Републику Српску као једну од федералних јединица у БиХ. Наши неспоразуми са тзв. међународном заједницом могу се свести на бесправно дјеловање Високог представника. Тешко је пристати на то да било који ауторитет изван БиХ може да доноси законе у име легално изабраних институција у БиХ. Наметање закона и одлука од стране Високог представника у Републици Срској више не прихватамо. И даље остајемо на становишту да је ОХР главни кочничар свих реформских процеса у БиХ, и главна препрека на европском путу БиХ. О томе су говорили и најодговорнији људи из Европске комисије.
Што се тиче наших односа са Србијом, као матицом српског народа, још активније ћемо проводити Споразум о специјалним и паралелним везама, да би нашу сарадњу довели на што виши ниво. Пракса редовних састанака са представницима Републике Србије ради размјене мишљења, економска, културна, образовна и свака друга сарадња, показује да нема границе између истог народа. Данашње присуство предсједника Србије господина Бориса Тадића, то и потврђује.
Недавна посјета Иве Јосиповића, предсједника Републике Хрватске, отворила је једну нову, садржајнију и оптимистичнију страницу у историји наших односа. Ми у Републици Српској можемо само да дамо пуну подршку предсједницима и Србије и Хрватске, који су на ове просторе, након готово двије деценије, донијели један нови оптимизам, који ће свакако додатно стабилизовати цијели регион. Мир и стабилност у цијелом региону од прворазредног су интереса и за Републику Српску, и ми ћемо томе и убудуће давати свој пуни допринос.
Ова земља на којој живимо, од Требиња до Новог Града, је наша земља. И ми резервну земљу немамо. И ми одавде нигдје немамо намјеру да идемо. Када су деведестих покушали да нам је отму, показали смо да знамо бранити своју кућу. На жалост, било је и оних који су, кријући се иза народа, и његове праведне борбе за опстанак на својим имањима, починили злочине над несрпским становништвом. Такви не могу, не смију , и неће уживати нашу заштиту. Они треба да одговарају за недјела која су починили.
Међутим, нико од нас, нема право да ћути пред селективном правдом која се проводи пред правосудним органима, како у БиХ, тако и у иностранству. Желим да и у овом дану, са овог мјеста поручим, да као предсједник Републике Српске никада нећу престати да инсистирам на томе да правда стигне и злочинце који су починили злочине над српским народом. Петнаест година које су прошле од завршетка рата нису ме увјериле да постоји добра воља на свим странама да правда буде правда за све. Ратни злочиници из других народа слободно и несметано се крећу по БиХ. То мора да престане. Истина о грађанском рату у БиХ, не по мјери политике или нације, биће један од важних задатака у мом будућем раду. Овом задатку се мора дати непристрасан и стручан приступ.
Ако је за помирење потребна правда, за правду је потребна истина. А не постоје три истине. Постоји једна. Да би до ње дошли морамо је истргнути из чељусти политике и оставити је објективном суду времена. Пут помирења води и кроз разумијевање патње и страдања других. Република Српска се раније извинила за невино страдале. Ја и овога пута, а то сам чинио и раније, изражавам најискреније жаљење због сваке невино страдале жртве, посебно оних жртава које су страдале од руку појединаца из народа коме и сам припадам. Свака жртва заслужује поштовање. И сваки злочин осуду.
Даме и господо,
Пунољетство Републике Српске и њених институција оставља све мање простора за изговоре због чега нешто није урађено, или је лоше урађено. Протекле године су биле вријеме консолидације статуса Републике Српске у политичком и економском погледу. У тешком времену политичких притисака и свјетске економске кризе, учинили смо много тога, али још недовољно. Вријеме које је пред нама је вријеме додатног јачања институција, и наставка демократских процеса, који у првом реду претпостављају владавину права. Само правно уређена Република Српска, са законодавством које одговара највишим европским стандардима, са институцијама које ефикасно функционишу, може штитити појединачно право сваког свог држављанина. Таква Република Српска има смисла, и може да траје. Република Српска као праведно друштво, вриједних и одговорних људи, стабилна заједница задовољних радника и пензионера. Република Српска као заједница људи који нису заборавили шта значи солидарност. Република Српска за коју нећу штедјети ни снагу ни вријеме. Уосталом, цијениће нас само по томе шта остављамо иза себе.
Ако је мјера патриотизма у прошлости била борба за успостављање и одбрану Републике Српске, данас 19 година касније, мјера патриотизма је рад, знање и креативност, коју сваки појединац, без обзира на ком мјесту ради, може да покаже и искаже, а све у општем интересу. Зато ће борба за сваког образованог човјека, за сваког стручњака, без обзира из које области долази, који ће овдје остати у служби јачања Републике Српске, бити један од најважнијих приоритета у мом будућем раду.
Волио бих да у наредне четири године развијемо и један сасвим нови однос према Републици Српској. Да се у потпуности ослободимо наслијеђа прошлих времена, у којима је вриједило неписано правило: ако превариш државу, ниси преварио никога. Да кривимо државу за све своје неуспјехе, а успјехе приписујемо само себи. Да од државе тражимо и оно што она нити може, нити је дужна да нам да. Желим да као народ сви уложимо напор и схватимо да су држава и њене институције у служби народа. Да би држава била успјешан сервис свакоме од нас, не би смјели заборавити да свако од нас има и обавезе према тој истој држави. Да имамо љубави за Републику Српску непрекидно показујемо већ 19 година. Дошло је вријеме да осим љубави покажемо и одговорност и солидарност, и жељу да свако од нас својим одговорним и поштеним радом Републику Српску учини јачом и стабилнијом. Сигуран сам да ћемо то сви заједно и учинити.
Много пута сам обишао Републику Српску, и стално и изнова сам остајао задивљен природним љепотама и потенцијалом који има наша Република. На тој љепоти и на тим потенцијалима потребно је наставити радити, како би Република Српска у годинама које слиједе учврстила своју самоодрживост, коју је недвосмилено показала у претходне четири године. У економском погледу имамо потенцијале за производњу хране и енергије, располажемо резервама питке и сваке друге воде, искористиве за водопривреду и пољопривреду. То је капитал будућности који ће недостајати многим државама, а ми га само требамо развити и мудро користити.
Не могу да се кратко не осврнем на претходне четири године у којима сам обављао дужност предсједника Владе. Не могу а да и овом приликом не подсјетим да смо за четири године у Републици Српској изградили десетине нових школа, домова здравља, извршили реконструкцију више болница, ријешили стамбено питање великог броја породица погинулих бораца и инвалида од 1 до 4 категорије, подстицали пољопривредну производњу и бројна предузећа, асфалтирали стотине километара путева. Редовно измиривали све обавезе према свим буџетским корисницима, редовно исплаћивали пензије, и показивали социјалну одговорност. У годинама глобалне економске и финансијске кризе задржали смо макроекономску и финансијску стабилност, и показали се као успјешна и самоодржива заједница.
На темељима резултата који су постигнути у протекле 4 године ми сви заједно, требамо наставити радити на још снажнијем економском развоју Републике Српске, који ће бити предуслов за свеукупан развој и реформске процесе које од нас захтијева 21 вијек.
Нову Владу Републике Српске видим као компетентну и одговорну, која ће предано наставити рад на унапређењу животног стандарда свих грађана Републике Српске. Очекујем да се приведу крају већ започети пројекти и покрену нови. Циљ је да се кроз ре-индустријализацију повећа бруто друштвени производ, настављајући стварање што бољег пословног амбијента за нове инвестиције, које значе и нова радна мјеста. Знам да ће се у годинама које су пред нама, Влада Републике Српске морати суочити и са бројним реформама, и очекујем да ће у те реформе ући храбро и промишљено, како би на крају четворогодишњег мандата сваки грађанин Републике Српске могао да каже да је имао користи од тога. У томе видимо начин прилагођавања стандардима и пракси Европске уније, за што смо већ добили позитивне оцјене.
И данас са овог мјеста још једном апелујем на све институције Републике Српске, посебно на правосудне органе, да борбу против криминала и корупције схвате као борбу за опстанак сваког грађанина Републике Српске. Влада Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске су ту да правосудним органима створе услове за рад и усвоје законске акте по којима треба да раде. У протекле четири године Влада и Народна скупштина Републике Српске су урадиле добар дио свог посла. Међутим, реформа правосуђа, која је проведена под патронатом ОХР-а, очигледно није дала жељене резултате. Та реформа мора бити задатак и одговорност стручњака и институција ове земље. Ми имамо и мандат и капацитет да то урадимо. Само на такав начин, можемо створити систем који ће моћи одговорити девијацијама у друштву. Да би то успјели, прво морамо да се ријешимо девијација у правосуђу.
Наредне четири године видим и као године у којима ћемо сви морати показати додатну одговорност за најугроженије чланове друштва. Желим да на крају мандата сви заједно можемо рећи да смо најстаријим грађанима Републике Српске знатно поправили стандард, да смо појачали бригу за статус борачке популације, да смо младим и образованим пружили једнаке могућности за рад и напредовање у раду. Да смо нашим грађанима омогућили добру здравствену заштиту и образовање . Желим да сви заједно учинимо све да очувамо оно највриједније на чему почива свако друштво и држава. Да очувамо породицу. Свако рођење дјетета је нови успјех и радост Републике Српске, зато у наредном периоду требамо уложити додатне напоре да таквих успјеха буде више. Биолошка супстанца народа је основ за све друго.
Поштовани грађани Републике Српске,
данас када преузимам дужност Предсједника Републике Српске, изражавајући још једном захвалност за повјерење које ми је дато, желим да истакнем да нисам видио разлику у резултатима мог избора ни на једном дијелу Републике Српске, што ме чинило, и чини, и срећним и почаствованим. И на тзв. истоку и на тзв. западу ове прелијепе земље добио сам неподијељену подршку. Зато своју побједу на овим изборима доживљавам и као побједу над вјештачким подјелама на којима су у прошлости неки инсистирали. Побиједила је Република Српска, једна, јединствена и недјељива.
Хвала Вам на тој подршци, и учинићу све да оправдам Ваше повјерење. Да се за четири године опет сретнемо на улицама Требиња, Фоче, Источног Сарајева, Приједора, Бања Луке, Добоја, Бијељине, Теслића, Модриче или Дервенте. И да вас чиста образа поздравим. И да ми кажете Предсједниче успјели смо, заједно.
Будућност је простор могућности и простор наше слободе да Републику Српску учинимо нашом заувијек.
Хвала вам.