Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да 2021. треба да буде година опоравка и да у њој сви морају извршавати обавезе са мало више снаге и одговорности него у претходном периоду.
– Да би у БиХ било боље, у овој години морамо прво ријешити проблем ковида 19, што значи да морамо помоћи здравственом сектору, а послије тога биће неопходно пронаћи начин да се помогне реалном сектору – нагласио је Тегелтија.
Он је истакао да је свјетло на крају тунела – вакцина.
– Очекујемо прве вакцине до краја првог квартала и то су оне прве процјене. Уколико се деси да у првом кварталу добијемо већи број вакцина, то ће за нас бити прихватљив рок – рекао је Тегелтија.
Према његовим ријечима, сасвим је сигурно то да ће ентитети чија је то надлежност морати да још помажу одређеним секторима привреде у БиХ који су и даље под снажним притиском вируса корона и мјера које се предузимају за борбу против ње.
– У првих неколико мјесеци године која је пред нама и даље ће бити потребна подршка реалном сектору кроз директне интервенције. У другој половини 2021. реално је очекивати да привреда ухвати замах и да почне да креира позитивне резултате. Мислим да ћемо на крају 2021. имати позитивна кретања када је ријеч о макроекономским показатељима – рекао је Тегелтија за Независне новине.
Када је ријеч о сарадњи Савјета министара са владама Републике Српске и Федерације БиХ, Тегелтија каже да су се ентитети бавили оперативном подршком привреди и здравственом сектору, а Савјет министара се бринуо о неколико кључних питања, попут заштите здравственог сектора и неконтролисаног уношења вируса корона у БиХ на самом почетку кризе.
– Морали смо донијети неке тешке и непопуларне мјере, попут затварања граница. Послије тога смо преговарали са финансијским институцијама о брзој подршци БиХ, договорили смо око 700 милиона евра подршке, да би на крају било врло важно да отворимо `зелене коридоре` за снабдијевање да БиХ несметано довози робу и сировине, а да се из БиХ могу
несметано извозити и роба и сировине – навео је Тегелтија.
Када је ријеч о кандидатском статусу БиХ на путу према ЕУ, Тегелтија је нагласио да је пред БиХ неколико отворених питања која треба усагласити.
– Мислим да о њима можемо постићи консензус и да је врло важно да то урадимо и да добијемо кандидатски статус. Можда је најтеже отворено питање које се пред нама налази Закон о ВСТС-у, јер постоје супротстављени ставови шта је најважније радити у вези са реформом правосуђа. Сви се слажу да је неопходно реформисати правосуђе које је у БиХ реформисао неко други, а не домаће власти – нагласио је Тегелтија.
Према његовим ријечима, већина сматра да за то није кључан Закон о ВСТС-у, већ да има других законских рјешења, али је, нажалост, став ЕУ да је то Закон о ВСТС-у.
– Мислим да ће тај закон бити највећа препрека за добијање кандидатског статуса – сматра Тегелтија.
Тегелтија је рекао да нема ништа против тога да буде преиспитан рад Савјета министара, те навео да у опозицији сједе људи који су до јуче сједили у том савјету и веома су погођени чињеницом да више не раде тај посао.
Он истиче да су, у принципу, они највећи критичари и да послије локалних избора све своје неуспјехе и фрустрације желе пребацити на неког другог и онда им је крив Савјет министара.
– Увијек је добро да опозиција тражи опозив и то нас тјера да мислимо шта радимо. Оно што није добро у БиХ јесте да се често дешава да код неких питања немате јасну позицију, јер се десило неколико пута да је политичка партија која има највише мандата у позицији гласала у складу са ставовима опозиције, мијењајући договор и показујући да постоји резервна позиција, а то је оно што отвара могућност да неки захтјеви опозиције добију подршку – каже Тегелтија.