Ковачевић: Питати како Срби и Српска немају право на самоопредјељење

25.08.2020 Актуелно

Он је уочи сутрашњег састанка српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и премијера Радована Вишковића са предсједником Србије Александром Вучићем у Београду, рекао за „Еуроблиц“ да је то питање које и Србија дефинитивно треба да постави.

Упитан сматра ли да Србија наведено питање треба да постави већ у Вашингтону, 4. септембра, за када је заказан састанак Вучића са премијером самопроглашеног Косова Авдулахом Хотијем, Ковачевић каже да је то „питање за Србију“.

– Ми комуницирамо са Србијом, прије свега због тога што је то матична земља свих Срба. Друго, на основу Споразума о специјалним паралелним везама који нам је Дејтонски споразум омогућио, делегирамо бројне теме у нашим разговорима са Србијом који су свакодневни – истиче Ковачевић.

Он наводи да је једна од тема о којима се разговара у посљедње вријеме и ова тема и да ће се о њој највише разговарати у сриједу.

– Наравно, то је питање за актере из Србије, на који начин ће они даље да користе ове теме о којима тренутно разговарамо – каже Ковачевић.

Он сматра да Српска има легитимно право да постави питање свог статуса, будући да је као страна потписник свих анекса Дејтонског споразума, укључујући Анекс четири – Устав БиХ. Међутим, Ковачевиће наглашава да је то други аспект цијеле приче.

Према његовим ријечима, прије свега Српска жели да све учеснике преговора у Дејтону упозна са сталним кршењем међународног споразума какав је Дејтонски и то константно на штету Републике Српске, али и на штету српског и хрватског конститутивног народа у БиХ, искључиво у корист Бошњака. Он наводи да су у документу на ту тему само сажете инФормације и закључци са ранијих сједница Народне скупштине Републике Српске.

– У питању су закључци Народне скупштине Републике Српске из новембра прошле године и други, из Фебруара ове године, а на основу тих закључака је прошле седмице усвојена инФормација на сједници Владе Републике Српске.

Ти документи ће бити упућени институцијама Србије и Хрватске, али и на друге међународне адресе, у оне земље које су учествовале у преговорима у Дејтону – каже Ковачевић.

 

Архива