Треба подсјетити на ријечи Ричарда Холбрука који је убјеђујући Алију Изетбеговића да прихвати име Републике Српске, рекао: „Не вјерујемо да име Република Српска значи много све док добијате све друго – међународно признање, дефинисане границе, прихватање вашег легалног статуса. Ништа од овога раније нисте имали.“ Холбрук је у Дејтону још рекао „да постоје два ентитета и да само можемо правити концепт Устава БиХ извлачећи из два ентитета, онај садржај који ће омогућити да се сачува држава, да колико-толико буде функционална и стабилна.“
Очигледно да је Дејтонским споразумом дато и превише Босни и Херцеговини, а поготово неуставним преносом надлежности на ниво БиХ.
Незавршени рат који води СДА и њен лидер Бакир Изетбеговић, неумјереним захтјевима за централизацијом и унитаризацијом, годинама је потпомаган пристрасним и антидејтонским дјеловањем ОХР-а и дијела међународне заједнице. То је Босну и Херцеговину удаљило од Дејтонског споразума, водећи је ка неповратном путу распада, прво фактичког, а касније и формалног.