– Карактер буџета заједничких институција произлази из уставне конституције БиХ. Он може бити само административног карактера, а никако развојног и социјалног јер те компоненте буџета су инкорпориране у буџете ентитета и кантона. Зато су јалове, политикантске и популистичке расправе оних који желе да буџету институција БиХ додијеле развојну или социјалну компоненту. То не може ићи без промјена Устава, па они који се позивају на то призивају уставне промјене – рекао је Шпирић у интервјуу Срни.

Он је подсјетио да буџет институција БиХ никада није био развојни, већ да служи за то да би могле функционисати заједничке институције.

– Из самог назива буџета јасно је да је он намијењен за трошкове институција и враћање кредита, односно за испуњавање међународних обавеза БиХ. Потпуно је нејасно зашто сваки пут од Дејтона до данас морамо да кренемо од ове абецеде или азбуке – нагласио је Шпирић.

Он је навео да се након одржане три сједнице Дома народа у једном дану може бити задовољно што је буџет за 2020. годину усвојен, додајући да уложени амандмани нису препрека за усаглашавање различитих текстова у два дома Парламентарне скупштине БиХ.

– Ништа овдје није тако компликовано у смислу процедура колико се то покушава представити. Све је то већ одавно прописано Уставом, законима и пословником Дома народа Парламентарне скупштине БиХ. Брзина и коначан резултат углавном су ствар политичке воље, а не процедура које, свакако, морамо поштовати – рекао је Шпирић.

Он је додао да претпоставља да се од њега очекује да каже да све може бити брзо и лако у процесу усвајања буџета јер је као министар финансија и трезора у Савјету министара у једној календарској години у процедуру упутио три нацрта буџета и то за 2011, 2012. и 2013. годину, који су усвојени.

– Имали смо тада и ситуације када су коалиције пуцале на буџету, али они су усвајани јер су били плод реалне политике и визије оних који врше власт и сносе одговорност. Већ смо у другој половини јула и сасвим је нормално да овај буџет не може бити пресудан за даљи ток догађаја, како се најчешће потенцира у вези са расписивањем и одржавањем локалних избора. У том смислу овдје је већи проблем био избор чланова ЦИК-а и понашање посланика из Републике Српске у вези с тим – оцијенио је Шпирић.

Предсједавајући Дома народа је рекао да се сада траже нека неувјерљива оправдања да се наводно неусвајањем буџета бјежи од избора. Зашто би СНСД бјежао од избора? Нама је још само преостало да преузмемо на локалном нивоу то мало општина гдје нисмо на власти. Боље нам је да то урадимо прије него послије. Дакле, могло је и у октобру. Ови што се боје истинитих изборних резултата прибјегавају полулегалном именовању чланова ЦИК-а и неким изборима након избора – истакао је Шпирић.

Он је додао да је његов став да нико не треба да уцјењује и да не треба да се доводи у директну везу доношење одлука у Парламентарној скупштини БиХ са спровођењем локалних избора јер то нити је упоредиво нити је реално. МИГРАНТСКА КРИЗА ОГРОМАН БЕЗБЈЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ Предсједавајући Дома народа, чији је закључак о одржавању сједнице о мигрантској кризи усвојен, каже да нико у БиХ нема праве и реалне информације о броју миграната, њиховом смјештају, рутама којима се крећу, земљама из којих долазе и њиховом идентитету.

– То је огроман безбједносни проблем који има и хуманитарни аспект. Зато би требало више институција да се истовремено тиме баве. Не може се то парцијално рјешавати. Узмимо за примјер амандман у Представничком дому да се издвоји 450.000 КМ за спречавање мигрантске кризе у Унско–санском кантону. Не знам шта би се добило тиме, то је више једнократна помоћ. Не може се подржати такав приступ да се реагује тамо гдје су жаришта, умјесто да се проблем системски рјешава – нагласио је Шпирић.

Он је истакао да је због цјеловитих рјешења понудио закључак одржавања пленарне сједнице како би били достављени егзактни подаци и дефинисане најбоље мјере и закључци по којима треба да поступају надлежне институције.

– Крајње је вријеме да се тим проблемом позабави највиша законодавна власт и да се дају смјернице за извршну власт, умјесто што имамо потпуну дисхармонију у којој једно ради министар, а друго члан Предсједништва, док надлежне службе спавају. Кључно је овдје да Министарство безбједности преузме значајнију улогу и да се на бољи начин искоординишу полицијске агенције. Али да би они то урадили морају имати јасну трасу дјеловања и прецизне смјернице – истакао је Шпирић.

Он је рекао и да очекује да ће се комплетирањем Савјета министара испунити услови за достављање потребних података и за одржавање те пленарне сједнице. ЖАЛОСНО ШТО ПОСТОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ У БиХ ГДЈЕ НИСУ КОНСТИТУТИВНА СВА ТРИ НАРОДА Оцјењујући пут БиХ ка Европској унији, Шпирић је рекао да је све стагнирало па и напредак на европском путу.

Он је додао да је нешто до БиХ, а нешто и до глобалне ситуације, те да се губило вријеме док се формирала власт, а да у Федерацији још није ни завршен тај процес, наглашавајући да то има одређене реперкусије у процесу европских интеграција јер су то активности које спроводе сви нивои власти.

– Детекотвано је 14 приоритета битних за кандидатски статус БиХ и приближавање ЕУ. Парламентарна скупштина БиХ има важну улогу у овом процесу. Зато је пресудно да њене службе раде у пуном капацитету и да учествујемо у европским асоцијацијама и пројектима који нас воде брже ка чланству у ЕУ – констатовао је Шпирић.

Он је додао да очекује да ће се европски пут БиХ значајније отворити под предсједавањем Њемачке и да ће конкретне активности замијенити декларативну опредијељеност појединих политичара у БиХ за ЕУ-интеграције. Шпирић је нагласио да је жалосно то што у БиХ још постоје територије гдје нису конститутивна сва три народа и гдје Срби немају своје политичке представнике.

– Срби у Федерацији имају још нешто мало снаге и политичке моћи у четири општине у Кантону 10. Тамо остварују неке резултате јер успију да изаберу начелника. Изборили су се и за неколико мјеста у Дому народа ФБиХ који никада од Дејтонског споразума није био попуњен па је, фактички, неуставан и нелегалан. У Сарајевском кантону, који би требало да је примјер, немате Срба уопште, немају своје представнике нигдје, а ако се негдје и појаве то је кроз неке политичке пратије које им не гарантују национални идентитет – напоменуо је Шпирић.

Он је истакао да је проблем што Срба у ФБиХ више нема и што то никога од власти у том ентитету не занима.

– Напротив, они чине све да нема ни ових који су се вратили. То вам потврђују и италијански сумњиви отпад у Дрвару и Грахову, НАТО полигон у Гламочу и мигрантски смјештаји у Петровцу – изјавио је Шпирић.

Он је додао да међународној заједници то није проблем, да то нико не осуђује и да нико не проблематизује положај једног народа и непостојање ентитетске власти ни двије године од општих избора.

– Све је у реду што се крши у Федерацији и ништа не ваља што се поштује у Републици Српској. То је, нажалост, опис реалног стања – рекао је Шпирић.

ЗАУСТАВИТИ ПОКУШАЈЕ КОНТРОЛЕ ОБА ИЗ ПОЛИТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ

Предсједавајући Дома народа, који је и члан Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције /ОБА/, рекао је да је обавјештајни сектор у БиХ без икакве контроле. Он је навео да би парламентарна контрола требало да буде главна брана за то да служба не постане политички плијен.

– Нажлост, процеси су отишли у спротном смјеру да служба контролише комисију за надзор. Све је неопходно вратити у законске оквире. У скорој прошлости имали смо неколико афера у обавјештајном сектору и оне су заташкане баш због политичког покровитељства. Мислим да се то мора зауставити, а једини начин за то је успостављање парламентарне контроле над ОБА-ом – закључио је Шпирић.