Српска покушава да обезбиједи што више помоћи

23.04.2020 Актуелно

Додик је навео да је тражио помоћ од руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, након чега су у Републику Српску стигли тимови руских стручњака, те нагласио да би и Федерација БиХ /ФБиХ/ добила помоћ из Русије да је послала захтјев, али да то федерални органи нису учинили. Он је за Радио Слободна Европа подсјетио да су и Мађарска и Србија упутиле помоћ и Републици Српској и ФБиХ.

Додик је нагласио да је свједок томе да је оно што су људи из ФБиХ тражили од Србије, то и добили. – Србија је идентично одобрила и ФБиХ и Републици Српској пшеницу, соју, кукуруз и све што је било потребно – навео је Додик и додао да је Србија одговорила и на захтјев за помоћ општине Горажде.

Говорећи о помоћи ЕУ у вријеме пандемије, Додик је навео да је ЕУ несумњиво присутна, а да је његова опсервација била искључиво везана за чињеницу да су неке земље ЕУ, па и сама Унија забранила извоза медицинске опреме на западни Балкан што је оцијенио непотребним.

– Ми смо дошли у позицију да морамо да се сналазимо, јер смо традиционално све што нам је од тих материјала било потребно набављали у ЕУ и да онда неко то тако уради, то су на крају крајева, критиковали и у самој Европи. Италијански премијер /Ђузепе Конте/ први је искористио термин који се односи на недостатак европске солидарности и они око тога расправљају – истиче Додик.

Говорећи о аранжману са Међународним монетарним фондом /ММФ/, Додик, који је и лидер СНСД-а, рекао је да је сада императив имати могућност да се помогне привреди, те оцијенио да је тај аранжман повољан и да ће омогућити да се санирају губици и покрене привреда.

– Када говоримо о штети, ми смо у Републици Српској израчунали да већ сада, поред пада јавних прихода, који је знатан, имамо и штету у привреди, и локалним заједницама. Како би се то морало кумулативно изразити, онда је то сигурно негдје око 700-800 милиона КМ – навео је Додик.

Он је рекао да је Српска опредијељена да тај новац упути, прије свега, у компензациони фонд, да би извршили плаћања за све ванредне трошкове за медицински сектор, а знатан дио тог новца малој привреди и оним предузећима која не раде, да им помогне да поново крену.

Архива