Рјешења која смо предложили могу бити корисна за све, па и за Бошњаке. Уколико се они одмакну од линије одбијања, видјеће да и они имају користи – изјавио је Додик након заједничког састанка српских представника у заједничким институцијама БиХ.
Поручио је да се финализује приједлог закона о Уставном суду БиХ.
Додик је најавио да би у току дана или сутра требало да буде завршен заједнички приједлог српске и хрватске стране, предат надлежним структурама Представничког дома и Дома народа, те затражено да се то питање стави на дневни ред и размотри.
Нагласио је да је данас одржан радни састанак, на којем се договарало о одлучивању у заједничким институцијама.
– Предсједништво, Савјет министара, Парламентарна скупштина, на свим мјестима бићемо, али нећемо доносити одлуке. Што се тиче других одлука нивоа одлучивања, комуникацијска, службена и остала, све остаје на истом нивоу – навео је он.
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је српски представници у заједничким институцијама БиХ настављају рад, али на начин како је то утврдила НСРС.
Прво закон о одласку страних судија, па о начину одлучивања
Додик је рекао да одлуке неће бити усвајане у Парламентарној скупштини, Предсједништву и Савјету министара док такав став неће важити за ниже нивое у заједничким институцијама. Овакви састанци убудуће ће чешће бити организовани, а најављено је да ће бити формирано Координационо тијело као спона између свих представника Српске у заједничким институцијама.
Никада се представници Републике Српске у заједничким институцијама нису окупили у толиком броју као данас у Источном Сарајеву.
Били су ту посланици, делегати, министри, њихови замјеници, директори агенција, установа. Мањи број попут СДС-ових и ПДП-ових посланика у Представничком дому није дошао, а неки попут Гордана Милинића нису ни позвани.
Присутни су добили информацију како да дјелују у будућем периоду. Речено им је да се неучествовање у доношењу одлука у органима БиХ односи само на Предсједништво, оба дома Парламентарне скупштине и Савјет министара.
– Што се тиче других нивоа одлучивања за сада остаје у редовној активности, дакле и радноправна питања и друга питања наравно нису заустављена, зато је било потребnо људима да се објасни о чему се ради. Дакле потпуни успјех овог састанка, на њему ништа није тајно урађено – рекао је Додик.
Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија је рекао да ће се понашати управо онако како је речено.
– Јасна је одлука да сви настављају рад у заједничким инстиутуцијама како је утврдила Народна скупштина Републике Српске – додао је Тегелтија.
Милорад Додик је поновио да је у току финализовање приједлога Закона о Уставном суду БиХ који би данас или сутра као заједнички приједлог српских и хрватских странака требало да буде предат у парламентарну процедуру. Додик вјерује да су понуђена рјешења корисна и прихватљива и за Бошњаке.
– Имајући у виду супституцију три странца и њихово учешће, сада је предвиђено да Предсједништво бира, да то буду представници конститувних народа, а потврђује Дом народа Парламентарне скупштине , а остале судије као што је до сада два из Српске и четири из ФБиХ – додао је Додик.
Објаснио је да ће послије првог приједлога о замјени страних домаћим судијама, услиједити приједлог закона који ће регулисати начин одлучивања у самом Уставном суду БиХ, како би била заштићена Српска. Додик каже да није хтио да коментарише синоћњи састанак са америчким амбсадором већ да је то урадио тек када се у медијима појавила изјава Ерика Нелсона.
– Онда сам видио да је он нешто изнио неке ствари да ће он нешто подузети. Ако се то односи на састанак са мном ја имам право да кажем да је то пријетња, а његова је ствар да то схвати како хоће,. Република Српска никоме не пријети – поручио је Додик.
Не треба нико да сумња у одлучност српских представника да ће поштовати одлуке Народне скупштине, гдје ће за 60 дана бити разматрано шта је урађено са приједлогом Закона о Уставном суду БиХ, али биће разматрано и понашање представника Српске у заједничким институцијама.
Иначе, прес конференција прошла је у знаку малициозних и непрофесионалних напада већине федералних новинара, који су практично тиме показали шта политичко Сарајево мисли о праву Срба да се боре за своју уставну позицију у БиХ.