– То је жалосно и драстично рјешење, а вјерујем да свакога ражалости и ово што се сада дешава на улицама Црне Горе, односно начин на који људи, а посебно црквени великодостојници морају да реагују – истакла је Цвијановићева.

Предсједница Српске је оцијенила да оно што остаје непознаница јесте – коме је уопште требало овако нешто, и то је питање које сви постављају.

– Ми морамо признавати улогу Цркве са свим њеним потребама и вриједностима. Црква и држава су раздвојени, али и једни и други брину о сваком човјеку, породици, духовном стању нације… И црква и држава раде исти посао, свако на свој начин на добробит народа – истакла је предсједница Републике.

Према њеним ријечима, у Црној Гори десио се очигледно велики проблем у комуникацији и на крају је дошло до једног овако драстичног рјешења.

– Апсолутно се не слажем с тим и сматрам, ако треба статусно нешто да се преиспита, да су разговори, преговори и договори кључ рјешења – закључила је Цвијановићева.

Законом о слободи вјероисповијести у Црној Гори предвиђа се да држава постаје власник свих вјерских објеката који су изграђени до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.

Усвајање Закона о слободи вјероисповијести у Скупштини Црне Горе наишло је на отпор вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.