Тегелтија: У фокусу рада социо-економске реформе

05.12.2019 Актуелно

Износећи експозе пред посланицима Представничког дома парламента БиХ, Тегелтија је изразио пуну приврженост начелима и вриједностима на којима почивају савремене демократије свијета и нагласио да ће бити правило понашања новог Савјета министара.

– У потпуности сам свјестан одговорности према народима и грађанима БиХ и спреман сам да заједно са вама посланицима формирамо и обезбиједимо стабилно функционисање власти у БиХ, чији ће задатак бити да убрза провођење неопходних законодавних, социо-економских и друштвених реформи, а које ће приоритетно бити усмјерене на рјешавање свакодневних животних питања грађана, те понудити одговорно управљање, владавину права, сигурност и просперитет – рекао је Тегелтија.

Он је навео да је свјестан свих обавеза које очекују Савјет министара и њега као предсједавајућег, као и тежине задатка који носи ова функција и великих очекивања од грађана који желе сигурну будућност у БиХ за себе и своје породице.

– БиХ већ више од годину дана након избора није успјела да формира власт на нивоу БиХ и то нам је свима заједно обавеза да у наредном периоду радимо максимално предано, како би покушали да надокнадимо и вријеме које је пропуштено у претходних годину дана. С тим у вези, опредијељен сам у потпуности да Савјет министара допринесе убрзању реформских процеса, како би БиХ могла почети преговоре о придруживању ЕУ – рекао је Тегелтија.

Он је појаснио посланицима Представничког дома да документ који данас представља није детаљан програм рада Савјета министара за мандатни период, већ основне смјернице за рад, јер је план рада могуће сачинити тек након завршетка процеса избора Савјета министара и најавио да ће након избора свих министара у Савјету министара бити припремљен и објављен детаљан план рада за мандатни период.

– Имајући у виду спор процес формирања власти, ми немамо право на стотину дана које су имале све новоизабране власти у БиХ. Због тога морамо одмах након формирања Савјета министара одблокирати процесе у Савјету министара и Парламентарној скупштини БиХ, усвојити Буџет за 2020. годину и средства за инвестиције ставити на располагање ентитетима – истакао је Тегелтија.

Он је изразио захвалност лидерима политичких партија који су успјели да усагласе Принципе за формирање власти на нивоу БиХ, наводећи да ће они бити смјернице за рад у будућем периоду.

У ФОКУСУ РАДА СОЦИО – ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ

Тегелтија је истакао је да су кључне реформске области које ће бити у фокусу Савјета министара уско везане са приоритетима у Заједничким социо-економским реформама за 2019-2022. годину, које су већ усвојиле владе Републике Српске и Федерације БиХ.

Подносећи експозе рекао је да ће се те реформе наћи на дневном реду прве сједнице Савјета министара.

– Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за дјеловање Савјета министара у наредном периоду, с циљем да што прије добијемо кандидатски статус. И на крају, политике са међународним финансијским институцијама, које ће кроз рад власти на нивоу БиХ одблокирати неопходне инвестиције у земљи, у самом су врху наших приоритета – нагласио је Тегелтија.

Он је нагласио да су кључне реформске области Савјета министара економија, реформа јавне управе, евроинтеграције, владавина права, односи унутар БиХ, сарадња са међународним финансијским институцијама и међународном заједницом, мигрантска криза, избјеглице, расељена лица и повратници и млади, жене и остале осјетљиве категорије.

– БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Свјетске банке, требало би неколико деценија да се приближи просјеку ЕУ – рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да недовољан развој приватног сектора и низак ниво инвестиција представљају значајан изазов, посебно јер приватни сектор има потешкоћа да остане конкурентан и недостаје му потребне динамичности за извозно оријентисани раст.

– Према подацима Међународне финансијске корпорације, његов удио у бруто домаћем производу земље је тек 65 одсто и најнижи је у регији, док је продуктивност рада мања од половине седам мањих привреда у транзицији у Европи. Према истом извјештају, само 15 одсто радно способног становништва у БиХ формално је запослено у приватном сектору, док је јавни сектор и даље прегломазан, пружајући трећину свих радних мјеста у земљи – навео је Тегелтија.

Он је рекао да, према Глобалном индексу конкурентности за 2018/19. годину, БиХ за разлику од претходних година није побољшала своју позицију, те да је и даље ниско рангирана, што указује на то да није дошло до значајних помака по питању њене конкурентске позиције.

– Анкетна стопа запослености за БиХ за 2018. годину износила је 34,3 одсто, и у благом је порасту у односу на претходну годину. Према административним подацима, у 2018. години у просјеку је било 804.497 особа запослено, од чега су 341.521 биле жене. Ово представља повећање у односу на претходну годину када је 784.094 особа било запослено, од чега 329.922 су биле жене – истакао је Тегелтија.

Он је додао да и остали анкетни показатељи, стопа незапослености и стопа активности, биљеже позитиван тренд, међутим у поређењу са земљама из окружења, стопа запослености не биљежи значајне помаке, те да се посебно жене и млади суочавају са изазовима у запошљавању.

Тегелтија је рекао да је још од 2015. године, кроз Реформску агенду дефинисано смањење оптерећења рада, јер високи намети на рад, негативно утичу на плате радника и конкурентност приватног сектора и да је осим тога просјечна разлика између плата у јавном и приватном сектору највећа у регији, што је првенствено посљедица значајног присуства сиве економије.

Према Извјештају о лакоћи пословања, каже Тегелтија, БиХ је и даље ниско рангирана, а кључни разлог је неусклађеност прописа који се односе на унутрашње тржиште и трговину, политичка нестабилност и неефикасна администрација.

– Према томе, један од приоритета у БиХ је успостављање јединственог економског простора којим би се уклониле препреке за слободно кретање роба и услуга, што подразумијева хоризонталну хармонизацију прописа између различитих нивоа власти, у складу са уставним уређењем БиХ и надлежношћу институција – оцијенио је Тегелтија.

Према Глобалном иновацијском индексу за ову годину, истакао је Тегелтија, БиХ је рангирана на 76. мјесто од 130 земаља и није направила помаке у области истраживања и иновација.

– Нажалост, БиХ је и даље најлошије пласирана земља са Балкана. Процијењена укупна издвајања за истраживања, и приватна и јавна улагања, износила су око 0,2 одсто БДП-а, што показује да од 2013. па до данас и даље веома мало средстава издвајамо у те сврхе. ИТ сектор би могао значајније подстаћи конкурентност, иновативност, повећати потенцијал раста земље и понудити нова рјешења у борби против корупције – оцијенио је Тегелтија.

Он је додао да у складу с анализом Међународног монетарног фонда, на свим нивоима власти у БиХ постоји више од 550 предузећа у јавном власништву која запошљавају око 80.000 људи или око 11 одсто свих запослених у земљи.

– Истовремено, око једне трећине процијењених укупних пореских дуговања су дугови јавних предузећа, док је већина јавних предузећа у неизвјесној финансијској ситуацији. Овакво стање узрокује поремећаје на тржишту и неадекватну расподјелу привредних ресурса, док продуктивност у јавном сектору, у већини случајева, није на задовољавајућем нивоу – указао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, све наведено има за посљедицу да због недостатка прилика и перспективе за будућност, грађани напуштају земљу, посебно образовани, квалификовани и млади људи, чиме се радна снага додатно смањује, а БиХ остаје без људског капитала.

Према подацима Свјетског економског форума, БиХ је по одливу мозгова рангирана на 140. мјесто од 144 земље, те велики одлазак квалификоване радне снаге остаје један од најхитнијих и најозбиљнијих изазова са којима се земља сусреће, јер ће садашњи демографски проблем у будућности постати највећи економски проблем.

НЕОПХОДНО ПОВЕЋАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ И РЕСТРУКТУИРАЊЕ ПРИВРЕДЕ

Тегелтија је истакао је да је за одржив убрзан економски раст неопходно повећање конкурентности привреде, боље пословно окружење, реструктуирање привреде, посебно јавног сектора, боља заштита домаће привреде и подстицање инвестиција.

Навео да су укупне јавне финансије у БиХ у добром стању, а кључни макроекономски показатељи позитивни, те да је одговорном економском политиком коју су у претходном временском периоду проводиле владе ентитета и Савјет министара осигуран стабилан раст БДП-а.

Износећи експозе пред посланицима Представничког дома парламента БиХ на данашњој сједници у Сарајеву, он је навео да је одржив раст БДП-а који треба да буде заснован на расту инвестиција, повећању извоза роба и услуга и смањењу јавних расхода планиран и у будућем временском периоду.

– Апсолутно свјесни уставне позиције Савјета министара када је ријеч о економији, спремни смо провести све неопходне реформе које усагласимо са Владом Републике Српске и Владом Федерације БиХ, а које ће имати за циљ одржив и убрзан економски раст. У сарадњи са властима на ентитетском нивоу, предузећемо одлучне кораке у правцу смањења пореског оптерећења рада, како би подстакли конкурентност и омогућили додатно повећање плата – нагласио је Тегелтија.

С циљем унапређења пословног окружења и јачања јединственог економског простора, рекао је Тегелтија, инсистираће да Управа за индиректно опорезивање БиХ значајно скрати процедуре издавања ПДВ броја, а заједно са властима у Српској и Ф БиХ радиће на пуном провођењу својих закона о електронском потпису и осигурању интероперабилности система електронског потписа у цијелој БиХ.

– Побољшаћемо наплату индиректних пореза, ојачаћемо капацитете за управљање јавним дугом, обезбиједићемо већу сигурност макроекономских пројекција и унаприједити буџетско планирање. Створићемо фискални простор за јавна улагања ради убрзања развоја саобраћаја, одрживе енергије и дигиталне инфраструктуре, те бољег повезивања БиХ са глобалном економијом. Припремићемо и ојачати пројекте дигитализације за јавни сектор и пословну заједницу – рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да ће нови Савјет министара, у сарадњи са међународним финансијским институцијама, ограничити запосленост, те издатке за плате и укупну потрошњу на плате у јавном сектору, радећи тако на унапређењу ефикасности и продуктивности јавне управе.

– У складу са обавезама из Заједничких социо-економских реформи за период 2019-2022. година, усвојићемо Закон о порезу на додату вриједност с циљем усклађивања с директивама ЕУ и подршке привредним друштвима. Такође, усвојићемо коначно и Закон о осигурању депозита, чиме ће се заокружити оквир за санацију банака у складу са Директивом о начинима за осигурање депозита и Директивом о опоравку и санацији банака. Пружићемо пуну подршку ентитетским владама како би се у потпуности имплементирао Пројекат јачања банкарског сектора у цијелој БиХ – нагласио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, посебну пажњу посветићемо унапређењу дигиталне трансформације БиХ, како би се ослободио потенцијал ИТ сектора у унапређењу иновативности, конкурентности и развоју.

– Поред тога, провешћемо дигиталну трансформацију услуга кроз веће кориштење е-управе и е-услуга како би се упоставио предвидив, транспарентан, ефикасан и одговоран систем за подршку грађанима и привреди, а с друге стране омогућио систем за нове начине у борби против корупције – појаснио је Тегелтија.

С циљем побољшања управљања и транспарентности јавних предузећа, додао је он, заједно са властима на ентитетском нивоу, израдиће јавно доступне и хармонизоване Регистре јавних предузећа с ажурним информацијама о власништву, запосленим радницима и свеобухватним финанцијским извјештајима, укључујући стање дуга предузећа, те увести „ОЕЦД“ принципе корпоративног управљања у јавна предузећа.

Он је најавио да ће нови Сајет министара, у сарадњи са пословном заједницом и њиховим удружењима, те властима на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ, радити заједно на идентификацији мјера које је потребно спровести на нивоу БиХ, с циљем заштите домаће привреде, посебно пољопривредне производње.

НЕОПХОДНО ПОВЕЋАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ И РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ПРИВРЕДЕ

Истакао је да је за одржив убрзан економски раст неопходно повећање конкурентности привреде, боље пословно окружење, реструктурирање привреде, посебно јавног сектора, боља заштита домаће привреде и подстицање инвестиција.

Тегелтија је навео да су укупне јавне финансије у БиХ у добром стању, а кључни макроекономски показатељи позитивни, те да је одговорном економском политиком коју су у претходном временском периоду проводиле владе ентитета и Савјет министара осигуран стабилан раст БДП-а.

Износећи експозе навео да је одржив раст БДП-а који треба да буде заснован на расту инвестиција, повећању извоза роба и услуга и смањењу јавних расхода планиран и у будућем временском периоду.

– Апсолутно свјесни уставне позиције Савјета министара када је ријеч о економији, спремни смо провести све неопходне реформе које усагласимо са Владом Републике Српске и Владом Федерације БиХ, а које ће имати за циљ одржив и убрзан економски раст. У сарадњи са властима на ентитетском нивоу, предузећемо одлучне кораке у правцу смањења пореског оптерећења рада, како би подстакли конкурентност и омогућили додатно повећање плата – нагласио је Тегелтија.

С циљем унапређења пословног окружења и јачања јединственог економског простора, рекао је Тегелтија, инсистираће да Управа за индиректно опорезивање БиХ значајно скрати процедуре издавања ПДВ броја, а заједно са властима у Републици Српској и Федерацији БиХ радиће на пуном провођењу својих закона о електронском потпису и осигурању интероперабилности система електронског потписа у цијелој БиХ.

– Побољшаћемо наплату индиректних пореза, ојачаћемо капацитете за управљање јавним дугом, обезбиједићемо већу сигурност макроекономских пројекција и унаприједити буџетско планирање. Створићемо фискални простор за јавна улагања ради убрзања развоја саобраћаја, одрживе енергије и дигиталне инфраструктуре, те бољег повезивања БиХ са глобалном економијом. Припремићемо и ојачати пројекте дигитализације за јавни сектор и пословну заједницу – рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да ће нови Савјет министара, у сарадњи са међународним финансијским институцијама, ограничити запосленост, те издатке за плате и укупну потрошњу на плате у јавном сектору, радећи тако на унапређењу ефикасности и продуктивности јавне управе.

– У складу са обавезама из Заједничких социо-економских реформи за период 2019-2022. година, усвојићемо Закон о порезу на додату вриједност с циљем усклађивања с директивама ЕУ и подршке привредним друштвима. Такође, усвојићемо коначно и Закон о осигурању депозита, чиме ће се заокружити оквир за санацију банака у складу са Директивом о начинима за осигурање депозита и Директивом о опоравку и санацији банака. Пружићемо пуну подршку ентитетским владама како би се у потпуности имплементирао Пројекат јачања банкарског сектора у цијелој БиХ – нагласио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, посебну пажњу посветићемо унапређењу дигиталне трансформације БиХ, како би се ослободио потенцијал ИТ сектора у унапређењу иновативности, конкурентности и развоју.

– Поред тога, провешћемо дигиталну трансформацију услуга кроз веће кориштење е-управе и е-услуга како би се упоставио предвидив, транспарентан, ефикасан и одговоран систем за подршку грађанима и привреди, а с друге стране омогућио систем за нове начине у борби против корупције – појаснио је Тегелтија.

С циљем побољшања управљања и транспарентности јавних предузећа, додао је он, заједно са властима на ентитетском нивоу, израдиће јавно доступне и хармонизоване Регистре јавних предузећа с ажурним информацијама о власништву, запосленим радницима и свеобухватним финанцијским извјештајима, укључујући стање дуга предузећа, те увести „ОЕЦД“ принципе корпоративног управљања у јавна предузећа.

Он је најавио да ће нови Сајет министара, у сарадњи са пословном заједницом и њиховим удружењима, те властима на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ, радити заједно на идентификацији мјера које је потребно спровести на нивоу БиХ, с циљем заштите домаће привреде, посебно пољопривредне производње.

ИМПЕРАТИВ У РАДУ – РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА И САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Нагласио је да развој енергетских потенцијала БиХ мора бити императив у будућем раду Савјета министара.

Износећи експозе Тегелтија је нагласио да је стабилан енергетски сектор питање стабилности, безбиједности и самосталности друштва, а тек онда комерцијално питање.

– БиХ су нужно потребна паметна улагања која ће значајније и циљано покренути економску активност, а гдје сектор енергетике има велику улогу. Домаћи и европски енергетски контекст у тренутном раздобљу пун је великих одлука, изазова и неизвјесности. Земље ЕУ предводе провођење политике чисте енергије, значајно мијењајући енергетске парадигме, регулаторне механизме и инвестиционе потребе. Оквирна енергетска стратегија БиХ до 2035. године даје смјер развоја енергетике у БиХ, те тражи прави баланс у контексту ‘енергетске трилеме’ – рекао је Тегелтија.

Наводећи да је свјестан ограничења која стоје пред Савјетом министара у области енергетике, Тегелтија сматра да је покретање инвестиционих улагања, тржишних и регулаторних реформи у свим сегментима енергетике, подржаних с чврстим и структурираним провођењем од свих кључних учесника, од критичне важности за БиХ.

Он је нагласио да се смјернице за развој енергетике у БиХ базирају на политикама одрживог развоја кроз три аспекта – сигурност снабдијевања,
конкурентност цијена и политику декарбонизације, односно чишће енергије.

– Јасан смјер развоја енергетике важан је предуслов за јачање инвестиционих активности у енергетици, што ће посљедично довести и до раста инвестиционих активности и у другим, повезаним привредним гранама, те имати шири позитиван учинак на цјелокупну економију – оцијенио је Тегелтија.

Када је ријеч о области саобраћаја, Тегелтија је у експозеу навео да та област мора допринијети одрживом и стабилном економском развоју кроз четири општа циља, а то су: осигурати институционалну ефикасност, финансијску одрживост, подстицање економског развоја и рјешавање еколошких и друштвених утицаја.

– Ова четири циља мораће бити постигнута кроз специфичне акције у складу са потребама и специфичностима Републике Српске, ФБиХ и Брчко Дистрикта – појасниоје Тегелтија.

Имајући у виду позицију Савјета министара у процесу изградње кључних саобраћајница, Тегелтија је навео да ће нови Савјет министара урадити све да обезбиједе потребна финансијска средства за изградњу, те грантове који ће бити подршка ентитетима, и на тај начин ће обезбиједити све потребне услове за финансирање најзначајнијих пројеката у области саобраћајне инфраструктуре.

Према његовом мишљењу, кључни приоритети у БиХ у наредном периоду односе се на завршетак изградње Коридора Пет-це, изградњу ауто-путева Београд – Сарајево и Вукосавље – Брчко – Бијељина, изградњу моста преко ријеке Саве у Градишци, пуштање у саобраћај моста Братољуб у Братунцу, те успостављање пловности ријеке Саве.

– Успостављање путних комуникација са сусједним земљама и завршетак кључних путних праваца унутар БиХ, у сарадњи са ентитетима, биће још један од главних приоритета у раду Савјета министара – закључио је Тегелтија.

ЈАВНА УПРАВА МОРА БИТИ У ФУНКЦИЈИ ПРИВАТНОГ СЕКТОРА

Нагласио је да јавна управа мора бити у функцији приватног сектора као главне полуге привредног раста и истински сервис грађана.

– Циљ нам је да пажљивом реформом јавне управе дођемо до унапређења квалитета и учинка јавне управе – рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, процес реформе јавне управе проводи се посредством пројекта на којем БиХ ради већ неколико година, а који је већ дуго у застоју, због немогућности постизања договора о неким рјешењима.

– Савјет министара, у сарадњи са ентитетским владама, усвојиће потребне стратегије и акционе планове за реформу јавне управе и реформу управљања јавним финансијама, те успоставити заједнички оквир за праћење заснован на учинку и осигурати финансијску одрживост. Уједно, успоставићемо политичко тијело за доношење одлука у складу са уставним надлежностима и ојачати техничке координационе структуре, како би се унаприједио приступ реформи јавне управе на нивоу цијеле БиХ – истакао је Тегелтија.

Он је додао да ће нови Савјет министара у сарадњи са владама Републике Српске и Федерације БиХ измјенити законе о државној служби, осигуравајући поштовање начела заслуге у свим поступцима запошљавања, напредовања, отпуштања и побољшања управљања људским ресурсима.

ПРИСТУПАЊЕ ЕУ – ЈЕДАН ОД СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА БиХ

Тегелтија је рекао да је приступање ЕУ један од главних стратешких циљева БиХ и да о томе постоји веома висок степен сагласности.

Нагласио је да за њега процес приступања ЕУ није циљ сам по себи, већ представља најбољи оквир за реформе и развој БиХ, те да је БиХ на путу приступања ЕУ прешла дуг пут који је непотребно заустављен у овој години.

– Када говорим о евроинтеграцијама, прије свега, мислим на успостављање и примјену усвојеног механизма координације у пуном капацитету, унапређење програмирања Инструмента претприступне помоћи, те провођење препорука које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, све с циљем да БиХ што прије стекне статус земље кандидата – истакао је Тегелтија.

Подносећи експозе посланицима Представничког дома парламента БиХ, он је нагласио да је провођење евопских инетеграционих процеса с циљем постизања пуноправног чланства у ЕУ једно од стратешких опредјељења БиХ и у наредном периоду.

У овим изазовним и рефомским временима и за саму ЕУ, рекао је Тегелтија, БиХ мора да покаже додатну спремност, иницијативу и снагу како би била препозната као равноправан партнер и кредибилан саговорник у овом процесу.

– Стицање статуса земље кандидата, за БиХ би представљало потврду досљедне и успјешне примјене највиших демократских стандарда и провођења реформских процеса у земљи, а првенствено корак ближе у достизању стандарда земаља чланица ЕУ – истакао је Тегелтија.

Он је оцијенио да је пут ка ЕУ заправо пут реформи у свим областима друштва и с тим у вези БиХ мора да буде спремна да испуни низ критеријума и обавеже се на досљедну примјену европских стандарда и вриједности.

Тегелтија је истакао да је први корак на том путу реализација приоритета из Аналитичког извјештаја Европске комисије као дијела Мишљења о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, подсјетивши да је у мају ове године Европска комисија објавила Мишљење дајући детаљну анализу тренутне ситуације у БиХ и листу приоритета у оквиру политичког и економског критеријума и 33 преговарачка поглавља, на којима институције у БиХ морају убрзано да раде на путу ка придружењу ЕУ.

„Свјесни смо свих потенцијалних изазова имајући у виду комплексност и тежину испуњавања појединих обавеза, али смо и спремни да одлучно наставимо да радимо на провођењу дефинисаних приоритета, при чему очекујемо подршку грађана и јавности, као неизоставног партнера у овом процесу, вјерујући да постоји њихово јасно опредјељење да се у потпуности интегришу у европске структуре и дијеле њихову стабилност“, рекао је Тегелтија.

Он је навео да је један од кључних задатака усаглашавање и усвајање Методологије израде Програма интегрисања БиХ у ЕУ и самог Програма, у складу са системом координације процеса европских интеграција у земљи.

– Желим да нагласим да је у току провођење припремних активности за нови вишегодишњи финансијски оквир ЕУ за период 2021-2027, односно за трећу генерацију Инструмента претприступне помоћи – навео је Тегелтија.

Он је рекао да је намјера је у наредном периоду нови Савјет министара ради на унапређењу процеса програмирања и повлачења средстава из фондова Европске уније.

– Такође, уложићемо додатне напоре за јачање апсорпционих капацитета и повећању стопе искориштености фондова ЕУ, а све са циљем усклађивања са стандардима ЕУ, јачања цивилног друштва, унапређења регионалне сарадње и достизања одрживог развоја и унапређења животног стандарда грађана – истакао је Тегелтија.

Он је најавио да ће предузети и неопходне мјере за унапређење приступа Програмима Уније које Европска комисија ставља на располагање земљама чланицама и земљама у процесу приступања ЕУ у различитим областима, а како би створили прилике за мала и средња предузећа, школе, студенте, универзитете, невладине организације, синдикате и удружења, да користе и црпе овај вид помоћи и бесповратних средстава ЕУ.

– Прихватање европских стандарда подразумијева ангажман цјелокупног друштва и активно учешће свих нивоа власти у процесу приступања чиме се исказује воља и спремност за унапређење квалитета живота грађана кроз јачање демократиских институција и владавине права, тржишном економијом, високим стандардима заштите људских и мањинских права и домаћим законодавством прилагођеним оном у ЕУ, на чему планирамо активно да радимо и у наредном периоду – оцијенио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, веома је важно да се разумије да процес придруживања ЕУ представља гаранцију заједничке будућности и сигурност да ће грађани БиХ живјети у бољем, праведнијем и богатијем друштву.

РАЗВИЈАТИ САРАДЊУ СА НАТО У СКЛАДУ СА ВОЉОМ КОНСТИТУТИВНИХ НАРОДА

Тегелтиј је констатовао је да БиХ мора развијати сарадњу са свима, у складу са уставним и законским рјешењима, али и у складу са исказаном вољом и опредјељењем свих њених конститутивних народа.

Нагласио да је у околностима постојања озбиљних безбједносних изазова којих није поштеђен нико, па ни БиХ, попут мигрантске кризе, радикализма и тероризма, неопходно развијати сарадњу са свима, на заједничким, партнерским односима.

– У том контексту, НАТО свакако има незанемарљиву улогу и БиХ своје односе са овом војно-политичком организацијом треба развијати у складу са властитим интересима и потребама, полазећи од ‘Програма реформи БиХ’, као базичног документа којим је дефинисан оквир даљег развоја односа између двије стране, али и одређене активности које надлежне инститиције у БиХ требају спровести у правцу јачања споствених капацитета како би биле способне одговорити на постојеће и будуће безбједносне изазове – истакао је Тегелтија.

Он је оцијенио да БиХ мора развијати сарадњу са свима, али и у складу са исказаном вољом и опредјељењем свих њених конститутивних народа, те само оне активности, биле оне унутрашњег или спољног карактера, које почивају на договору и сагласности свих у БиХ имају шансу за успјех, у корист и на добробит свих њених грађана.

– Само на тај начин БиХ ће се манифествовати као заједница равноправних народа. Не можемо себи дозволити било какав луксуз да питања о којима не постоји потпуна сагласност у БиХ доминирају нашим животима. Морамо се окренути развојним пројектима, његовати и развијати сарадњу са свима, на првом мјесту са нашим сусједима, али и са свима који су спремни да, на партнерским односима, градимо међусобне односе – рекао је Тегелтија.

Говорећи о владавини права, Тегелтија је представљајући експозе посланицима Представничког дома парламента БиХ навео да ће посебна пажња бити посвећена усаглашеним реформама у области правосуђа.

– Усвојићемо ревидирани Закон о Високом судском и тужилачком савјету и Закон о судовима у БиХ у складу са европским стандардима, провести мјере у области кривичног поступка наведене у акционом плану Високог судског и тужилачког савјета, те досљедно примијенити и унаприједити правила о именовању, оцјењивању рада, интегритету и едукацији судија и тужилаца – нагласио је Тегелтија.

Он је додао да ће бити усвојена и ревидирана Стратегија за рад на предметима ратних злочина, те да ће ревидирати законе о извршном поступку у ентитетима и Дистрикту Брчко, посебно с циљем смањења броја неријешених предмета у вези са комуналним услугама ослобађајући судове терета неспорних потраживања.

У области борбе против корупције, каже Тегелтија, осигураће провођење стратегија и акционих планова за борбу против корупције, посебно кроз обезбјеђивање одговарајућих ресурса и успостављање механизама за праћење.

– Показаћемо напредак у постизању резултата у сузбијању и превенцији корупције, посебно увођењем дјелотворних санкција које имају и превентивни ефекат, укључујући одузимање противправно стечене имовинске користи – појаснио је он.

У области безбиједности, нови Савјет министра ће, најавио је Тегелтија, побољшати капацитете за борбу против тероризма кроз бољу сарадњу и координацију, јачањем размјене криминалистичких обавјештајних података и успостављањем програма за спречавање радикализације и помагање у раскидању са насилним екстремизмом.

Када је ријеч о борби против организованог криминала, Тегелтија је најавио да ће бити ојачана сарадња међу агенцијама за провођење закона, посебно успостављањем специјализованих истражних тимова за више сложених случајева који укључују привредни криминал, корупцију и организовани криминал, побољшање међусобног приступа базама података и сигурну размјену информација, јачање финанцијских истрага и успостављање контактне тачке за ватрено оружје.

– У потпуности ћемо провести Споразум о оперативној сарадњи са Еурополом те показати напредак ка успостављању евиденције о истрагама, гоњењу, коначним пресудама, заплијени и одузимању имовине стечене кривичним дјелом у случајевима организованог криминала, са посебним фокусом на прање новца – истакао је Тегелтија.

Он је посебно истакао да ће нови Савјет министара радити на унапређењу институционалног и законодавног оквира, те јачању капацитета, како би се ојачала превенција и борба против корупције, организованог криминала, укључујући прање новца и тероризам.

ОДРЖАВАТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ СЈЕДНИЦЕ САВЈЕТА МИНИСТАРА И ВЛАДА СРПСКЕ И ФБиХ

Зоран Тегелтија нагласио је да је његова намјера да додатно унаприједи институционалну сарадњу између свих нивоа власти, јер је сигуран да добра институционална сарадња може да одблокира или убрза многе процесе у БиХ.

– С тим у вези, једна од мојих првих активности биће заједнички састанак са предсједником Владе Републике Српске и премијером Федерације БиХ, с циљем изналажења модалитета за чвршћу и редовну сарадњу на институционалном нивоу. Намјера ми је да уведемо праксу редовних кварталних састанака, јер сам сигуран да ћемо кроз заједнички рад и отворен и конструктиван дијалог, успјети да превазиђемо многа отворена питања – констатовао је Тегелтија.

Подсјетивши да су до сада одржане заједничке сједнице Савјета министара и Владе Србије, Влада Републике Српске и Србије, Владе Републике Српске и Владе ФБиХ, али да никада није одржан састанак Савјета министара и било које Владе ентитета, Тегелтија је најавио да ће успоставити механизам за одржавање заједничких сједница Савјета министара и влада ентитета, на којима ће заједнички утврђивати начине рјешавања проблема у БиХ и анализа онога што је већ урађено.

– Поред тога, хармонизација законских и подзаконских рјешења између различитих нивоа власти умногоме ће олакшати стварање јединственог економског простора у БиХ, те тако убрзати проток роба и услуга и већу мобилност капитала и радне снаге – оцијенио је он у експозеу.

Према његовим ријечима, пуна примјена усвојеног механизма координације омогућиће усаглашавање потребних реформских процеса, њихову бржу и лакшу имплементацију, прихватљиву свим нивоима власти у БиХ, јер је механизам координације „алат“ који омогућава да се дође до рјешења у свим ситуацијима, а са друге стране омогућава да БиХ „говори“ једним гласом према међународним финансијским институцијама и међународној заједници.

– За вријеме мандата овог Савјета министара неће се десити да аранжмани влада ентитета са међународним финансијским институцијама буду заустављени због тога што Савјет министара није испунио своје обавезе, а усаглашене политике између влада ентитета биће увијек и политике Савјета министара. Такође, желимо наставити изградњу добросусједских односа са Србијом, Хрватском и Црном Гором уз рјешавање отворених питања на принципима реципроцитета, међусобног уважавања и поштовања међународног права – истакао је Тегелтија.

ЗА РЈЕШАВАЊЕ МИГРАНТСКЕ КРИЗЕ НЕОПХОДНА КООРДИНАЦИЈА СВИХ НИВОА ВЛАСТИ

Рекао је да је повећан прилив миграната у БиХ у прошлој и овој години открио бројне недостатке и непостојање координације између различитих нивоа власти.

– Мигрантска криза већ дуже времена представља велики социјални проблем, а прије свега и безбједносни. Међутим, власт у претходном периоду није имала адекватан одговор на овај растући проблем. Кроз реаговање на повећане миграцијске токове власт у БиХ показала је значајне институционалне и координацијске слабости, а миграциона политика спада у искључиву надлежност нивоа БиХ. Механизми одговора на кризу који се односе на контролу граница су слаби и захтијевају значајна побољшања указао је Тегелтија.

Подносећи експозе он је оцијенио да Министарство безбиједности, нажалост, није успјело осигурати дјелотворну координацију и осигурати адекватан надзор граница, идентификацију и регистрацију миграната.

Према његовим ријечима, ово питање је погоршано непостојањем одговарајуће анализе ризика, криминалистичких обавјештајних података и размјене биометријских података.

– Ипак, с обзиром на величину проблема, посветио сам питању мигрантске кризе посебну пажњу и овом екпозеу. Прецизније говорећи, затварање мигрантске руте преко централне Србије према Мађарској и источној Хрватској крајем 2017. године, довело је до отварања рута према БиХ. До тада су у БиХ регистровани само спорадични случајеви илегалног преласка границе. Овај проблем је ескалирао у 2018. и 2019. години, током којих је од Службе за послове са странцима БиХ регистровано више од 25.000 илегалних миграната на годишњем нивоу. О величини проблема говори и податак да је само у 2015. години у Србији регистрован прелазак око 750.000 миграната – навео је Тегелтија.

Он је нагласио да је кључни проблем што мигранти, који готово несметано долазе у БиХ, не посједују лична документа како би се могао утврдити њихов идентитет.

– То су углавном мушкарци, старости до 35 година, који на територију БиХ улазе илегално, кршећи међународне и домаће прописе. Сходно наведеном, постоји оправдана бојазан да је ријеч о безбједносно интересантним лицима, која се могу довести у везу са терористичким организацијама и учешћем на страним ратиштима. Већина ових особа у БиХ улази из Србије, док мањи дио стиже из Црне Горе. У оба случаја за уласке у БиХ се користе различити локалитети у пограничном појасу који не спадају у службене граничне прелазе – истакао је Тегелтија.

Он је оцијенио да ниједан орган нити држава не може самостално ријешити овај безбједносни проблем те је потребно дјеловати заједно и тражити регионално рјешење.

– У оквиру ових активности неопходно је строго се придржавати Уставом и законом прописаних надлежности и овлашћења. Сви имамо професионалну, људску и моралну обавезу да предузмемо све што је у нашој моћи да заштитимо територију и грађане и очувамо повољан безбједносни амбијент. У рјешавању ове кризе од изузетног значаја је синхронизовано и заједничко дјеловање Координационог тијела за питања миграција у БиХ, Координационог тијела за праћење кретања илегалних миграната преко територије Републике Српске и надлежних субјеката у кантонима који су највише изложени проблемима у вези са кретањем илегалних миграната – оцијенио је Тегелтија.

Он је најавио да ће Савјет министара у наредном периоду ставити у фокус реализацију одређених активности, међу којима је и интензивирање сарадње и правовремена размјена информација свих надлежних субјеката у региону с циљем да се идентификују и ставе под надзор и контролу сва лица која су на било какав начин повезана са терористичким организацијама или учешћем на страним ратиштима.

– Неопходно је додатно материјално и техничко опремање Граничне полиције БиХ и других послицијских агенција које директно пружају помоћ Граничној полицији у складу са потписаним споразумима, имајући у виду да контрола тзв. природних граница према Црној Гори и Републици Србији, контрола на досадашњи начин не може дати одговарајући успјех – истакао је он.

Према његовим ријечима, средства за ове намјене потребно је обезбиједити из властитог буџета и путем сарадње са међународним партнерима.

– Прије свега, потребна је набавка опреме за дневно и ноћно осматрање, различите врсте сензорских и радарских система за откривање илегалних прелазака, дронова за надзор границе, опреме за документовање, теренска возила… Такође, потребно је обезбиједити додатна финансијска средстава за материјалне трошкове /гориво, одржавање возила, додаци на плате за прековремени рад, смјештај на терену, трошкови кориштења телекомуникационе опреме и слично – нагласио је Тегелтија.

Он је навео да је потребно обезбиједити и пријем нових полицијских службеника у Граничној полицији БиХ, с обзиром на тренутну кадровску непопуњеност и изражену проблематику из домена надлежности Граничне полиције.

– Потребно је, такође, оптималније користити постојеће људске капацитете њиховим ангажовањем на најугроженијим подручјима. Такође, треба наставити са пружањем помоћи Граничној полицији БиХ од МУП-а Републике Српске и полицијских агенција са нивоа БиХ, односно Сипе и Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ, као и кантоналних и федералног МУП-а у оквиру њихове територијалне надлежности – додао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, пружање помоћи треба организовати на основу потписаних споразума о пружању помоћи Граничној полицији БиХ, у мјери која неће умањити оптимално испуњавање њихових примарних задатака.

– Неопходно је појачати мјере на спречавању, откривању и процесуирању лица и криминалних група које се доводе у везу са кријумчарењем миграната, а са посебним акцентом на облике организованог и прекограничног криминалитета. Са жртвама кријумчарења поступати у складу са домаћим законодавством, међународним конвенцијама и препорукама – навео је Тегелтија.

Он сматра да је неопходно интензивирати сарадњу на регионалном нивоу, као и сарадњу са Међународном организацијом за миграције, те да је од виталног значаја заштита источне границе, са основним циљем смањења прилива миграната на територију БиХ.

АКТИВНОСТИ С ЦИЉЕМ РЈЕШАВАЊА ПИТАЊА ИЗБЈЕГЛИЦА, РАСЕЉЕНИХ И ПОВРАТНИКА

Тегелтија је рекао да рјешавање питања избјеглица, расељених лица и повратника мора бити приоритет у мандату новог Савјета министара, а активности ће се одвијети у три сегмента – обнова стамбених јединица и објеката, одрживи повратак и електрификација.

Када је ријеч о сегменту обнове стамбених јединица и објеката, Тегелтија је најавио да ће се активности на рјешавању отворених питања у том домену проводити кроз регионални Програм стамбеног збрињавања, Пројекат затварања колективних центара и алтернативних смјештаја путем осигурања јавних стамбених рјешења, Пројекат реконструкције стамбеног фонда, преко Саудијског развојног фонда, Пројекат реконструкције стамбеног фонда, преко Фонда за међународни развој и Пројекат стамбеног збрињавања Рома.

– Да би обезбједили одрживи повратак, радићемо на обнови комуналне и социјалне инфраструктуре, а посебан сегмент биће електрификација. Према томе, нови Савјет министара интензивно ће проводити мјере које ће осигурати одрживи повратак прогнаних и расељених лица – појаснио је Тегелтија.

Подносећи експозе пред посланицима Представничког дома парламента БиХ, Тегелтија је навео да ће политике које пружају прилике младим људима, женама и осталим осјетљивим категоријама бити у посебном фокусу Савјета министара.

– Велики одлазак квалификоване радне снаге остаје један од најхитнијих и најозбиљнијих изазова за земљу. Нажалост, образовање и даље не пружа једнаке могућности за све, а при том мислим на ученике из реда мањина и оне са инвалидитетом – рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да БиХ и даље пати од неусклађености вјештина са тржиштем рада, док готово 90 одсто незапослених остаје дугорочно незапослено, а посебно се жене и млади суочавају са изазовима у запошљавању.

Према најновијој анкети о радној снази из 2018. године, каже Тегелтија, стопа незапослености младих износи 38,8 одсто, док је, поређења ради, стопа незапослености младих у ЕУ 14,5 одсто.

– Само је око једне трећине свих радноспособних жена економски активно, било да су запослене или траже запослење, док би БДП земље у просјеку могао бити 20 одсто већи уколико би жене учествовале на тржишту рада на истом нивоу као и мушкарци. Стална висока разлика у запослености код полова од преко 20 процентних поена није се побољшала посљедњих година и двоструко је виша од просјека ЕУ – прецизорао је Тегелтија.

С тим у вези, најавио је он, Савјет министара ће, у сарадњи са владама Републике Српске и ФБиХ, осигурати подстицаје и посебне програме финансирања предузетничког капитала и предузетништва младих, како би се поједноставило оснивање предузећа од стране младих људи, посебно у секторима високог потенцијала као што су туризам, услужне дјелатности, информационе технологије и креативне индустрије.

Архива