За било какву сарадњу са НАТО, потребне одлуке Предсједништва

26.11.2019 Вијести

Истиче и да су јаке чланице НАТО дале гаранцију да неће бити захтјева о чланству, због чега је и одлучено да се документ подржи.

– То није Национални акциони план, нема ни назив тога и оно што смо могли да придобијемо у разговорима с представницима различитих земаљама, а важним чланицама НАТО, јесте чињеница да су они рекли да то неће послужити за активирање било чега. То је нешто што је нама дало основу да кажемо – ОК, идемо у то – рекао је Додик и додао да вјерује у озбиљност великих земаља.

Поручио је народу у Српској да нема потребе за било каквом секирацијом.

– Ја нисам човјек који је спреман да жртвује минималне интересе Републике Српске. Нисам спреман да за било какву власт деградирам одлуке Народне скупштине Републике Српске. Када се формира Савјет министара и када ступи на снагу оно што је договорено, ја ћу бити тај који ће иницирати сједницу Народне скупштине и доставити и јавности тај документ у којем ће моћи да процијене – истакао је српски члан Предсједништва БиХ.

Поручио је да је кључна реченица у самом почетку тог документа гласи – Тај документ не прејудицира чланство и да су за било какву одлуку о сарадњи са НАТО потребне нове одлуке Предсједништва.

Сличан документ, каже, потписале су пет земаља чланица ЕУ и пет које нису чланице . Поновио је да је БиХ до сада сарађивала с алијанском кроз Партнерство за мир, и кроз двогодишњи аранжман АЈПАП који истиче крајем године. Критике опозиције каже нису основане, СДС и ПДП до сада су игнорисали све одлуке Парламента Српке, а сада траже да посланици расправљају о Програму реформи.

– Ја им желим захвалити и честитати што су прихватили такву политику. Kамо среће да су то прије годину дана прихватили па одбили акциони план, неко су спекулисали. Свако бира како се борити у политици и то све има смисла све док не угрозите основне народне и националне интересе и саму Републику Српску, а с њихове стране је било масовних угрожавања Српске – навео је Додик.

Сматра да бошњачки политичари управљају СДС-ом и ПДП-ом, јер их желе задржати што дуже за партнере у бх.институцијама. Каже да су СНСД и Хрвати одавно спремни за формирање Савјета министара, али да за Бошњаке није сигуран и да СДА стоји на климавим ногама.

Очекивања од формирања Савјета министара су прије свега, каже Додик да се одблокирају средства која припадају Републици Српској и наставе започети пројекти.

Говорећи о недавном обиљежавању 24 године од парафирања Дејтонског споразума, Додик је истакао да је његово највеће достигнуће Република Српска која је показала да може да буде формирана у миру, одбрани се у рату, те да се појави на међународној сцени као фактор преговарања.

– Република Српска је потписница свих 11 анкеса Дејтонског споразума. Она се појављује у кључним анексима – четири који је Устав БиХ и 10 који уводи високог представника само за цивилна питања, што је он злоупотријебио не проводећи тај анекс, него вршећи насиље и криминал међународних размјера – рекао је Додик.

Говорећи о мигрантској кризи, он је оцијенио да БиХ још нема одговор јер нема институције која се бави тиме.

– Више су ту поједини српски кадрови покушали да наметну неке вануставне ствари Српској, као што је извођење војске на границу са Србијом, што ми никада нећемо прихватити. Нисмо прихватили ни да припадници Фронтекса дођу на границу између БиХ и Хрватске. То би то довело до тога да граница према Хрватској буде још затворенија, док би према Србији и Црној Гори била отворенија за мигранте – рекао је Додик.

Српска је, додао је он, донијела двије важне одлуке – да на њеној територији неће бити формирани мигрантски центри, као и да треба да помогне мигрантима да што прије прођу до дестинација у Федерацији БиХ.

Говорећи о Инвестиционом плану за 2020. годину, вриједном милијарду марака, Додик каже, 300 милиона иде на изградњу Коридора 5Ц, 60 милиона за изградњу болнице у Добоју, око 300 милиона за реконструкцију магистралних путева у Српској, на изградњу ХЕ Бистрица и Бук Бијела, као и на пројекте изградње водоводних и канализационих мрежа.

За најављено повећање најниже плате на 550 КМ потребно је 70 милиона, за повећање пензије од три одсто, 40 милиона и све то говори, истиче српски члан Предсједништва да се сваки остварени прилив усмјерава за побољшање животног стандарда грађана Српске.

Архива