– Моје присуство на овом историјском мјесту и одавање поште Српским жртвама дио је заједничког обиљежавања Србије и Републике Српске важних датума и догађаја у историји српског народа – изјавио је за Радио Републике Српске, српски члан Предсједништва Милорад Додик.

Додик је подсјетио да је Крф мјесто које се не може заобићи у српској националној историји и да представља симбол почетака српско – грчког пријатељства.

– Република Српска се на овај начин укључила у обиљежавање страдања српских војника међу којима је и значајан број наших предака са подручја на којем је данас створена наша Република – истакао је Додик у телефонској изјави за наш Радио.

Фото: СРНА
Фото: СРНА

Он је подсјетио да је у овом рату страдало близу 50 одсто мушке популације, што се одразило и на будућност Српске нације.

– Срби су тада извојевану слободу подјелили и са осталим народима који су то на крају вијека узвратили сатанизацијом и распадом земље – закључује Милорад Додик.

Српски члан Предсједништва положио је вијенац на централни саркофаг у Маузолеју на острву Видо, као и на Морнарички крст и у Плаву гробницу.

Фото: СРНА
Фото: СРНА

С представницима Крфа обишао је „Српску кућу“.

 

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама, задивила цијели свијет, па и противнике.

За 45 дана, колико је трајала акција, српска војска прешла је 600 километара и ослободила цијелу Краљевину Србију, да би у наредних мјесец дана ослободила БиХ, Хрватску и Словенију.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада.

На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена већ на прољеће 1916. године, послије опоравка на Крфу након Албанске голготе. Аустроугарска је капитулирала 31. октобра .