Потпуна интеграција региона у Европску унију у интересу је Европе, а безбједност региона главни је предуслов стабилности континента, основне су поруке из декларације.
Самит је окупио предсједнике и премијере Турске, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Албаније, премијере Србије и Бугарске, представнике Хрватске, Грчке, Словеније, Румуније, Молдавије.
Другог данас Самита, којим завршава предсједавање БиХ овом регионалном иницијативом, разогаварано је о миграцијама, регионалној сарадњи, али, изгледа, неизбјежно – и размимоилажења о статусу Косова.
Сарадња у Југоисточној Европи није само дипломатска фраза, већ комплетна и садржајна активност, а овај самит то потврђује, изјавио је током обраћања предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Ситуација у Југоисточној Европи није како би ми жељели, али овдје смо да рјешавамо проблеме, рекао је Додик, наводећи као примјер неријешно питање граница између БиХ, Хрватске и Србије.
– Ту имамо застој, и готово да се ништа не дешава, а ја предлажем да данас донесемо једну изјаву између БиХ и Хрватске и БиХ и Србије, којом ћемо утврдити заједничке комисије које би могле да даље наставе и актуелизују ово питање – рекао је Додик.
Српска премијерка Ана Брнабић подржала је ову идеју, наводећи као један од проблема и мост између Братунца у Љубовије.
– Ако причамо о регионалној сарадњи, имамо мост изграђен, па дајте и политичку одлуку да отворимо макар привремено гранични прелаз, да људи могу да га пређу – навела је Брнабићева.
Неизбјежна тема било је Косово. Предсједавајући Предсједништва БиХ изразио је жаљење што представници самопроглашеног Косова не присуствују самиту, али и истакао да је Приштина имала третман какав су имали на свим претходним самитима, у оквиру овог процеса.
– Мислим да није било разлога да откажу. Ако ми је дозвољено да примјетим, Приштина као да се труди у посљедње вријеме да не излази из центра међународне пажње – додаје Додик.
Поред најаве бојкота из Тиране због недоласка представника Приштине, албански предсједник Илир Мета, ипак је био на Јахорини, али је основ његовог обраћања било Косово.
– Ово је право вријеме сада да БиХ иде даље у препознавању реалности. Република Косово је независна и суверена земља и треба се према њој односити с поштовањем, нарочито од стране сусједа – истиче Мета.
Премијерка Србије Ана Брнабић, подсјетила је да у оквиру процеса сарадње Југоисточне Европе, Косово није препознато као независна држава и да, поред Србије и БиХ, још неке чланице ове иницијативе нису признале једнострано проглашену независност Косова.
– Предлажем да се држимо оквира који је постављен у оквиру процеса сарадње и да зарад регионалне стабилности, регионалне сарадње и поштовања једних према другима, не користимо провокације какве је у овом тренутку користио предсједник Мета – нагласио је Додик.
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, чија земља преузима предсједање процесу од 2020. до 2021, осврнуо се на однос Европске уније према Југоисточној Европи.
– У посљедње вријеме видимо да је политика порширења ЕУ блокирана од стране неколико кратковидих популистичких кругова. Негативни правци подјеле и дискриминације који се шире широм континента, у посљедње вријеме не представљају опасност само за унутрашњи мир Европе, него опасност за будућност и потенцијал регије да буде нада за многе – истиче Ердоган.
Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе казао је да вјерује да ће се веома брзо морати отворити питање каква је стварно будућност проширења и јесу ли и даље земље Западног Балкана и ЕУ привилеговани партнери или се враћају на позицију сусједа који дијеле бригу о просперитету заједничког континента.
Учесници су нагласили да се регион већ дуже суочава са проблемом илегалних миграција и да Брисел нема адекватан одговор.
Додик је изразио резерву према пројекту да Европска гранична служба помогне да се границе између Хрватске и БиХ херметички затворе. Поновио је и да је неприхватљиво распоређивање Оружаних снага БиХ на гранце са Србијом и Црном Гором. Рјешење би, каже, требало да нађу европски експерти са владама земаља региона.
– Моје мишљење је да би БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска требало да виде како да се носимо са проблемом мигрантске кризе и када би успјели да ријешимо проблем кријумчарења људи којим се баве различите локалне групе из тих земаља, па и из Сјеверне Македоније, Грчке и Бугарске, направили бисмо далеко већи резултат него да поставимо војску на границу – јасан је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ.