Неформирање власти на нивоу БиХ – удар на буџет и институције Српске

18.06.2019 Вијести

Он је истакао да Српска једина трпи због неформирања власти на свим нивоима, а најбољи примјери за то су блокада инфраструктурних пројеката, 150 милиона КМ у Електропреносу БиХ за инвестиције и расподјеле индиректних пореза.

– Нема формиране власти у кантонима, ни на нивоу ФБиХ и због тога нема нових коефицијената за расподјелу прихода од индиректних пореза, па се примјењују коефицијенти из 2017. године. Српска је до сада од индиректних пореза оштећена за укупно 81 милион КМ. Најважнији тренутни проблем, осим увођења БиХ у политичку нестабилност, јесте директни удар на буџет Српске и функционисање њених институција – нагласио је Каран.

Он је додао да је буџет Републике Српске, без обзира на блокаде, стабилан и да Влада редовно извршава обавезе.

– Али, могли смо више направити у развојној компоненти и инвестицијама – рекао је Каран за АТВ.

Говорећи о блокади формирања власти, Каран је навео да тренутна ситуација није неуобичајена јер је и раније дуго чекано на успостављање Савјета министара, али да су неуобичајени разлози због којих није формирана власт.

– Овдје се ради о неформирању власти због уцјена. Овдје недостаје и морал оних који су изгубили изборе да напусте своја мјеста и да умјесто њих дођу они који су добили изборе, а тиме су добили грађани који су гласали за њих. Тренутна ситуација у вези са неформирањем власти је директно кршење Устава БиХ – упозорио је Каран.

Он је појаснио да је суштина неформирања власти много дубља него што је видљиво само на нивоу БиХ.

– Кључни проблем проистиче из кантоналних скупштина, а преко ФБиХ се одражава и на ниво БиХ јер су процеси формирања власти на тим нивоима директно везани један за други. Проблеми из кантона и ФБиХ су се мултиплицирали и постали видљиви на нивоу БиХ јер нису уређени унутрашњи односи у Федерацији – оцијенио је Каран.

Према његовим ријечима, проблеми у вези са мигрантском кризом су једна од посљедица неформирања власти на нивоу БиХ.

– Носиоци функција на нивоу БиХ немају капацитет у техничком мандату, не функционишу законодавна тијела и друге институције и нема сарадње међународним институцијама – каже Каран.

Он је оцијенио да је мигрантска криза била бум у којем се институције БиХ апсолутно нису снашле, док су руководство и Влада Српске реаговали одлично и дали препоруке свима који имају надлежности у вези са тим проблемом.

– Захваљујући том реаговању, мигрантска криза у Српској није изазвала безбједносне или друге теже импликације и држимо је под контролом. Министарство унутрашњих послова Републике Српске контролише ситуацију у вези са мигрантском кризом у Српској, а прихватило је и да помогне Граничној полицији БиХ. Али, не смијемо бити опуштени јер је могућ нови мигрантски талас. Милион миграната чека на покретање у Турској – рекао је Каран.

Он је истакао да ће мигрантска криза у будућности бити процес којим ће се бавити цијела Европа, па можда и цијели свијет, те да ће миграције бити доминатна тема сљедећих 10 до 20 година.

– Могуће је да је било контролисаног дјеловања неких држава да мигранти уђу у БиХ. Стекао се утисак да је интерес сваке државе само да мигранти не буду код њих, а не да ријеше проблем. Ми смо постали посљедња брана за улазак миграната у ЕУ и зато се све ово дешава на микролокалитету Бихаћа – нагласио је Каран.

Он је рекао да мигрантска криза није показала само несналажење институција БиХ, него и да постоји покушај да било која криза буде искориштена за наметање политичких циљева који нису могли бити остварени неким другим путем, као што је мијешање у надлежности ентитетских органа, прије свега, полицијских.

– БиХ има довољно капацитета и могла је бити спријечена или умањена мигрантска криза, али они који су то требало да ураде имали су за циљ да кроз мигрантску кризу постигну нешто што нису успјели кроз реформу полиције, а то је да Министарству безбједности у Савјету министара потчине полицијске органе МУП-а Српске. Од тога нема ништа и сви морају да порихвате тренутну ситуацију на терену – поручио је Каран.

Говорећи о иницијативи да припадници Оружаних снага БиХ буду распоређени на граници са Србијом, Каран је истакао да је то још један аспект додавања политичког контекста причи о мигрантима.

– Некада се доносе одлуке којима се жели испровоцирати реаговање Републике Срепске – рекао је Каран.

Према његовим ријечима, мигрантска криза има велики безбједносни аспект.

– То су лица која немају личне документе и полицијски и тужилачки органи не могу да дјелују, а она су уједно и жртва криминалних радњи, посебно трговине људима – нагласио је Каран.

Он је рекао да је рјешење свих крупних проблема у БиХ у два кључна принципа – паритету и консензусу, те да Српска само тражи да то буде примјењено.

– Такође, оног часа када комплетна међународна заједница у БиХ спакује кофере, када нестане ОХР-а и када Уставни суд БиХ почне да дјелује штитећи Устав, а не да га руши својим одлукама на штету једног народа у корист другог или друга два, тада ће бити рјешења за све проблеме. Проблем странаца је што су увијек на једној страни и та страна, углавном бошњачка, то користи. Они су реметилачки фактор и овдје је проблем непринципијелне арбитраже међународног фактора – каже Каран.

Он је оцијенио и да се у БиХ под плаштом активности међународне заједнице десио процес одумирања државе, којег домаћи лидери нису били ни свјесни и пристали су на то јер нису знали шта раде.

– То је подразумијевало деполитизацију свих институција и стварање разних агенција којих данас имамо на десетине на нивоу БиХ. То је концепт међународне заједнице на који смо насјели и створили велики број институција и тијела који не одговарају никоме осим менторима који су и вршили притисак да то буде урађено. Институције, посебно правосудне, су под њиховим утицајем, а не под утицајем домаћих тијела, прије свега, законодавних. То нема нигдје у свијету – нагласио је Каран.

Архива