„Морамо да радимо на информатичкој безбједности, да развијемо електронску управу, `паметне градове`. Треба да изучимо тренд у свијету, тржиште криптовалута, и видимо постоји ли могућност да се тиме бавимо“, истакао је Додик на отварању „Јахорина бизнис форума“.

Он је рекао да нема добрих услова за развој економије ако нема политичке стабилности и да зато мора бити осигурана стабилност да би имали будућност.

„Уколико се заједно не развијамо и све државе бивше Југославије заједно не кореспондирају о томе, онда се ни наша економија неће кретати узлазном линијом“, истакао је Додик.

Он је рекао да је након распада Југославије добијен мир као бенефит, али многим ресурсима се управља изван локалних структура власти и локалних сувернитета, што је дио глобалног свијета и цијене која је морала да се плати.

Додик је рекао да Српска мора енергичније одговорити изазовима који су данас видљиви, а то је радна снага, те поручио да данашњи форум мора дати неки одговор на то.

„Морамо да почнемо да креирамо политике и да учинимо све да престанемо бити регион гдје се школују млади људи, након тога оду негдје и своје знање тамо примјењују, а нама се враћају као пензионири да о њима социјално бринемо“, нагласио је Додик.

Он је рекао да је то изгледа већ спремљен шаблон за регион и, ако ништа не буде предузето, тако ће се и десити, али, нагласио је он, постоји шанса да се то не догоди.

Додик је нагласио да данас економија у овом региону, поред „силних врућих тема“, није баш на врху дневног реда, бар не јавности, али власти биљеже напоре који говоре о томе да се домаћи производ повећава.

Он је рекао да је у Републици Српској прије десет година апсолутни износ домаћег производа био 4,5 милијарде КМ, док је прошле године износио 10,5 милијарди КМ.

Додик је нагласио да инфлација није генерисала раст, него је у условима дефлације, што је много теже и опасно за економију, направљен апсолутни раст домаћег производа.

„То није било нимало лако“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, нема добрих услова за развој економије ако нема политичке стабилност, а цијели регион је повремено или у неким сегментима трајно политички дестабилизован са неријешеним питањима из прошлости што отежава све активности за јачи развој економије.

„Ми желимо то да мијењамо“, рекао је предсједник Републике Српске.

Он је нагласио да се БиХ, која је политички креирана на мировној конференције, са значајним интервенционизмом у прошлости који није ријешио проблеме нити направио државу какву је неко мислио да треба, удаљила од Устава и сада има бремените политичке изазове који, умјесто да сплашњавају, све више јачају.

„Наша економија се одвија у ровитим политичким околностима, али исто тако у недостатку значајних суверенитета који су неопходни за сваку успјешну економију“, нагласио је Додик.

Он је рекао да је монетарна политика изван утицаја локалних структура власти и води се на бази конципираних метода од прије десетак година, те указао да је проблем ако се остане у оквирима зацртаним прије десет година и ништа не мијења.

„Ми биљежимо добре резултате што се тиче статистике, али веома тешко можемо убиједити грађане да се крећемо добро“, истакао је Додик.

Он је нагласио да први пут покривеност увоза извозом у Републици Српској у првим мјесецима ове године прелази 80 одсто што није резултат сезонског утицаја него чињенице да је индустријска производња у Српској у овом периоду расла по стопи од близу седам одсто.

Додик је подсјетио на низ социјалних мјера у Српској у вези са правима незапослених који се налазе на фонду запошљавања.

Он је рекао да у Српској свако ко је пријављен на фонду има плаћено здравствено осигурање, што је генерисало проблеме црног или сивог тржишта, имајући у виду да многи раде а не желе да изгубе бенефите здравственог осигурања, па ако се повуку уплате здравственог осигурања онда имате нови социјални притисак и проблем, а ако наставите овако онда радите против јавних финансија и јавног интереса.

„Мјере морају бити нађене и учињене“, истакао је Додик.

Он је указао на проблем одласка радне снаге, да нема довољно радника у грађевини и транспорту, који оду и раде на другом мјесту.

„Шта урадити да остану овдје? Да ли је само плата у питању? Увјерен сам да се у иностранству више ради него овдје и треба наћи могућности за повећања плата и учинити све да задржимо што је могуће више радника у цијелом региону“, нагласио је Додик.

Он је истакао да регион мора да се окупи и схвати да мале економије нису довољне саме себи и да морају да буду стимулативне да би биле конкурентне, а ако нису конкурентне онда ће бити угушене.

Додик је истакао да је ЕУ прихватила један такав концепт.

Он је истакао да ће будућност увијек бити везана за економију, да ће многи историјски проблеми остати нерашчишћени, као и различити погледи на исте догађаје, али да се треба навикнути на то.

„Морамо да осигурамо стабилност да бисмо имали будућност. Ако немамо данас стабилности, неће бити ни будућност“, рекао је Додик.

Он је рекао да ће Српска низом мјера покушати да утиче на будућност, а једна од идеја која ће бити реализована наредне године јесте ново министарство у Влади Српске за нове технологије, да се ту концентришу знање и јавна средства.

„Морамо јачати дијалог и остварити резултате, као што су и ранији форуми дали резултате у погледу разумијевања тема о којима смо разговарали. Олимпијски центар има најбоље резултате, што говори да ћемо створити још боље услове за наредну сезону“, рекао је Додик.