Ковачевић је истакао да је банкарски сектор, поред дипломатско-конзуларне мреже, био једно од омиљених мјеста у којем су се ухљебљавали родбински кадрови ПДП-а.

„Тачно је да су неке банке пропале, али је исто тако тачно и да су на високопозиционираним мјестима у кредитним одборима управо тих банака сједиле супруге функционера ПДП-а“, истакао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, ових дана у ПДП-у не престају да се хвале неким фамозним програмом, а чињеница је да грађани у ствари памте њихов програм из 2000. године када су обећали 40.000 нових радних мјеста, а иза себе оставили незапосленост на историјском максимуму у Српској, и то од чак 150.000 незапослених.

Осим тога, додао је он, пренос финансијске надлежности индиректним порезима са Републике Српске на заједничке институције БиХ је највећа издаја која се десила послије рата.

„Концепт према којем је успостављен јединствени рачун, и то на начин да се прво, колико њима треба, намирују заједничке институције, а да се ентитетима да оно што остане, нешто је најгоре што се могло десити Републици Српској“, рекао је Ковачевић.

Колико је овакав концепт, за који у ПДП-у, како је истакао, и данас тврде да је добар, погубан по интересе Српске, најбоље објашњава чињеница да га тада нису заговарали чак ни представници међународне заједнице, као ни Свјетске банке и Међународног монетерног фонда који су били укључени у преговоре.

„Чак ни они нису Републици Српској жељели толико лоше“, истакао је Ковачевић.