Представљајући Програм економских реформи посланицима у Народној скупштини Српске, Цвијановићева је појаснила да ће власничко реструктурисање бити реализовано кроз конверзију дуга „Жељезница“ према Влади Републике Српске у капитал, а ријеч је о дугу по основу иностраних кредита које Влада отплаћује у њихово име.

„На овај начин би Република постала власник више од 99 одсто акција ‘Жељезница’, након чега би се могло приступити откупу акција мањинских акционара“, навела је премијер Српске.

Финансијско реструктурирање, каже она, подразумијева измирење обавеза према Пореској управи Српске за порезе и доприносе, измирење обавеза према радницима за накнаде за превоз, топли оброк и регрес, конверзију дуга према Влади Српске у капитал, што ће дати основу за власничко реструктурисање, те финансирање информатизације Друштва.

Према њеним ријечима, организационо реструктурисање биће проведено кроз смањење броја запослених, раздвајање послова инфраструктуре и послова операција на одвојене организационе цјелине, те кроз формирање профитних центара од појединих организационих дијелова предузећа.

„У овој реформи партнер нам је Свјетска банка, која је прије пар дана донијела одлуку о кредиту у износу од 51 милион евра. Прије него што овај новац буде оперативан, Влада је донијела одлуку о издвајњу 3,8 милиона КМ из текућег буџета за пензионисање 211 радника ‘Жељезница’ да се не би чекало, а тај новац ће касније бити рефундиран“, навела је премијер Српске.

У обраћању посланицима, Цвијановићева је навела да је једна од кључних мјера у Програму економских реформи Републике Српске за период 2018-2020. година унапређење пољопривредне производње и јачање њене конкурентности, те шумарства и водопривреде.

Она је истакла да је опредијељење Владе да се задржи ажурност, односно редовност у исплати подстицаја која је успостављена током ове године, те да је намјера Владе да се, у случају усвајања закона о акцизама, аграрни буџет Српске повећа са 60 на 70 милиона КМ, утврђивањем подршке за регресирано говриво од 10 милиона КМ изван постојећег аграрног буџета.

„Такође, наставиће се активности на унапређењу извора финансирања аграрног сектора и усвајању одрживих прописа на нивоу Републике Српске и њихова хармонизација са легислативом ЕУ, затим на успостављању система идентификације земљишних парцела“, рекла је Цвијановићева, наводећи да се од нивоа БиХ очекују конкретне активности на унапређењу спољнотрговинског пословања и заштити домаће производње, што је, нажалост, до сада изостало.

Према њеним ријечима, област шумарства биће више у функцији подршке финалној дрвопрерађивачкој производњи, а у области водопровреде биће настављени велики пројекти започети у претходном периоду.