Цвијановићева је истакла да ће, упркос свим показатељима који упућују на опоравак привредних активности и стабилизацију буџета и система плаћања, посебна пажња у наредном периоду бити усмјерена на присуство одређених фискалних оптерећења на рад и велики број непореских давања, здравствени сектор са акумулираним неизмиреним обавезама, фискалну неодрживост појединих великих система, као што су „Жељезнице Републике Српске“, недовољну технолошку оспособљеност и неконкуретност пољопривредне производње, недовољну ликвидност и конкурентност привреде и недовољну повезаност система образовања и захтјева тржишта рада.
Обраћајући се посланицима у Народној скупштини Републике Српске, она је рекла да су на основу идентификованих изазова дефинисани и реформски приоритети по конкретним областима у Приједлогу програма економских реформи 2018-2020. година.
„Важан сегмент овог програма јесте управљање јавним финансијама, а кључне мјере су: унапређење пореског оквира, првенствено реформа директних пореза у циљу смањења оптерећења рада, укидање непореских давања, али и реформа пореза на додату вриједност“, истакла је Цвијановићева.
Она је појаснила да је циљ да се у наредном трогодишњем периоду оптерећење порезима и доприносима на плату смањи на ниво из 2008. године, те да се претходно мора промијенити начин обрачуна пореза и доприноса, тако да се са уговорене нето плате, пређе на уговорене плате са порезом на доходак, а ефекат наведених промјена биће неутралан.
„Након тога ће се повећање прихода од пореза на доходак сваке године преусмјеравати на смањење оптерећења рада, јер у овом моменту није реално очекивати да се смањење оптерећења рада надомјести повећањем пореза на потрошњу“, рекла је предсједник Владе Српске.
Она је подсјетила да је, након што је већ успостављен Регистар пореских и непореских давања, у току израда подзаконских аката, а да ће се у 2018. години приступити анализи сваког појединачног давања, те предлагати њихова или смањења или укидања.
Предвиђена реформа здравственог сектора, са реформама финансирања дјечје заштите и рефундације боловања, каже Цвијановићева, има неколико циљева.
„Једна димензија се односи на измирење постојећих и спречавање стварања нових дуговања, укључујући и мјеру постепеног преласка свих јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања на трезорски начин пословања уз изналажење нових модела и извора финансирања и нормирање мреже здравствених установа, док се друга димензија односи на реформу финансирања дјечије заштите и рефундације боловања у наредном трогодишњем периоду кроз неколико корака и то да се у 2018. години умањи основица за обрачун пореза и доприноса код породиљског боловања за 20 одсто, од 1. јануара 2019. износила би 50 одсто, а од 1. јануара 2020. године било би извршено потпуно растерећење послодаваца, уз рефундацију породиљског боловања у бруто износу“, нагласила је Цвијановићева.
Она је појаснила да ће се претходно направити пресјек стања дуга по основу рефундације боловања са крајем ове године, након чега ће бити омогућена редовна исплата, а утврђени дуг биће измирен кроз емисију трогодишњих обвезница, са полугодишњим ануитетима, које ће послодавци моћи да продају на секундарном тржишту.
Према њеним ријечима, смањење фискалних потреба јавног сектора реализоваће се кроз различите мјере, као што су израда Регистра запослених у јавном сектору, осигурање ефикасности рада локалне самоуправе, повећање ефикасности јавних инвестиција, те реформу инспекција, кроз сарадњу са Савезом општина и градова Републике Српске с циљем да се изврши обједињавање инспекција свих нивоа власти у Инспекторат Републике Српске.