Додик је након састанка Савјета за имплементацију споразума о специјалним паралелним везама који чине предсједник Србије, предсједник Републике Српске, предсједници Влада једне и друге Републике, рекао да је током састанка било ријечи о декларацији о опстанку српског народа, да је нацрт декларације завршен, те да заједничке комисије Србије и Српске треба да договоре детаље.

„Онда ће бити створени услови да се то упути парламентима. Циљ је да то буде у овом мјесецу, вјерујемо да ћемо то имати на тај начин, да ћемо финализирати тај документ и да ће он бити брзо познат јавности“, истакао је Додик.

Он је нагласио да је током састанка било ријечи и о питању разграничења БиХ и Србије, те да Република Српска и Србија имају идентичан став о том питању.

„Ми то не доживљавамо као суштинску државну границу, него формалну линију коју треба усагласити, имајући у виду међународне стандарде. У сваком случају, приједлози да се то учини најефикаснијим и најбољим и за једну и за другу страну свакако су на дневном нивоу наших разговора“, рекао је Додик.

Он је нагласио да спорне тачке и мјеста разграничења утврђује комисија, а да је линија разграничења и линија додира Српске и Србије, те да у том смислу за Српску нема ништа спорно.

„Рецимо, Жељезничка станица у Штрпцима на прузи Београд-Бар. Тај дио треба некако да испегламо и да то не буде проблематично. А и ми у Српској имамо тамо гдје је Дрина искакала да останемо при ставу да је средина Дрине и сама граница. У том погледу нико ту ништа не добија и не губи и то је логично“, рекао је Додик.

Он је додао да досадашња искуства из Сарајева указују на то да ће они покушати да то искомпликују.

„А њих не треба ништа да се пита, то није ни њихова земља, ни њихова надлежност, односно имају надлежност, али не могу то да спријече. Вјерујем да ће се о томе у БиХ постићи консензус, ако то Српска као фактор који је важан у БиХ прихвата. Ми смо на страни приједлога који долази из Србије“, поручио је Додик.

Он је додао да је то сада изван руку предсједника Србије Александра Вучића и да зна како ће политичко Сарајево реаговати о питању разграничења и да ли ће то питање бити ријешено до краја године.

„Наша сагласност постоји око предлога који долази из Србије. Хрвати, вјерујем, неће правити проблем. Ми Срби, не правимо. Муслимани могу да из другог порива праве проблеме“, оцијенио је предсједник Српске.

Говорећи о мосту Љубовија-Братунац, Додик је поновио да су проблеми на страни БиХ и да се односе на изградњу граничног прелаза, а дијелом и на изузимању земљишта.

Он је нагласио да је Србија завршила своје активности на вријеме, али да су до потешкоћа око завршетка тог пројекта допринијеле споре и тешке процедуре на нивоу БиХ.

„Са стране Србије све је учињено ефектно и Србија је ту учинила највише. Наша захвалност за то. Ријеч је не само о важном мосту, него о објекту који је реализација жеља тог народа неколико деценија и више“, навео је Додик.

Осврћући се на сам састанак он је рекао да је разговарано о достигнућима међусобне сарадње.

„Желим да кажем да су све активности које смо планирали у протеклом периоду реализоване и данас је ово била прилика да видимо шта би био наш императив сарадње у идућој години“, рекао је Додик.

Он је нагласио да ће се на данашњој сједници двије владе на оперативном нивоу разрадити кретања кроз 2018. годину у вези са специјалним односима Српске и Србије.

„Ово је згодна прилика зато што се ради о периоду када се праве буџети једне и друге републике да заједнички видимо на који начин се могу ангажовати одређена средства за проблеме које имамо у додиру на граници или у унутрашњости Републике Српске и Србије“, рекао је он.

Према његовим ријечима, и Српска жели да буде присутна у Србији на начин како је Србија присутна у Српској и планира да интервенише у адаптацију школе или неког вртића.

„Одабраћемо пажљиво мјесто и видјећемо на који начин ће то бити“, рекао је Додик и додао да је било ријечи о економији, о потреби улагања и у Републику Српску и у Србију, као и о потреби да се окупе људи поријеклом са простора Републике Српске, а живе у Србији, те да се види како би могли да се подрже у смислу привредних активности.