Цвијановићева је нагласила да се морају приближити регулативе и да све фунцкионише по принципу исте пословне филозофије, те да у томе предстоје многи кораци у буудћности.
Она је, отварајући скуп, који се одржава у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, рекла да је Српска доста ствари и праксе копирала од Србије те да очекује да ће тако бити настављено и у будућности.
Поздрављајући премијера Србије Ану Брнабић, која је учествовала на скупу, Цвијановићева је рекла да и Србија може понекад да погледа на добре ствари у Српској, пошто и у Српској има тога шта да се види, јер је у неким стварима направила одређене помаке.
Она је оцијенила да јоп има много неискоришћених ресурса и у Србији и Српској, те да су обје земље још заробљеници тога како да се оживи нешто старо и што је пропало, а можда не видео моугћност за неку нову шансу или прилику да се започне неки посао.
„Још увијек смо заробљеници стартих навика, које су лоше и превазиђене. То нису навике модерне економије и не могу обезбјеђивати ново запошљавање, а то нас опет доводи до правила понашања у администрацији и ту предстоји влеика битка“, рекла је Цвијановићева.
Што се тиче парафискалних намета, Цвијановић је рекла да је била препаднута када је на једном мјесту видјела шта се све измисли и пропише људима који хоће да запошљавају и да остварују профит.
„Али и ту смо направили неке помаке, ако ништа, евидентирали смо то и рекли да ћемо полако почети то да самњујемо“, навела је она.
Цвијановићева је додала да је енергетика још један неискоришћени ресурс, у којем се може постизати више и боље, те да предстоји и много радова везаних за унапређење инфраструктуре, јер без добре инфраструктуре нема добре привреде, нема понуде, туризма и саморекламирања.
„Симпатично ми је да чујем неке људе који се политички супротстављају ономе што радимо и када кажу да се бацају паре на путеве, ауто-путеве. Не можете размишљати ни о каквом добром послу или локацији да понудите, а да нисте ријешили инфраструктурне проблеме. Ту предстоји доста тога да се уради, а доста је и урађено“, навела је она.
Цвијановићева је истакла да се стварни живот рјешава на нивоу Републике Српске – школство, здравство, привреда, пољоприреда, инфраструктура, енергетика, социјална сфера, пензионо, али да у неким важним стварима у тим областима често се наилази на кочницу на нивоу БиХ.
Она је као примјер навела да су испреговарани одлични пројекти подршке са Свјетском банком, спроведене тешке реформе у Српској, али је блокирано ратификовање на нивоу БиХ, исто као и значајна средства као подршка новом запољшавању.
Цвијановићева је истакла да се на ратификације на нивоу БиХ чека и по двије године, те нагласила да све мора да буде „проходније“, без обзира на политичке анимозитете, као и да се у цијелом региону мијења свијест о потреби промјене регулативе како би „све било проходно“.
„Ми не можемо бити заробљеници правила за вијек вијекова, него морамо да их прилагођавамо потребама тржишта и општих услова пословања да би били бољи. То се зове реформа, да се мијења свијест и пристип према нечему. Све дурго су техничка понашања“, оцијенила је она.
У привредном законодавству, истакла је премијер Српске, треба мијењати законска рјешења да би испратили потребе пословне заједнице друштва и развоја којем се тежи.
Цвијановићева је поздравила скуп привредника Србије и Српске, наводећи да је постала традиција да се окупљају, размјењују идеје и зближавају, те да на тај начин показују да су дио једног простора и да дијеле заједничке визије.
Она је оцијенила да је дошло вријеме да се не ради парцијално, него системски, те додала да је, што се тиче региона, на врху приоритета однос између Србије и Републике Српске.
„На нивоу регије треба говорити о стандардизацији. Али, велики дио мог посла као премијера отпада на нешто што се зове стандардизација и усклађивање реуглаторног оквира у оквиру БиХ“, појаснила је Цвијановићева.
Она је подсјетила да двије ентитетске Српске и ФБиХ задње три године раде на томе да ускладе одређене ствари и прописе и да се у томе кренуло напријед.
„Ми у Републици Српској смо испунили све обавезе, упркос свим проблемима које смо имали и неке врсте ускраћености финансија. Нисмо успјели у оквиру БиХ да сваки ниво власти испуни своје обавезе и да будемо активни учесници ММФ-овог програма“, навела је Цвијановићева.
Она је подсјетила да Република Српска, због неиспуњавања обавеза нивоа БиХ, не може да повлачи средства и има блокаду у вези са средствима ЕБРД-а која би значајно помогла када је ријеч о изградња путева и ауто-путева.
„Постоји одуговлачење реализације пројеката Свјетксе банке. И у таквим околностима, ослањајући се на себе и сопствене снаге, успјели смо да забиљежимо прилично солидне резултате, с обзиром на све околносити“, навела је она.
Говорећи о привредним резлтатима Српске, Цвијановићева је истакла да је прошле године раст БДП био 3,5 одсто, више него претходних, да постоји стандардно позитиван раст, смањује се незапосленост, макроекономски показатељи су добри, али да то није ни близу довољно за бољи стандард грађана и за тржиште радне снаге.
Премијер Српске на појаснила да је доста тога урађено на стварању позитивне пословне климе, али и да доста тога још предстоји и у будућности.
Подсјетивши да је у Српској уведен једношалтерски систем, Цвијановићева је констатовала да је апсурдно да институције Српске одраде свој дио посла о регистрацији привредног субјекта, који онда чека неколико мјесеци да добије ПДВ број са нивоа БиХ.
Она је додала да је Српска конкуретна по питању пореских намета и да су мањи него у региону и да се администратирање своди на најмању могући мјеру, али да се чекају и још неке реформе на том плану.
„Урадићемо још много тога да покажемо испруженију руку пословној заједници и иницијативи. Мислим да још нисмо довољно свјесни важности приватног сектора, још фунцинишемо у овкиру неких старих недорживих филозофија, које не дају резултате“, рекла је она.
Цвијановићева је навела да је број запослених у Српској повећан за 20.000 људи у односи на претходне три године, док број запослених у јавном сектору није повећан.
„Много новца још циркулише у ‘сивој сфери’ и тако је и у Српској, и у Србији и у региону“, рекла је Цвијановићева, додајући да увијек пита привреднике зашто је могуће да се у Шведској фунцкинише на један начин, а овдје на други и да је овдје дозвољено што у Шведској није.
Она је подсјетила и на проблеме у јавном сектору, посебно у здравству, који не извршава све своје обавезе на вријеме и гомила дугове, поручивши да има много још области на којима се мора радити у будућности.