Додик: Сачекати јавно саслушање о „Љубији“

01.05.2017 Актуелно

„То је веома близу. Говорили смо и хипотетичким могућностима и то не треба извлачити као дефинитивно. ‘Митал’ је за нас важна компанија, али желимо да поштујемо наше интересе“, рекао је Додик данас новинарима у Градишци.

Он је навео да „Митал“ тренутно не нуди довољно новца за капитал који Српска има у РЖР-у.

„Имали смо ту доста проблема. Видјећемо. Неразумна атмосфера је код појединаца у Српској који не виде да тамо налазишта, на начин како “Митал“ ради, могу да се експлоатишу још пет, шест година. Након тога ће бити напуштени и остављени Српској – и радници и тај простор“, рекао је Додик.

Он је навео да се продајом акција покушава одржати тај посао с циљем да се открију неки нови простори за експлоатацију жељезне руде.

Додик је рекао да би се могла повећати одговорност и озбиљност уласком још једног партнера у тај посао.

„И Српска би требало да добије знатан новац, иако није само ријеч о новцу“, рекао је Додик.

Он је навео да је понуда „Израел инвестмент групе“ много већа него што је раније добијено за основну цијену од 51 одсто од „Митала“.

„Добијамо више него што је добијено у основном уговору, а ви узмите па видите какав је то био уговор и шта је добила Српска. Није добила ништа. Сада добија 93 милиона КМ за 49 одсто акција“, рекао је Додик и додао да је Српска због ранијег основног уговора била потпуно искључена из могућности да управља са својих 49 одсто капитала.

Он је рекао да не зна шта би требало да се деси.

„Вјероватно бисмо боље прошли да смо рекли одбијамо 93, а узимамо 63 милиона КМ које нуди ‘Митал’. Можда би било мање галаме, али то нисмо могли да урадимо“, поручио је Додик.

Он је рекао да не зна да је „Арселор Митал“ најавио покретање арбитражног спора против Српске у вези са РЖР „Љубија“.

Влада Републике Српске раније је донијела одлуку о продаји 64,99 одсто акција основног капитала акционарског друштва Рудници жељезне руде „Љубија“, методом непосредног избора купца.

За куповину 64,99 одсто акција основног капитала „Љубије“ компанија „Израел инвестмент група“ понудила је 92 милиона КМ.

Архива