„У контексту аранжмана са ММФ-ом и одржања тога аранжмана, он је ту и жив је, дакле постоји, али није функционалан, с обзиром на то да нисмо у могућности да повлачимо транше, нити да идемо у наредне кораке који су били дефинисани. Дакле, кашњење је евидентно. Ако ме питате када ће ствари бити ријешене, ја то не знам јер то не зависи од Владе Српске, нити од иједне институције Српске. Коалиције које постоји на нивоу БиХ и на нивоу Федерације БиХ /ФБиХ/ треба да рашчисте ствари“, истакла је Цвијановићева.
Она је за портал „Вијести“ појаснила да у вези са аранжманом са ММФ-ом није ријеч само о усвајању измјена Закона о акцизама, већ и о неким другим стварима.
„Постоји и анализа која треба да се уради у телекомима у оквиру ФБиХ, ‘БХ Телекома’ и ‘ХТ Еронета’. Колико сам имала прилику да видим, ту постоји много непознаница и не постоји баш потпуна опредијељеност да се иде у том правцу. То је, такође, један од важних услова ММФ-а, уз сет Закона о акцизама“, прецизирала је Цвијановићева.
Такође, додаје она, у ММФ-у су се жалили да нису добили потписану одлуку, односно рјешење или закључак Савјета министара БиХ који се односио на ограничење јавне потрошње у погледу нових запошљавања и трошкова те врсте.
„Дакле, остао је цијели низ неријешених питања с којима смо ушли у ову календарску годину. Задовољство је моје утолико што смо ми у Српској извршили своје обавезе још у децембру. То није било једноставно, али смо били опредијељени да завршимо тај дио посла. Ако већ потпишемо неки документ, ако стојимо негдје са осталима и причамо о реформама, онда смо сматрали да је сасвим нормално, пристојно и одговорно да извршимо своје обавезе. Утолико се разликујемо од осталих нивоа власти“, нагласила је премијер Српске.
Она је оцијенила да би било много лакше и боље да су сви извршили своје обавезе како би се могла „повући“ транша ММФ-а, јер је ријеч о јефтином новцу, који би свима помогао.
„Но, ствари се нису десиле. Па добро. Нема никаквог сценарија који значи да ће због тога наступити крах. Нема никаквог краха, само би нам било лакше и једноставније“, каже Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у овоме се поставља веће питање које није финансијске природе, јер се у БиХ показује немоћ да буде реализовано било шта што је договрено.
„Дакле, увијек неко некога кочи. Мени то постаје фрустрација и кажем да је нама у Републици Српској то губљење времена. Да ли се то неком свиђа или не, да ли воли да то чује или не, ја ту не могу помоћи“, истиче премијер Српске.
Говорећи о протеклом „Јахорина економском форуму“, гдје је била један од говорника на панелу који се тиче европске перспективе, Цвијановићева је оцијенила да је у овом моменту то неизвјесност, а постоји више ствари и узрока због чега је то тако.
„Једна ствар је БиХ, оваква каква јесте, која не може или није у стању да испуни онај дио обавеза које добровољно на себе преузме, а камоли неке ствари које би евентуално биле наметнуте као императив. Друга димензија су односи у регији који значајно отежавају оно што се зове наш заједнички пут или кретање ка Бриселу“, навела је Цвијановићева.
Она је додала да ситуација у Македонији показује да је ЕУ вјероватно примјењивала сасвим погрешну формулу када је ријеч о овом простору, оцијенивши да у ЕУ постоји апсолутно сљепило када су у питању потребе Западног Балкана и начин на који он функционише.
„Мислим да ће се приступ ЕУ морати мијењати. Он ће морати бити реалнији како би нам се помогло да се крећемо тим путем“, навела је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, трећа димензија су сама дешавања у оквиру ЕУ, која је суочена са бројним изазовима политичке и уставно-правне природе, због „Брегзита“, те свега онога што се дешава у оквиру еврозоне, као и због краха или проблема који су се јавили у оквиру монетарне уније и функционисања јединствене валуте евро.
„Цијели је низ отворених питања, а посебно питање које се у посљедње вријеме додатно отворило је питање безбиједности. ЕУ очито није успјела да одговори свим тим изазовима. Она ће морати да иде у једну врсту трансформације и реструктурисања, што подржавам. Сматрам да Европа треба да буде реалнија, боља, боље уређена и на реалнијим основама управо да би могла да прима нове државе чланице, али и да одговори изазовима новог, модерног доба“, каже Цвијановићева.
Говорећи о односима у владајућој коалицији у Републици Српској и могућем раздору, посебно у контексту најаве продаје акција Рудника жељезне руде „Љубија“, коју ДНС као један од партнера у власти не подржава, премијер Српске је истакла да неће бити никаквог раздора.
„Ради се о питању које је Влада Српске дефинисала након много година, бавили смо се тиме, прикупљали смо понуде, понављали смо поступке и добили смо понуду која завређује пажњу. То је понуда од отприлике 92 милиона КМ, која је за 29 милиона КМ већа у односу на сљедеће понуде. Наша обавеза је била да то упутимо ка Народној скупштини, а на народним посланицима, појединачно или као дијеловима политичких партија, јесте да изнесу свој став“, каже она.
Цвијановићева истиче да нема разлога да ово питање буде камен спотицања или разлог раздора, и да се ништа неће десити са коалицијом.
„Наша коалиција је имала безброј различитих изазова и на сваки је одговорила спремно. Ово конкретно питање чак и не рангирам као високоризично или ризично питање за функционисање коалиције, а камоли као нешто што би било тотално фатално“, навела је Цвијановићева, која је и потпредсједник СНСД-а.
На питање да прокоментарише оцјену члана Предсједништва СНСД-а Драге Калабића да би њена смјена са чела Владе Српске могла релаксирати односе у владајућој коалицији у Српској, Цвијановићева је истакла да свако има право на свој став и може да га износи, без обзира на то да ли је ријеч о члану СНСД-а или не.
„Ја не спорим то право. Што се тиче и партије и наше коалиције, питање реконструкције или смјене Владе Српске никада није било на дневном реду. Ако буде на дневном реду, могла бих и ја да имам одређене сугестије како то може да се постави на бољи и ефикаснији начин. Но, то просто није била тема“, навела је Цвијановићева.