„Ми не зависимо од закона о акцизама. Ако се и не усвоји закон о акцизама, видјећете да ће Република Српска, за коју многи причају да је пред банкротом, сервисирати уредно своје обавезе. Ми овдје држимо све економске, макроекономске и микроекономске категорије готово употребљивим. Када би неко извукао комплетну економску анализу, Република Српска, као и сама БиХ, дјелује готово у немогућим економским условима“, истакао је Додик.
Он је нагласио да је до краја идуће године потребно да се уради неколико ствари да би се потпуно стабилизовала и обезбиједила ликвидност у Републици Српској.
„Мене веома занима, као предсједника Републике, да стабилизујемо наше финансије и да обезбиједимо стабилан финансијски ток у овом времену. Времена су веома изазовна и то не само за нас. Транша ММФ-а која би требало да буде одмах и још једна која би требало да буде до краја ове године, те перспектива за идућу годину омогућује да ми тај новац употријебимо за много лагодније сервисирање својих претходних обавеза“, рекао је Додик за „ТВ1“.
Када се томе још дода повећани новац за акцизе, који би омогућио на путевима 25 милиона више на годишњем нивоу, те 40 милиона више новца на ауто-путевима, каже Додик, Република Српска би смањила постојеће стопе за путеве и ауто-путеве, које се не уређују на нивоу БиХ, тако да би коначно путеви Републике Српске из акциза добили 25 милиона.
„Али, изворна средства би била смањена за 10 милиона и она би била усмјерена за повећање аграрног буџета, из чега би се све што би било ново оптерећење за пољопривреднике одатле партиципирало. Из ауто-путева, из изворних прихода, издвојило би се неких 10 милиона на годишњем нивоу и употријебило за здравство. Тако да би на крају пољопривреда добила 10 милиона и њен буџет би са 60 био повећан на 70 милиона, 15 милиона би реално више добили путеви, ауто-путеви 30 милиона и здравство 10 милиона годишње. Сви добијају у том“, појаснио је предсједник Српске.
Уз то, каже он, Република Српска има одличну понуду, рудник „Љубија“, гдје је Српска мањински власник, јер је претходна Влада ПДП-а и СДС-а још раније продала овај рудник.
„Са становишта овог времена, можда је то био лош уговор, али са становишта оног времена, не желим да коментаришем. Имамо један ‘Митал’ који нас је путем фризирања цијена испорука и осталог доводио у позицију да тамо нема добити,
да смо ми тамо периферни, да 49 одсто фирме не значи ништа и да нас нико ништа не пита. Рецимо, имате добити од десет или од пет милиона на годишњем нивоу, они донесу одлуку да се та добит употријеби за реинвестирање, а ми не можемо да добијемо ништа. Ми смо одлучили да то продамо. Сада имамо понуду од 93 милиона КМ. Дакле, када саберете све то, то је битна финансијска стабилност у Републици Српској“, нагласио је Додик.
Додик је навео да БиХ има најниже стопе ПДВ-а у региону и да са 17 одсто ПДВ-а она несумњиво привлачи земље у окружењу, као што су Хрватска и Србија, чији грађани викендима на свим граничним прелазима закрче улазак у Републику Српску и БиХ, како би куповали јефтиније гориво, јефтиније намирнице и много чега другог.
„То, наравно, нико не примјећује у нашој јавности, већ се увијек нађе нешто што је лоше“, напоменуо је Додик и додао да БиХ има и најјефтније гориво у региону и то већ годинама.
„Наравно, многи ће наћи разлог да друге ствари не ваљају али мислим да инвестиције које се омогућавају усвајањем закона о акцизама сигурно дају могућност да се многи пројекти реализују и да привуку и генеришу одређену потрошњу која је веома важна за сам развој“, појаснио је Додик.
Предсједник Српске је рекао да се БиХ налази у чудним околностима и навео примјер да је то земља која има своју Централну банку али која није монетарна власт и то је нешто што карикира ту власт.
„Сви сегменти монетарне политике нису у рукама БиХ, него се налазе у рукама неких других институција. Све што би учинили на бази очувања јаке конвертибилне марке или било шта што је нормално и што чине друге земље, ми смо лишени. Обезвређивање конвертибилне марке је веома видљиво“, указао је Додик.
Он је навео да је прије четири, пет година долар био 1,6 за евро, а данас је то готово идентично и тежи се ка томе да долар буде јачи од евра.
Додик је рекао да је до тога дошло зато што је евро упао у кризу, коју су на монетарном плану рјешавале монетарне европске власти тако што су без покрића емитовале мјесечно 60 милијарди евра до износа од 1.400 милијарди евра емитованих без покрића, што је дефинитивно и довело до пада његове вриједности.
„Конвертибилна марка је везана за евро, самим тим, ако евро пада на глобалном плану, ми смо данас задуженији. Каренси борд има своје вријеме постојања и овдје се говори о томе да нема повјерења у локалне власти БиХ да успјешно управљају монетарном политиком. То је заиста неподношљив приговор“, оцијенио је Додик.
Он је додао да та стабилност КМ са евром који пада, не може никога озбиљног убиједити да је то једини аргумент који би могао да егзистира и да буде одржив, јер је то немогуће.
„Наша извозна снага пада самом чињеницом да је оваква зависност КМ, која успут није ни конвертибилна, јер ви не можете да одете у Хрватску и замијените КМ, не можете то да урадите ни у Србији“, додао је Додик.
Он је нагласио да је наметнута либерализација економије дефинитивно развластила многе економске потенцијале, ресурси се неадекватно користе и то је готово немогуће.
„Јуче сам имао састанак са мљекарима који су дошли да се жале, јер и они морају да затворе своје производње пред навалом млијека које долази из ЕУ, које је одређеног квалитета. На тај начин губимо огромне приходе, губимо производње и тек ћемо губити у наредних неколико година“, упозорио је Додик, додавши да нико није спреман да се заштити економска субјективност БиХ.