„И ми ћемо суверено о томе да одлучујемо како ће оне да сарађују, а нећемо да нам ико говори шта је за нас добро, а шта није или ће нам на Дрини неко правити границу коју ми не желимо, нећемо да је видимо ни у НАТО-у“, истакао је Додик.
Он је упитао зашто то није легитимно и зашто је политички некоректно. „Мислим да је то политички одговорно према Србима којима треба да се понуде алтернативе развоја у будућим деценијама“, рекао је Додик за „Спутњик“.
Додик је рекао да Срби, Бошњаци и Хрвати никада нису били на истој страни историјских догађаја, ниједног рата.
Према његовим ријечима, муслимани су свугдје били са Османлијама све вријеме окупације тог простора, Хрвати су се приклонили Аустроугарима чим су дошли, а Срби су покушали да кроз бивше двије Југославије изграде своју доминацију.
„А шта се десило? Десило се да нас је у Сарајеву, у БиХ 1961. било више од 50 одсто, а данас је то много мање. Ето колико смо ми имали на том простору монопол као Срби“, рекао је Додик.
Према његовим ријечима, свих ових година постојала је прича како треба изградити државу, нацију, „заборавити које сте нације, говорити једним језиком – по њима босанским, писати писмом које се зове босанско, не звати се Србима, већ Босанцима“.
„То је био концепт. Па када никако нису могли другачије да нас понизе, онда су говорили да смо ми босански Срби, е па нисмо, ми смо Срби. Ми припадамо једном, интегралном српском народу који живи на различитим просторима, који има своје двије државе и то мора да почне да се уважава“, нагласио је Додик.
Он је рекао да Републику Српску морају да почну да уважавају ако хоће рјешење, а не да је понижавају.
„Не можете увијек када су муслимани незадовољни, у Сарајеву да заграбите у надлежности Републике Српске тврдећи да сми ми ‘ово или оно’ и тврдећи да је то цијена прошлости“, рекао је Додик.
Он је навео да је српски народ слободарски, да је учествовао у многим ратовима на страни побједника и на страни универзалних људских циљева и вриједности који су се огледали у борби против фашизма.
„Муслимани су се тек крајем 1944. године и почетком 1945, када су видјели ко побеђује у Другом свјетском рату, значајније се приклонили партизанима“, истакао је Додик.
Он је додао да су до тада, од почетка рата Срби масовно били у антифашистичком покрету, упркос чињеници да су били подијељени на четнике и партизане.
„Дефинитивно је да су Срби дошли до Трста, наше јединице су га ослободиле и сада се питам зашто смо све то радили, шта нам је све то требало? Зашто су наши људи тамо гинули, због које приче?“, упитао је Додик.
Одговарајући на питање о томе да је овај тренутак на Балкану сличан деведесетим годинама, да су се велики проблеми појавили истовремено у готово свом земљама бивше Југославије и да неки помињу да је у томе видљива рука „Великог брата“, Додик је рекао да је, Велики брат, колико он види, исто у проблему.
„Када бих сада до у детаље то анализирао, наравно да има наговјештаја, али познато је да 1992. нико није ни желио да се ово ријеши на прави начин. Да јесте, имали бисмо дугорочну стабилност на Балкану. Да је Велики брат тада имао намјеру да каже ‘ово је крај, не бавим се више тиме’, онда БиХ не би ни постојала“, рекао је Додик.
Он је додао да се сада сви чуде како постоје такви анимозитети 20 година након рата. „Биће тако и 300 година послије рата јер те анимозитете не можете да ријешите, они су генерисани на тај начин“, оцијенио је Додик.
Одговарајући на питање о плану ЕУ у неколико брзина предсједника Европске комисије Жан-Клод Јункера и у којој брзини види БиХ, Додик је рекао да су ту порушени базични принципи Европе.
„Не можете да се крећете ка ЕУ правилима Европе ако имате међународни протекторат“, нагласио је Додик.
Предсједник Републике Српске је рекао да је међународна Венецијанска комисија 2005. године навела да ако БиХ жели да се креће ка ЕУ онда мора да се ријеши високог представника, а да „он и даље постоји 12 година након тога“.
„Чак је и ЕУ у свом извјештају написала да БиХ тек када се ријеши високог представника може да поднесе кредибилну апликацију. Ми апликације подносимо, а високи представник је и даље тамо гдје јесте“, навео је Додик.
Према његовим ријечима, много је то проблема, али је јасно да Европа није тако обећавајућа као што је била раније, „а исто тако и овај простор са становишта тих европских вриједности не може себе да искључи из тога“.
„У организационом систему питам се како ће изгледати ЕУ, да ли ће БиХ стићи прије него што се она распадне и уопште ући у њу, то је питање за врачаре којих на Балкану има доста. Можда уопште не стигнемо да уђемо или се укључимо у неке брзине. Најопаснија је ствар ако сте у некој брзини, онда брзо можете да испаднете из свега и да се добро разбијете ако нисте стабилни“, рекао је Додик.