„Прошли смо тих најтежих 25 година – године рата у којем смо страдали, али у којем смо знали зашто гинемо, као и вријеме након тога када су многим притисцима жељели да нестанемо као Срби, да немамо наш српски језик, да немамо наше писмо – ћирилицу, него да постанемо Босанци, да говоримо босански језик и пишемо босанским писмом“, рекао је Додик на пријему у Старом двору у Београду, поводом Дана Републике Српске и 25 година од проглашења њеног првог устава.

Он је подсјетио да се идентична ситуација дешавала и почетком прошлог вијека, када су неки исто хтјели да Срби буду Босанци, али тада се високи представник звао Калај, а данас је то Валентин Инцко.

„У свим тим годинама ми смо успјели да још више постанемо своји, јер смо вјеровали чврсто у оно што је Република Српска. Некадашњи предсједници и премијери Српске допринијели су њеном јачању и опстанку. Многи од њих су неправедним такозваним судским процесима настрадали, али нису одустајали од свијетле идеје – Републике Српске. Данас им морамо бити захвални, јер нису поклели и остали су досљедни ставу да без српске државе нема ни српске слободе“, рекао је Додик.

Он је истакао да су Срби извукли лекцију из многобројних претрпљених злочина и страдања током Другог свјетског рата, додајући да распад Југославије није могао да прође без формирања Републике Српске.

„Данас знамо да многи то нису жељели и многи ни данас то не желе, али има један проблем – то ми желимо. Ми смо на простору Републике Српске суверени у довољној мјери да одлучујемо о својим правима“, рекао је Додик.

Он је истакао да је српски народ највећи страдалник у протеклим ратовима у бившим југословенским република и да Срби нису хтјели рат.

„Зато је света идеја да Срби са ове и оне стране Дрине формирају своју земљу“, рекао је Додик.

Додик је истакао да је увјерен да је прошли вијек, који је био вијек страдања српског народа, формирао основу да овај вијек буде вијек рјешавања српског националног и државног питања.

Он је рекао да Република Српска жели да очува мир, али да се не смије ћутати, не може остати нијем и гледати како се урушавају српска национална питања.

„Генерација, садашња, Срба на свим просторима мораће брзо, веома јасно да каже оно што упорно говоримо међу собом и да то испоставимо као наш дефинитивни захтјев, да у миру настојимо да кажемо да је то српски национални и државни циљ“, нагласио је Додик.

Он је рекао да је међународни фактор кроз насиље високог представника, који је имао велику подршку земаља Запада, учинио све да деградира Дејтонски мировни споразум, те нагласио да је у свим тим годинама Републици Српској веома важна била помоћ и разумијевање Србије.

Додик каже да Срби из Републике Српске нису авантуристи и да не желе ниједан покрет који би довео до насиља.

„Исто тако нисмо спремни да нам неко каже да БиХ подноси ревизију тужбе против Србије за наводни геноцид. То нас вријеђа, погађа, не можемо да прихватимо“, каже Додик.

Он је додао да Срби нису чинили геноцид, али да се сталним инсистирањем на томе покушавају спријечити докази да је управо над Србима учињен геноцид.

„Ми морамо да заједно са Србијом освијетлимо злочин Јасеновца. Снимајући један мега филм о томе, сигурно би допринијели да поколења која долазе на најбољи и најлакши начин сазнају колико је то било гнусно и колико је то било антисрпски“, поручио је предсједник Српске.

Додик је навео да Република Српска није оклијевала да буде уз Србију у сваком њеном регионалном потезу.

„Ми нисмо дозволили да БиХ призна самопроглашено Косово. Ми нисмо дозволили да БиХ призна било какве папире Косова. Наравно да нас не воле због тога. Исти они који управљају Косовом, странци, управљају дијелом БиХ и кад год могу припишу нам да немамо адекватну политику о том питању. А ми им кажемо да је наша политика адекватна јер прати политику Србије“, поручио је Додик.

Он је истакао да Република Српска прати политику Србије и у ономе што се зове НАТО.

„Нато који је бомбардовао Србе, и ни по муке да је то чињено конвенционалним наопружањем на војне легалне циљеве, како то они воле да кажу. Али данас смо свједоци и у Србији и у Српској да је на просторима гдје је Нато бацао бомбе, у тако срамно операцији названој „Милосрдни анђео“, данас највећи степен обољења становништва од малигних болести. Не дају нам ни да причамо о томе, али подаци о томе постоје“, истакао је Додик.

Предсједник Републике Српске истакао је да ако Срби изгубе Републику Српску, неће бити губитници само Срби који живе њој, већ би драматичан губитник била и Србија, као и сви Срби на свим просторима.

Он је поручио да се Срби морају окупити око истих идеја без оклијевања и истаћи захтјев који гласи – искључиво мир и стабилност на овом простору.

„Србија је земља коју волимо. Ако нас питате и ако икада будемо имали прилику да кажемо рећи ћемо да желимо да будемо овдје. Ако нас питате, Република Српска је у БиХ зато што мора, а не зато што хоће, а тамо гдје хоће, биће. Остајемо привржени идеји наше слободе и свјесни смо да само од слободе зависи колико ће бити јака наша држава“, поручио је Додик.

У Старом двоту у Београду вечерас је одржан свечани пријем поводом 9. јануара – Дана Републике и 25 година од проглашења њеног првог устава организује Представништво Републике Српске у Србији.

Пријему су, осим предсједника Републике Српске Милорада Додика, присуствовали министри индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, рада и борачко-инвалидске Миленко Савановић, министар за економске односе и регионалну сарадњу Златан Клокић, унутрашњих послова Драган Лукач, трговине и туризма Предраг Глухаковић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, потпредсједник Народне скупштине Српске Соња Караџић-Јовичевић.

Међу званицама на пријему су били и предсједник Србије Томислав Николић, Његова светост патријарх српски Иринеј, министри у Влади Србије, премијер Војводине Игор Мировић и посланици парламената Републике Српске и Србије, као и други представници политичког и јавног живота Србије.

Пријему су присуствовали и посланици првог сазива Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине, предатавници Српске у заједничким институцијама БиХ, предсједници академија наука и умјетности Српске и Србије, представници дипломатског кора Бјелорусије, БиХ и амбасада других пријатељских земаља.