Додик је синоћ за Радио-телевизију Републике Српске оцијенио да то што они из Савеза за промјене, а нарочито из СДС-а раде, тврдећи да штите Дејтонски мировни споразум представља његову разградњу.

Он је рекао да је бошњачка иницијатива за покретање ревизије пресуде против Србије црвена линија, тренутак у коме су безочно понижени Република Српска, Србија и сви Срби, те истакао да се не може ићи даље док се не ријеши то питање и не стави на дневни ред низ других која су остала отворена.

„То је црвена линија, на то не пристајемо, то одбацујемо! Ово је провалија тако велика да се више не може прескочити. Ово је тренутак када се морају рашчистити сва отворена питања. Не крећемо се даље док се то не ријеши. Идемо да рјешавамо питање страних судија у Уставном суду БиХ, механизма координације, Суда и Тужилаштва БиХ, пописа, да се договоримо о демилитаризацији“, рекао је Додик.

Додик је нагласио да је разлика у овој кризи у односу на претходне кризе у БиХ та што су Бошњаци узурпирали институције БиХ јер су очигледно нервозни у ишчекивању да унитаризују БиХ.

„Пошто то не може и није успјело и неће моћи они су сада довели те институције у блокаду“, каже Додик.

Он је нагласио да је Република Српска све изгубила у БиХ и да нема ниједног разлога да слави и брани БиХ, да се Дејтон штити афирмишући своја права из Дејтона, као и да ствари има да се врате на Републику Српску.

„Ако нема свих, нема ни представљања БиХ. Све што је на нивоу БиХ је изведено, ништа није суверено. У БиХ ће функционисати само оно што може, а увијек може Република Српска, јер је једино она у БиХ одржива. Гледаћемо да се још боље организационо и процедурално оспособимо да бранимо наша права“, поручио је Додик.

Коментаришући детаље из писма Међународног суда правде, које је објавио Бакир Изетбеговић, Додик је оцијенио да је веома примјетно да је све урађено брзо што говори о томе да постоји политички утицај на Суд, те да се и због тога читавој тој процедури не може вјеровати.

„Моје повјерење према међународним институцијама је веома мало, готово никакво. Раније сам наивно вјеровао да постоји међународна правда, али сам се, међутим, увјерио да постоји међународна неправда. Јер ако је неко могао довести појединце у БиХ и да крши Дејтон, а да га штити Савјет за спровођење мира – онда овдје ништа није сигурно“, истакао је Додик.

Када је ријеч о будућем функционисању заједничких институција, Додик је рекао да је у реду да се одржавају састанци и заказују сједнице, али да на њима не може да се одлучује све док не буду завршене теме које су од интереса Републике Српске.

„Ако је муслиманима нешто важно, важно је и нама. Једноставно на том принципу могу да се рјешавају ствари. При томе морамо бити увјерени да, уколико ми пристанемо да рјешавамо нешто што је у интересу Бошњака, онда и они морају да рјешавају оно што је у нашем интересу“, рекао је Додик.

Он истиче да од састанака нико не бјежи и да се ствари морају рјешавати на нивоу влада Републике Српске и Федерацији БиХ.

„То је једини могући начин, јер је БиХ сервис и државна заједница“, рекао је Додик.

Он каже да је потребна нова политичка снага у Републици Српској у оквиру постојећих партија која ће моћи примарно, без оклијевања и устручавања, да изгура интересе Републике Српске.

Говорећи о српском јединству, Додик каже да је почело да га нервира фингирање тог јединства.

„То фингирање значи да поставите циљ као јединство, а онда унутар српског политичког тијела морате да правите разне уступке. Ја нисам од тих људи. У силним дефиницијама моћи и власти постоји и једна која говори да се моћ некога осликава у томе да нешто стави на дневни ред. Уколико Српска може да стави нешто на дневни ред, онда је моћна“, рекао је Додик.

Он истиче да је веома важно да Република Српска без имало оклијевања постави ствари онако како мисли да треба.

„Српски национални циљ овог вијека мора да буде да Срби морају неприкосновено да имају своје заједништво и државу“, рекао је Додик.

Он је навео да интерес Републике Српске није интерес политичких група, појединаца, фотеља, ни привилегија, већ оно што је договорено у Народној скупштини Републике Српске.