„Из те пројекције о доминантној српској кривици за ратне страхоте, добрим дијелом је произашао несразмјер у броју оптужених и осуђених за ратне злочине, а у Републици Српској недвосмислено влада мишљење да је правда пред Хашким трибуналом селективног карактера и политички предодређена“, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да скоро све пресуде показују да јавно постављени задаци – да се дође до истине, кривци казне и помогне помирењу, нису испуњени.

Цвијановићева је рекла да су међународна заједница, а поготово међународне правосудне институције имале обавезу да уваже чињеницу да су у протеклом рату у БиХ убијани и Срби, што до сада није био случај.

У прилог томе, нагласила је премијер Српске, говори и то да 300 предмета злочина над Србима, који су из Хага пребачени у Сарајево, годинама стоје у фиокама, док су хрватски и бошњачки злочинци пред судом у Хагу листом ослобођани.

„Жртава је било на свим странама, али концепција међународне заједнице на крају рата заснивала се на томе да су Срби једини и искључиви кривци и сва међународна политика заснивана је на лажним бројевима, који у међувремену јесу демантовани, али је политика коју су проводили странци, нажалост, остала иста“, оцијенила је премијер Српске.

Она је поручила да они који су криви за ратне злочине, без обзира на националност морају да одговарају, али приступ правосудних институција не смије бити селективан, јер из те селективности не може никада произаћи правда него искључиво неправда.

„И због таквог селективног и политички обојеног приступа правосудних институција, ни питање истинског помирења није достижно“, оцијенила је предсједник Владе Српске.

У Хашком трибуналу у четвртак, 24. марта требало би да буде изречена пресуда првом предсјендику Републике Српске Радовану Караџићу.

Караџић је ухапшен у јулу 2008. године, након вишегодишњег скривања под лажним идентитетом „доктора Дабића“ и недјељу дана касније изручен је Трибуналу.

Оптужницом Хашког тужилаштва Караџић се терети за „геноцид, умјешаност у геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и остале злочине почињене према Бошњацима, Хрватима и осталим цивилима – несрпском становништву у БиХ током рата“.