Он је додао да сви народи на свијету имају право да се изјасне и да су право на референдум недавно искористили Крим и Каталонија, а на референдум планирају изаћи и грађани Велике Британије.
– Ми се трудимо да афирмишемо наша права која су нам дата Дејтонским мировним споразумом, али се нећемо одрећи ни права на референдум, поручио је Додик током предавања о теми „20 година послије потписивања Дејтонског споразума“.
Говорећи о ефектима Дејтона, он је рекао да је, уз посредовање високог представника, који се у БиХ годинама уназад понашао „и као краљ и као цар“, доведено до губитка надлежности Српске и нагласио да се Српска бори да буде примијењивано слово, а не дух Дејтона.
– БиХ би могла да се одржи уколико би се могла вратити изворном тумачењу тог споразума, рекао је Додик и указао да никада није било искрене намјере да се Дејтонски споразум примијени онако како пише.
Додик је напоменуо да је недавно и бивши амерички државни секретар Мадлен Олбрајт рекла да циљ није био Дејтонски мировни споразум него унитаризација БиХ и да се уђе у деградацију права, да ту живи један народ – „босански“ и да сви говоре један језик „босански“.
Предсједник Српске је нагласио да Срби, Хрвати и муслимани никада нису били на истој страни и да сада и када би хтјели да покажу да могу заједно – то не могу због геостратешког положаја БиХ.
– БиХ има највише исламских бораца од свих земаља у региону. 4.500 муџахедина је ушло у БиХ у вријеме рата и они који су некад одсијецали српске главе то сада раде за ‘Исламску државу, рекао је Додик.
Он је указао да је подаништво појединих представника власти РС у прошлости довело до тога да Српска изгуби бројне надлежности.
– Огроман притисак су Срби трпили. У сваком тренутку високи представник је могао да каже, напримјер, смијенио сам Милорада Додика, рекао је Додик студентима.
Он је додао да лично никада није прихватио такав модел понашања и када су од њега тражили да сруши православну богомољу у Сребреници, то није учинио.
– Кажу да је непровођење одлуке Уставног суда БиХ кривично дјело. Тамо све одлуке доносе на основу гласа странаца. Супроставити се значи показати карактер и достојанство, рекао је Додик.
Он је додао да баш због непристајања да се сагласи с тим да се Републици Српској промијени име, те да се одрекне полиције, у очима оних који су га то покушали наговорити не слови као „добар момак“.
– Ја сам им рекао – ово није у интересу мог народа и од тада нисам ‘добар момак’. Политика је и емоција, то јесте или нисте. То живите или не живите, рекао је Додик.
Говорећи о Републици Српској и себи као предсједнику, Додик је рекао да се одувијек понашао као да је предсједник највеће свјетске силе, те да је поносан због тога.
Он је нагласио да ће се увијек супротставити намјерама оних који настоје да елиминишу Српску и претворе је у туристичку атракцију.
– Ми у БиХ немамо ни исте празнике. Заједно се прослављају само Нова година и Дан побједе, а то су међународни празници, рекао је Додик, указујући на дубину подјела у БиХ.
Он је нагласио да Срби у БиХ нису „босанци“ и да не дозвољава да га неко назове „босанским Србином“.
– Ја сам Србин из Босне. Концепт ‘босанског Србина’ датира из времена Калаја, појаснио је предсједник Додик и поручио да се Српска креће или изворном Дејтону или изласку из БиХ.
Предсједник Републике Српске рекао је да је „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, у којој се промовише муслиманство и панисламизам, увод у стварање данашње „Исламске државе“.
– Све што је Алија Изетбеговић писао у ‘Исламској декларацији’, данас можете да видите у ономе што се зове ‘Исламска држава’ и у ономе што се зове борба против те ‘Исламске државе’, односно то је био управо увод у стварање једне такве државе, рекао је Додик.
Он је напоменуо да у вијеме писања „Исламске декларације“ Алија Изетбеговић није имао државу, него је имао само ислам као универзилну вјеру и муслиманство којем је био потпуно посвећен.
– Алија Изетбеговић је сматрао да само БиХ може да буде средство за реализацију те једне панисламске идеје која је подразумијевала окупљање свих муслимана и њихову доминацију, навео је Додик и подсјетио на изјаву Алије Изетбеговића пред почетак протеклог рата да је спреман да жртвује мир у БиХ за БиХ какву он очекује.
То је, навео је Додик, био довољан разлог да сви други народи почну да се окупљају у политичке партије, при чему су Срби посљедњи основали своју странку.
Говорећи о распаду бивше Југославије, Додик је рекао да су муслимани хтјели засебну државу засновану на учењу које се данас може јасно лоцирати на мјестима у свијету која се виде као ургентна.
Он је истакао да је Алија Изетбеговић као циљ у својој „Исламској декларацији“ поставио универзални панисламизам, односно муслиманство и жељу да се БиХ направи земљом у којој ће бити доминантни муслимани, те подсјетио на ријечи Изетбеговића да док су муслимани мањина трпе, а кад дође вријеме и постану већина да прогласе шеријатску државу.
Додик је рекао да је оно што је Српска непосредно повезано са историјом и дешавањима са распадом бивше Југославије.
Он је додао да распад бивше Југославије није значио само рат, него и стварање нових земаља јер су бивше републике настојале да се формирају као државе у међународном капацитету.
Према његовим ријечима, у БиХ, која је тада одсликавала Југославију у малом, то је значило жесток рат од самог почетка, чије коријене и разлоге још нико није могао да верификује на прави начин, а свака од страна укључена у тај рат има своју истину о рату и ко је крив.
– Ми видимо разлоге за распад бивше Југославије у покушају да се национално ткиво српског народа разбије на нове међународно признате државе под сумњивим политичким режимима тог времена који су се наметали и то је био основни разлог распада и рата, оцијенио је Додик.
Додик је рекао да је хтијење Срба да остану заједно било легитимно и било је нормативно уставно-правни однос, те подсјетио да је Устав Југославије срушен нелегално сецесијом, прво Словеније и Хрватске, а касније и других, и то уз велику подршку међународног фактора.
Он је навео да је значајну улогу у свему томе одиграла и Њемачка и њено тадашње руководство, на челу са Дитрихом Геншером, те додао да је њемачка условила своју сагласност на европску агенду из Мастрихта признавањем Словеније и Хрватске, чиме се директно умијешала у распад Југославије.
– Многи о томе не говоре јер је наметнута нова димензија која се зове политичка коректност, што у преводу Запада значи да сте политички некоректни ако причате о некоректности других према вама, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је био директан учесник и свједок политичких процеса распада Југославије и политичких процеса у БиХ, с обзиром да је био посланик.
Додик је навео да су од почетка муслимани имали у виду њихов политички пројекат који је био одвајање БиХ као засебне државе гђе ће бити доминантан народ са жељом да добију међународну верификацију, због чега их је Алија Изетбеговић и назвао Бошњацима.
Он је рекао да је познато да је сам Алија Изетбеговић срушио сваку врсту мировног договора тадашњих страна које су наводно биле у сукобу, а онда су се десили вишестраначки избори гђе су побиједиле десне партије које су образовале заједничку коалицију у БиХ да сруше тадашњи социјалистички систем власти.
– Међутим, показало се да то не може да функционише“, додао је Додик.
Прије почетка обраћања Додика, интониране су химне Србије и Републике Српске, а Додика су студенти дочекали великим аплаузом.
На почетку обраћања, Додик је подсјетио да је он на београдском ФПН дипломирао и да му је та диплома омогућила да спозна не само оно што је политичка наука, него и читав живот и начин на који може да се креће кроз живот.
– Без тог образовања не бих имао ни ширину, ни могућност да спознам тако суптилна и деликатна дешавања и процесе у којима сам до сада учествовао, рекао је Додик и додао да је поносан што је дипломирао на овом факултету.
Предавању су присуствовали декани факултета политичких наука из Бањалуке Ненад Кецмановић и Београда Илија Вујачић, као и професори факултета.
Вујачић је пожелио добродошлицу предсједнику Српске Милораду Додику, изразивши задовољство што је прихватио позив да одржи предавање на факултету гдје је студирао и понио диплому, да би већ четири године након тога ушао у политички живот и наставио до данас плодну политичку каријеру.