„Систем је тај који треба да обезбиједи плате, пензије, субвенције да реализује бројне пројекте, измири стипендије и све друго… А како ћете све то да радите, ако нико не пријављује раднике, па по том основу губите порезе и доприносе. Или пријављујете раднике на неки минималац, а ми сви знамо да је немогуће да радите за минималац на том радном мјесту“, каже Цвијановићева.

Она је нагласила да Влада Српске жели да систем буде добар према сваком грађанину. „А да би систем био добар, грађанин мора да има осјећај припадности нечему и да за то мора да ради. Има пуно људи који су у потреби, али ће бити мање у потреби кад они који раде раде легално, извршавају своје обавезе и сарађују са системом“, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да се не смије имати страх од реформи, јер се реформе дешавају периодично да би се „деблокирао систем и унио чист ваздух“.

„Да ли неко мисли да је нама у Влади досадно, па идемо са сетом реформских закона. Није сигурно. Ми идемо у реформе, јер знамо да је систем закрчен и да га морамо провјетрити. Ми смо тога свјесни, преузели те ризике на себе и замолили социјалне партнере да нам у томе помогну. Ми носимо одговорност за ове ствари и, није никакав проблем, желимо да је понесемо, али хоћемо да имамо друштво у којем поштено проводимо реформе“, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да уколико Српска жели промјене, онда сви морају да имају одговорност.

„Не можете стално да галамите и причате није Влада исплатила нешто, а ви не одете и не платите оно што треба да платите. Значи, ви варате систем, а хоћете да систем према вама буде фер. То неће моћи, јер то није у реду. Ако очекујете нешто од државе, онда морате и држави нешто да дате“, нагласила је Цвијановићева и додала да се варање система нигдје у свијету не толерише.

Говорећи о Закону о измирењима обавеза, она је рекла да се коначно дошло до тога да рок за измирење обавеза буде 60 дана. Премијер Српске је навела да чак и директива ЕУ предвиђа различите рокове у смислу да се предвиђа рок од 60 дана, али да је могуће утврдити и дужи од 60 дана за фондове и јавна предузећа.

„Свако има гаранцију када послује са државом, сви ти уговори су осигурани. Тако имате неких који могу да чекају пуно дуже, јер знају да ће од државе наплатити то што требају. Али, ево ми смо ту сада дефинисали јединствени рок, мада постоји могућност да се праве изузеци. Тако је и у законодавствима других држава, а и директива ЕУ даје такву могућност“, истакла је Цвијановићева.

Она је навела да је суштина доношења реформских закона растерећење привреде смањењем стопа доприноса, гдје би том сектору остало 53 милиона КМ.

„Прошле године смо увели и неопорезиви дио дохотка у висини од 200 КМ и по том основу оставили привреди 84 милиона марака. Прошле године, након поплаве смо ишли у емитовање ваучера, односно платних картица и такође оставили грађанству 80 милиона КМ.

Има ли још негдје такав примјер у регији, да ли се тако нешто ради? Ја више видим приче, а мање поступака. Ми смо овдје поступали веома конкретно, упркос тешкој кризи која нас је харала и похарала, и упркос страшној поплави која нас је задесила.

Ми смо оставили 80 милиона грађанима са жељом да им помогнемо, да спасу своја домаћинства. Прошле године смо привреди оставили 84 милиона по основу неопорезивог дијела и сада 53 милиона. Ја мислим да су то храбре ствари и да смо показали да нисмо неодговорни ни према грађанима, ни према Републици Српској“, истакла је Цвијановићева.