Цвијановић: Криза оставила траг на свима

09.09.2014 Актуелно

Казала је да Влада редовно измирује обавезе и да је чак повећала примања појединих категорија.

Цвијановићева је истакла да Влада Српске функционише у околностима које су толико сложене да мора да буде задовољна њеним радом.

„Криза је оставила траг на свима нама и дуго ћемо то осјећати, додатни проблеми су нас шамарали, али смо из тога изашли и стабилни смо“, рекла је Цвијановићева за Радио-телевизију Републике Српске.

Она је подсјетила да Влада Српске није дозволила да дође до проблема са буџетом, да је вратила плате на претходни ниво, а неким категоријама је чак и повећала примања.

Цвијановићева је нагласила док се обавезе у Српској према пољопривредницима измирују редовније него у Србији и Хрватској.

Премијер Српске је навела да је Влада Српске на почетку мандата приоритетно измирила 28 милиона КМ затечених дуговања према пољопривреди, након чега је предузета велика акција спашавања Фабрике глинице „Бирач“ у Зворнику, а стабилизована је и бањалучка Фабрика дувана.

Она је изразила задовољство што се фебруарски протести из Федерације БиХ нису пренијели на Републику Српску, која је показала зрелост.

Према њеним ријечима, Влада је у ситуацији поплава реаговала адекватно, управљала процесима и изашла у сусрет грађанима, којима је обећала мјере за санацију и донијела их.

Она је комуникацију са свим сегментима друштва оцијенила добром, што, како је рекла, уопште није једноставно.

Цвијановићева је поновила опредијељеност Владе Српске за повећање пензија, али је упозорила да се не смије улазити у аранжмане без знања о потенцијалним проблемима који из њих могу проистећи.

„Уколико буде имало простора за реална повећања, ићи ћемо у том правцу, али се морају стећи претпоставке за то“, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да се пројекција повећања односила на додатних плус три одсто од почетка наредне године, али да су се сада појавили захтјеви да се тај процес убрза на задњи квартал текуће године.

„Након поплава нисмо ишли на смањење пензија и плата, него смо само продужили период исплате на пар дана“, рекла је Цвијановићева, нагласивши да кашњења пензија неће бити.

Говорећи о положају борачких категорија, Цвијановићева је навела да ова популација има велике потребе, али да је Влада Српске протеклих година уводила нова права и одржала редовност исплата додатака.

„Међутим, за многе демобилисане борце данас немате адекватно мјесто на тржишту рада, због чега смо се усмјерили на повећање броја запослених међу дјецом погинулих бораца и ратних војних инвалида, при чему се приоритети у њиховом запошљавању поштују“, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су породичне и личне инвалиднине ове године повећане за пет процената, оцијенивши да наведена повећања, иако нису довољна, значе огроман износ за Владу Српске која их обезбјеђује.

Цвијановићева је изразила задовољство чињеницом да се завршава програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида, чија је вриједност већа од 100 милиона КМ.

БиХ има свој сценарио

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је у БиХ много непознаница у вези са безбједношћу, не због опасности од рата конститутивних народа, већ због „увезених појава“.

„Ја се бојим да оне не постану домаћа појава и то су изазови који у будућности могу да прерасту у велики проблем“, рекла је Цвијановићева за Радио-телевизију Републике Српске.

Коментаришући анализе да је у БиХ могућ украјински сценарио, Цвијановићева је навела да БиХ има свој босанско-херцеговачки сценарио, који се већ показао довољно неуспјешним.

„Оно што мене као грађанина занима је да ли ми можемо да изађемо на крај са појавама које можда носе одређену безбједносну пријетњу. Не мислим о рату између конститутивних народа, већ о елементима који су нама велика пријетња, а ми уопште немамо знање о томе“, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, пријетњу представља и спремност да се политичким методама осујети нешто што може да буде добар економски пројекат за било кога у БиХ.

У Сарајеву се може обавити добар посао

Кандидат коалиције СНСД–ДНС–СП за српског члана Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић сматра да се у Сарајеву може обавити добар посао за Републику Српску.

Цвијановићева је рекла да одлично познаје политичко Сарајево, али и да оно познаје њу.

„Мени не треба кампања, јер сам претходних годину и по дана провела са људима и они ме добро знају“, изјавила је Цвијановићева за Радио-телевизију Републике Српске.

Она је рекла да нема времена да води рачуна о томе шта су рекли њени противкандидати, нити сматра да је то важно.

„Мени је важније да разговарам са људима гдје нема медија и добијем представу о томе шта треба да се уради, него да слушам неког доконог опозиционара“, рекла је Цвијановићева.

Према њеном мишљењу, све што је добро за Републику Српску може се обавити, а да се ником другом не нанесе штета.

„Комплексност саме политичке сцене и свега што се тамо дешава показује да морате да разумијете шта тамо радите. Ја то разумијем“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, највећа слабост БиХ у овом тренутку је што се не може наћи ниједна политичка идеја о нечему што треба да је обиљежи.

„Ми у БиХ немамо сагласности ни о њеној прошлости, ни о њеној садашњости, а не види се сагласност ни о њеној будућности, што је превелик изазов“, рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је оцијенила да је утицај страних фактора у БиХ одувијек био превелик и да странци нису дозволили развој унутрашњег дијалога.

„Када неко каже да се из Републике Српске руши суверенит БиХ, то је смијешно, јер је он већ толико уништен због оних који су у њено име, а без права одлучивали, јер нису њени грађани“, рекла је Цвијановићева.

Она је упозорила да се странци мијешају и у изборе у БиХ путем финансијске подршке и семинара.

Задовољавајуће пуњење Фонда

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је пуњење Фонда солидарности за обнову Репубике Српске на задовољавајућем нивоу и да су се након поплава буџетски приходи стабилизовали.

Цвијановићева је навела да је процијењена штета једнака висини републичког буџета, али да је Влада Српске, поступајући одговорно, дефинисала посебан програм санације, којим су неопходна средства одвојена од редовних буџетских да се не би угрозило финансирање јавних расхода.

„Буџет функционише као и до тада, а ми смо уз помоћ ванбуџетског фонда кренули у врло циљано и планирано отклањање штете“, рекла је Цвијановићева за Радио-телевизију Републике Српске.

Она је подсјетила да је Влада Републике Српске прва у региону, још током поплава, направила програм мјера за санацију, који је након тога усвојио парламент.
Према њеним ријечима, неправилности и застоји приликом подјеле платних картица по ваучер моделу били су минимални.

„Ријеч је о великој акцији која подразумијева да више од 17.000 људи добије картице, а да се паралелно са тим праве аранжмани са предузећима и банкама“, рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су се пријаве грађана односиле на начин уписивања у регистар штете, на шта постоји могућност жалбе, као и на уписивање грађана у регистар који нису претрпјели штету, за шта ће се морати утврдити одговорност.

„Осим тога, постоје и одређене забуне да се штета коју грађани пријаве не односи на стамбени простор, што није покривено ваучерима, иако је и та штета унесена у регистар“, рекла је Цвијановићева.

Она је најавила и доношење уредби које се односе на санацију штета у пољопривреди, с обзиром да постоје и одређени аранжмани са Свјетском банком и другим међународним организацијама за помоћ пољопривреди.

„Дио средстава за обнову чине међународне донације, али се оне не сливају директно у Фонд, него циљано у одређене пројекте санације. Други извор финансирања је допринос солидарности, који подразумијева оптерећење плате од 1,5 одсто које плаћају радници и 1,5 одсто које плаћају послодавци, чије је трајање ограничено на годину дана“, прецизирала је Цвијановићева, додајући да се Фонду на располагање ставља и одређени ниво буџетских средстава.

Према њеним ријечима, за санацију инфраструктуре потребни су дугорочнији извори финансирања, који подразумијевају повољне међународне кредите, као и проширење постојећег аранжмана са Међународним монетарним фондом.

Цвијановићева сматра да су грађани свјесни ситуације и да разумију да је оптерећење од 1,5 одсто плата и пензија минимално, али да поједини опозициони политичари тога нису свјесни или да су хтјели да ситуацију злоупотријебе.

Говорећи о буџетским приходима, Цвијановићева је навела да је у првом и другом мјесецу након поплава забиљежен огроман пад, али да је одмах након тога почео опоравак и да сада могу да се извршавају буџетске обавезе.

„Знајући колика су оштећења у привреди, предвиђали смо да период од два–три мјесеца након поплава сигурно мора бити драматичан. Већ након другог мјесеца ми смо стали на ноге. Да није било поплава имали бисмо боље приходе него претходне године“, рекла је Цвијановићева.

Институције да буду у приправности због најављених падавина

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић позвала је све надлежне републичке и локалне институције да предузму превентивне мјере како би били у приправности поводом најављених обилних падавина које се очекују у Српској.

„Информисана сам да је данас одржан оперативни састанак руководства Републичке управе Цивилне заштите, Хидрометеоролошког завода и других надлежних субјеката. Због најављених падавина упозорени су представници локалних заједница на опасност од поплава, с обзиром да су због обилних падавина у претходном периоду многи насипи оштећени“, рекла је Цвијановићева Срни.

Премијер Српске је апеловала на све надлежне локалне и републичке институције да упозорења схвате озбиљно, да буду у приправности и у координацији како би се у случају поплава адекватно реаговало.

Метеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу Милица Ђорђевић рекла је раније данас да се у наредна три дана у Српској очекују обилне падавине, а највише кише биће на западу Српске, у Крајини и бањалучкој регији, док се у четвртак и петак јака киша премјешта са запада ка југу и Херцеговини.

Након састанка, који је поводом најављених падавина одржан у просторијама Републичке управе Цивилне заштите у Бањалуци, Ђорђевићева је рекла новинарима да се на западу Српске очекује 80 до 100 литара кише по метру квадратном, а на југу Херцеговине и до 150 литара.

Архива