Политичке иницијативе

ДЕКЛАРАЦИЈА о стратешким опредјељењима Републике Српске у систему одбране

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

РЕПУБЛИКА СРПСКА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Клуб посланика СНСД

Поводом отварања питања реформе у области одбране у Босни и Херцеговини,

Опредијељена да да пуни допринос стратешком промишљању положаја и улоге Босне и Херцеговине у новом регионалном и глобалном систему безбједности,

Пружајући пуну подршку уласку Босне и Херцеговине у “Партнерство за мир”,

Схватајући да је концепт безбједности свеобухватнији од концепта одбране, као и препознајући нове, невојне пријетње и ризике на почетку 21. вијека,

Препознајући трајне демократске промјене у сусједним државама, као и у Југоисточној Европи,

Уважавајући чињеницу да демократске државе међусобно нису и не ратују,

Полазећи од искустава недавног трагичног ратног сукоба на подручју Босне и Херцеговине и бивше СФР Југославије,

Трагајући за рјешењима која ће у Босни и Херцеговини бити политички широко прихватљива, практично изведива и међународно верификована

На основу чланова 68. и 70. Устава Републике Српске, чланова 161. и 162. Пословника Народне скупштине Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске на засједању одржаном дана 05.новембра 2003. године, доноси

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У
о стратешким опредјељењима Републике Српске у систему одбране

1. Демилитаризација: Стратешко опредјељење Републике Српске у области безбједности и одбране биће демилитаризација читаве Босне и Херцеговине. Ово подразумијева потпуно укидање војних капацитета који данас постоје у облику Војске Републике Српске и Војске Федерације БиХ до краја 2007.г. Циљ демилитаризације Босне и Херцеговине је остваривање трајне унутрашње стабилности и јачање међусобног повјерења, те отклањање сталне пријетње употребом или злоупотребом војних потенцијала у рјешавању унутрашњих политичких питања или криза. Демилитаризацијом би, такође, била ослобођена значајна финансијска средства и капацитети, који би се, умјесто за војне сврхе, могли употријебити за убрзану реконструкцију и економски развој земље. Република Српска је свјесна значаја и сложености овакве одлуке и потребе за постојањем прелазног периода у којем би била дефинисана сва Уставна и законска рјешења и постигнути сви аранжмани на унутрашњем и међународном плану за имплементацију одлуке о демилитаризацији. Република Српска сматра да процес демилитаризације не производи штету ни Федерацији БиХ, ни Републици Српској, ниједном народу или грађанину Босне и Херцеговине, и зато очекује одлучујућу подршку рационалних, демократских и према просперитету опредјељених политичких странака, организација, асоцијација и грађана у Босни и Херцеговини. Демилитаризација Босне и Херцеговине, исто тако, не производи штету ни сусједним државама, те очекује подршку и постизање посебних безбједносних аранжмана са Републиком Хрватском и Србијом и Црном Гором.

Република Српска, усвајањем ове Декларације покреће иницијативу пред Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине, Парламентом Федерације Босне и Херцеговине, пред народима и грађанима Републике Српске и Федерације БиХ, те пред другим домаћим и међународним институцијама и представницима за постизањем националног концензуса око демилитаризације Босне и Херцеговине, као стратешког опредјељења у Босни и Херцеговини у развоју система одбране.

2. Гаранције безбједности, суверенитета, територијалног интегритета и унутрашње сложене државне структуре успостављене Дејтонским споразумом: Иако демилитаризована, Босна и Херцеговина би посједовала капацитете да заштити своју безбједност, територијални интегритет, суверенитет и унутрашњу стабилност. Ови капацитети би били примјерени потребама и могућностима Босне и Херцеговине, новим пријетњама и изазовима, као и безбједносном окружењу и укључивали би: високо професионалну Државну граничну службу, снаге МУП, обавјештајни систем, царинску службу и знатно унапријеђен систем цивилне заштите.

Додатне гаранције безбједности Босне и Херцеговине требају представљати пријем у Партнерство за мир средином 2004. године, као и захтјев за укључивање и укључивање Босне и Херцеговине у политичко чланство НАТО савеза.

Државе гаранти Општег оквирног споразума за мир би додатно гарантовале Босни и Херцеговини, као демилитаризованој држави, поштовање њеног територијалног интегритета, суверенитета и сложене државне структуре успостављене наведеним споразумом.

3. Присуство страних војних снага у Босни и Херцеговини: Цијенећи досадашње позитивно искуство у присуству међународних стабилизацијских снага (СФОР) у Босни и Херцеговини, потребу међународних гаранција за безбједност, суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, али и да би као чланица Партнерства за мир и НАТО допринијела војним могућностима Партнерства и НАТО, Босна и Херцеговина ће, под повољним условима и на дужи временски период, понудити успостављање једне или више страних војних база на својој територији. Ово присуство у будућности би било регулисано новим уговорима, који ће бити сљедбеници Анекса 1-А Дејтонског споразума, који сада регулише присуство стабилизацијских снага у Босни и Херцеговини. Уговорима би Босна и Херцеговина, на бази обостраних интереса, ставила одређене капацитете и ресурсе на располагање страним војним снагама у Босни и Херцеговини.

4. Допринос Босне и Херцеговине међународном миру и безбједности: Босна и Херцеговина је свјесна неопходности испуњавања обавеза насталих на основу чланства у међународној заједници, као и потребе да активно доприноси међународном миру и безбједности. Ово се посебно односи на активну улогу коју Босна и Херцеговина треба да има у Уједињеним Нацијама, Партнерству за мир, НАТО, Организацији за европску безбједност и сарадњу, у процесу придруживања Европској Унији, у односу на безбједносне процесу у Југоисточној Европи, са свим обавезама које чланство подразумијева, уз специфичност да би Босна и Херцеговина била демилитаризована држава.

4.1 Унутрашња стабилност – највећи допринос глобалном систему безбједности: Највећи допринос Босне и Херцеговине, као деценијског предмета међународне бриге и асистенције, у савременом систему безбједности у Европи и свијету, биће одржавање сопствене стабилности, политичке и економске самоодрживости, на шта би се требала фокусирати домаћа политика и институције система. Тиме би Босна и Херцеговина, као чланица Партнерства за мир, Европске Уније и политичког крила НАТО савеза била равоправан партнер, стабилан субјекат и примјер изградње демократског друштва и државне заједнице, након трагичног ратног сукоба.

4.2 Учешће Босне и Херцеговине у међународним операцијама подршке миру: Босна и Херцеговина треба да учествује у међународним операцијама подршке миру, развојем снага и јединица одређених специјалистичких дјелатности, које би имале своју сврху и намјену и на унутрашњем и на међународном плану. При томе се посебно мисли на развој, јачање и савремено опремање:

- деминерских јединица које ће у Босни и Херцеговини дуги низ година имати посао на разминирању након недавног рата, а бити и врло употребљиве и добродошле у међународним мировним операцијама,

- јединица противпожарне заштите које, поучени овогодишњим искуствима у Босни и Херцеговини, Европи и свијету, морају бити далеко јаче, обученије, опремљеније и за унутрашње потребе, али и за могућност помоћи и употребе у међународним мисијама,

- специјализованих медицинских екипа које већ располажу искуством из рада у ратним условима у Босни и Херцеговини, а иста искуства могу пренијети и проширити учешћем у међународним мисијама, док би на домаћем плану њихово јачање помогло оздрављењу и јачању система здравствене заштите,

- јединица за помоћ и извлачење у случају елементарних непогода, које би на домаћем плану могле бити ангажоване у реално очекиваним случајевима земљотреса, поплава, пожара, а такође биле добродошле у хитним интервенцијама у страним земљама,

- антикорупцијских тимова и јединица,

- полицијских снага за међународне мисије,

- цивилне заштите и медицинске заштите уопште,

- те других специјалности за које би Босна и Херцеговина утврдила унутрашњи интерес развоја и одржавања, а које би биле далеко потребније у савременим софистицираним међународним мисијама од класичног, па чак и симболичног учешћа војника или јединица класичне намјене из Босне и Херцеговине.

5. Финансијски аспекти демилитаризације: Демилитаризацијом Босне и Херцеговине ослободила би се средства од око 350 милиона КМ на годишњем нивоу или 2.9 % бруто друштвеног производа, цијенећи по предвиђеним буџетима за одбрану у 2003. години у Босни и Херцеговини. Дио ових средстава усмјерио би се на развој специјалности за које постоји изричита потреба и у самој Босни и Херцеговини (противпожарна заштита, цивилна заштита, медицинска заштита и сл.) и у смислу обавезе Босне и Херцеговине као чланице међународне заједнице и одређених међународних асоцијација. Највећи дио средстава могао би се ангажовати за програме реконструкције и развоја, подстицајне политике државе, кредитирања и инвестирања, пораст броја запослених и реалан раст животног стандарда, развој инфраструктуре, јачање система образовања, успостављање ефикасног система социјалне заштите и у друге сврхе, за које сада хронично недостаје финансијских средстава.

6. Прелазни аранжмани: Као прелазни облик ка потпуној демилитаризацији Босне и Херцеговине, Република Српска прихвата концепт малих професионалних оружаних снага у Босни Херцеговини. Овај прелазни период подразумијева:

- континуирано смањење професионалног и резервног састава, у почетку на основама приједлога Комисије за реформу одбране, а потом по новим приједлозима и плановима, до потпуне демилитаризације,

- идентификацију специјалности које ће Босна и Херцеговина развијати за унутрашње потребе и потребе учешћа у међународним операцијама подршке миру,

- реструктурирање и преобучавање припадника оружаних снага, усмјерено ка развоју претходно споменутих специјалности,

- укидање служења војног рока, уз задржавање искључиво професионалног састава у прелазном периоду,

- израду посебних планова за усмјеравање финансијских средстава која ће у буџетима бити ослобођена демилитаризацијом Босне и Херцеговине,

- стављање некретнина које се сада користе за потребе министарстава одбране, Војске Републике Српске и Армије Федерације Босне и Херцеговине, на потпуно располагање и управљање владама ентитета, о чему су исте дужне сачинити посебне планове употребе или промјене намјене,

- интензивну међународну активност дипломатије Босне и Херцеговине на постизању међународних споразума о гаранцијама из тачке 2. Декларације и страном војном присуству из тачке 3. Декларације.

7. Измјене Устава Босне и Херцеговине: Народна скупштина Републике Српске овом Декларацијом уједно покреће инцијативу за промјене Устава Босне и Херцеговине у сегменту који се односи на демилитаризацију тј. на оружане снаге у Босни и Херцеговини и гаранције суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине.

ПРЕДСЈЕДНИК
КЛУБА ПОСЛАНИКА СНСД

Крстан Симић